ИСТОЧНА ЕВРОПА ОДРЖАЛА ЛЕКЦИЈУ ЗАПАДУ: Ово су фактори због којих су УСПЕШНИЈИ у борби против корона вируса
Заустављењу ширења вирса допринело је и ношење маски које је у Чешкој и Словачкој било обавезно још на почетку епидемије, а које је уведено у већем делу касније.
Према статистици, број оболелих и преминулих од корона вируса је много мањи у земљама источне Европе него на западу континента. У врху листе земаља се, осим САД, углавном налазе земље западне Европе, међу којима сада предњачи Велика Британија. Изузетак је Русија, где у последње време све више расте број оболелих, али је пријављено знатно мање умрлих.
Одлучи ко ће бити нови премијер и министри у Влади
НАУЧНИК БИО НА ПРАГУ ВЕЛИКОГ ОТКРИЋА О КОРОНИ, ПА ГА ИЗРЕШЕТАЛИ: Највећа тајна убиства је ТРЕЋА ОСОБА
"ЧУВАЈТЕ СЕ СОБЕ БРОЈ 502!" На овом месту постојао је "тунел смрти" у који су бацали мртве, а данас се тамо дешавају ЧУДНЕ СТВАРИ (ВИДЕО)
Постоји више теорија и могућих објашњења због чега државе попут оних из нашег региона или даље на истоку Европе осећају много мањи ударац пандемије него Запад.
Према писању светских медија утисак је да је најважнији разлог за то рано увођење рестриктивних мера.
Чак и најтеже погођене земље средње и источне Европе имају много нижу стопу инфицираности и смртности од корона вируса на милион становника него западноевропске земље, а по неким показатељима то је чак упадљиво, пишу медији.
Словачка, на пример, има само 1.455 случајева и 26 смртних случајева. Суседна Аустрија, коју многи сматрају успешном у сузбијању вируса, има 10 пута више заражених и 20 пута више смртних случајева, а свега трећину више становника.
Карантин и рано уведене мере
На то су можда утицали разни појединачни фактори код разних земаља.
Међу њима су нижи животни век, што значи малобројнију рањиву старију популацију, мању густину становника, мањи авио-саобраћај са Кином, нижа стопа тестирања или пак пука срећа.
Најважнији разлог изгледа да је било рано увођење карантина и рестриктивних мера од стране скоро свих земаља региона. Док су у Британији и другим западним европским земљама, јавни догађаји и окупљања још увек била дозвољена и друге и треће недеље марта, у централној и источној Европи, владе су виделе шта се дешава у Италији и брзо увеле рестриктивне мере.
Страх од оптерећења здравственог система
А тој одлучности допринео је и страх у неким земљама због њихових здравствених система.
Грчка која је такође рано увела стриктне мере како не би оптеретила ионако кризом погођен здравствени систем, још једна је земља где су подаци о последицама корона вируса импресивно мали. У земљи са 11 милиона регистровано је само 2.691 случаја до данас.
Дисциплинованије поштују мере у бившим комунистичким земљама
У развијеним државама лидери су избегавали карантине због бојазни за економију, а њихови становници су увелико кршили мере социјалне дистанце, па смо тако виђали препуне лондонске и њујоршке подземне железнице и људе који уживају у париским парковима и активностима на отвореном.
У бившим комунистичким земљама људи су и даље мање изложени великим кретањима становништва. Претња корона вируса схвата се озбиљније, као "оно нешто страно", што је боље да не продре у друштво. Људи у овим земљама прихватају неугодности и дисциплинованије прихватају ограничења преписана од државе.
- Становништво Средње и Источне Европе још увек има навику да слуша упутства државног апарата, ауторитета, а посебно у кризама. И због тога су мере ограничења рада и кретања прихваћене брзо и без посебних двоумљења - рекла је др Дагмар Радин за "Еурактив".
Вакцинисање против туберкулозе и здравље заједнице
Кад је 1950-их година покренут глобални пројект вакцинисања, управо су земље Средње и Источне Европе од тога имале велике користи. И тада се на том простору развио јавноздравствени систем који би се могао једноставно протумачити фразом "јавно здравље на првом месту" (community health фирст), каже др Радин.
Земље које су напустиле вакцинисање БСЖ-ом које се користило против туберкулозе теже су погођене од оних које га и даље користе, показују прелиминарне студије. Водећем аутору студије Гонзалу Отазу, доценту њујоршког Технолошког института, први пут је слична хипотеза пала на памет након што је приметио да Јапан бележи мали број смртних случајева, предузима мање строге мере, те има универзалну политику вакцинисања против туберкулозе.
Вакцина БСЖ не пружа само заштиту против бактерија туберкулозе већ и од других зараза која нападају плућа, објаснио је Отазу.
Генетика
Белгијски генетичари су, међутм, нашли везу између јачине пандемије и количине гена АЦЕ 1.
Према речима стручњака са Универзитета Гент, скандинавске земље и оне источне Европе мање су погођене пандемијом од осталих земаља због разлике у генима.
Белгијски научници су установили да што више становника неке земље има Д полиморфизам гена АЦЕ1, то је на том подручју мање смртних случајева од КОВИД-19. Полиморфизам је појам који у генетици описује појаву више варијанти истог гена унутар једне популације (више алела на истој локацији у ДНА).
- Што више идемо према истоку Европе, то је чешћи полиморфизам Д гена АЦЕ1. То је у корелацији с озбиљношћу пандемије корона вируса, односно видимо да се епидемија КОВИД-19 смањује како прелазимо из западне у средњу и источну Европу - објаснио је микробиолог и имунолог Јорис Деланге са Универзитета Гент.