НАЈСУРОВИЈИ МЕЂУ НАЈСУРОВИЈИМА: Због ових историјских личности су умирале на хиљаде људи
У борби за личне интересе и моћ појединаца, много људи је изгубило животе, а када су главни кривци за те злочине у питању, тешко је одредити ко је најгори међу најгорима
Историја човечанства је од памтивека обојена крвљу. У борби за личне интересе и моћ појединаца, много људи је изгубило животе, а када су главни кривци за те злочине у питању, тешко је одредити ко је најгори међу најгорима. Ово су само неке од најомраженијих особа свих времена.
ПОСЛЕДЊЕ УПОЗОРЕЊЕ РУСИЈЕ: Захарова открила шта ће се десити уколико Украјинци крену на Крим
ВАТИКАН ДАО БЛАГОСЛОВ ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА? Одговор папе Фрање се многима неће допасти
ЖЕНА БОЖАНСКОГ НАДАХНУЋА КОЈУ ЖИВОТ НИЈЕ МАЗИО: 55 година од смрти Ане Ахматове - Модиљанијеве музе и прве даме Сребрног века!
ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР ГЕРМАНИК (12-41 Н.Е.)
Гај Јулије Цезар Германик, познат и као Калигула, због расипништва, тираније и самољубља, у историју ушао као једна од најомраженијих личности свих времена.
Рођен је 12. године н.е., у најмоћнијој породици Римског царства. Његов отац, Германик, био је ратни херој, и била му је поверена Северна граница Царства. Мајка Агрипина била је амбициозна унука чувеног императора Августа.
Германик је често водио свог сина у ратне походе. Легионари су га волели, размазили и прогласили својом маскотом. Носио је чак и малу легионарску униформу употпуњену чизмама ручне израде које су се звале цалигае (цалига – војничка чизма, чизмица) по којима је и добио надимак - Калигула, и који ће касније замрзети.
Још као дете Калигула је присуствовао многим егзекуцијама, био је у егзилу и видео многа понижења која су доживљавали људима из његове најближе околине. У тинејџерским данима његова нестабилна личност је дошла до изражаја. Започео је инцестуозну везу са своје две сестре, а млађа Друзила, ће постати главни предмет његове сексуалне опсесије.
Старији људи око њега веровали су да ће, када дође време да преузме одговорности цара, такво његово понашање престати, међутим, то се није десило. Његови младалачки екцеси били су само маска за психичко обољење које је изронило на површину када је добио потпуну моћ. Калигулин биограф Светоније је записао:
- Већ је тада одао своју крволочну и гадну природу. С највећим уживањем присуствовао би мучењу осуђених. Ноћу би обукао неки плашт и навукао на главу власуљу, па пијанчио и блудничио по крчмама - пише на блогу Култура античког Рима.
У прва три месеца његове владавине 160.000 људи је жртвовано у његову част. Онај ко би га ословио надимком Калигула био је убијен на лицу места.
Многи историчари га описују као лудог императора, који је "убијао из чисте забаве". Чак је једном приликом на једним играма које организовао, наредио својим стражарима да читаву једну секцију публике баце у арену и тако их препустио на милост и немилост животињама, јер му је напросто било досадно.
ВЛАД ЦЕПЕШ III (1431-1476)
Влад Цепеш III или Влад Дракула, био је влашки војвода познат по својој суровости. Због романа Дракула, ирског књижевника Брема Стокера, често је повезиван са вампирима, али то је био само маркетиншки трик за туристе.
Иако књижевни лик нема много везе са стварним особинама и животом чувеног кнеза, историчари тврде да литерарни и стварни Дракула имају нешто заједничко: обојица су била крволочна. Штавише, многи су кнеза Влада III Цепеша упамтили по надимку Набијач, због тога што је набијање на колац било један од његових омиљених метода мучења и кажњавања непријатеља.
Чувена је прича о томе како је једне године на Ускрс Цепеш ухапсио све бојаре из Брашова, а потом наредио да се сви набију на кочеве – и по неколико хиљада одједном.
Како је написао историчар др Џејмс Рид, Цепеш је један од првих за ког постоје писани докази да је у касном средњем веку често прибегавао оваквом начину кажњавања.
Примењивао је бројне методе мучења, а још је међу својим савременицима био познат као ратник који не прашта и не показује милост према ратним заробљеницима.
ИВАН ИВ ВАСИЉЕВИЧ (1530-1584) И КАТАРИНА МЕДИЧИ
Иван ИВ Грозни био је велики кнез Москве од 1533. године и цар Русије од 1547. године, а због своје окрутности према бољарима, реформама у земљи и убиства сина, о њему је створена заслужено негативна слика.
Прича каже да је шетајући по двору 1581. године, Иван Грозни је приметио синовљеву жену која је према његовом мишљењу била неприлично обучена. Како би показао што мисли о њеном изгледу ударио је што довело до побачаја. Чувши за тај догађај, његов син, принц Иван, који је иначе једини могао да слободно разговара с оцем, посвађао се с њим. Цар га је тада у нападу беса ударио штапом у главу. Неколико дана каније, од последица ударца, принц Иван је умро.
Међутим, он свакако није био најокрутнији лидер свог времена, пошто су се у то доба у свету дешавале много страшније ствар него у Русији. Тако се, на пример, за време владавине краљице Катарине Медичи у Паризу и широм Француске одиграо масакр протестантских племића, у историји познат као Вартоломејска ноћ. Тада је побијено око 25.000 људи, а по неким проценама, чак и 50.000
ЕРЖЕБЕТ БАТОРИ (1560-1614)
Мађарска грофица Ержебет Батори је једна од најпознатијих серијских убица у историји човечанства. Процењује се да је заједно са још неколико саучесница мучила а потом и убила између 300 и 2.000 девојака. Њени злочини су откривени 1610. године, након чега је зазидана у свом дворцу у којем је пронађена мртва четири године касније.
Није забележен податак о томе када је Ержебет почела да лишава младе жене живота, али се верује да се то догодило после 1585. године. Према мађарским легендама, грофица је једног дана својој служавки у бесу зарила маказе у главу, при чему је окрвавила руке. Након што их је опрала, учинило јој се јој је кожа на местима где се раније крв налазила лепша и значајно подмлађена. Тако се родио њен план да своју младост поврати и сачува на бизаран начин - мучиће младе девојке, пити њихову крв и убијати их када јој више не буду потребне.
ЛЕОПОЛД II ОД БЕЛГИЈЕ (1835-1909)
Леополд II је, као и многи други монарси крајем 19. и почетком 20. века, знао колики значај представља поседовање колонија у другим деловима света. После неколико безуспешних покушаја да за Белгију приграби неке територије у Африци и Азији, краљ Леополд је сву своју пажњу усмерио на Конго.
Под паролом "науке и прогреса" Леополд је поробио читав један народ, претварајући целу државу у своју личну плантажу.
Целокупна популација краљеве приватне државе је бесплатно и без било каквих права радила на прикупљању биљних сокова од којих се правила гума. Свако село имало је количинске квоте које је морало да испуни. Ако ово не би успели, појединцима из села су одсецане руке!
Како жртве нико није пописао, тако њихов број ни до данас са сигурношћу није утврђен. Бројке се крећу од два до огромних 15 милиона убијених или умрлих од болести и изнемоглости. Последњи радови антрополога сагласни су да бројка није мања од 10 милиона.
АДОЛФ ХИТЛЕР (1889-1945)
Немачки политичар, диктатор и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар. После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934, Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу, који је трајао све до смрти самоубиством 1945. године.
Између 1942 и 1945. године "SS" и саучесници, тј. колаборатори, систематски су убили око 3,5 милиона Јевреја у концентрационим логорима. Такође огроман број Јевреја је убијен мање систематски, или је умрло од изгладњености или изнемоглости радећи у радним камповима. Претпоставља се да је између 5 и 6 милиона Јевреја убијено или умрло од наведених разлога у Другом светском рату.
Осим Јевреја, Словени, комунисти, хомосексуалци, Роми, хендикепиране особе, ментално заостале особе, Јеховини сведоци, антинацисти, пољски интелектуалци, и други, су били циљеви у овом злочиначком пројекту. Елиминација свих ових, за нацисте непожељних, група се генерално назива Холокауст. Сматра се да је Хитлер, заједно са Химлером, био идејни творац овог пројекта иако нема много докумената који то потврђују.
ХАЈНРИХ ХИМЛЕР (1900-1945)
Хајнрих Химлер, командант Шуцтшафела и Гестапа, био је један од најмоћнијих људи нацистичке Немачке, а 2008. године проглашен је од стране часописа Дер Спиегел за највећег масовног убицу у историји.
Пошто му је отац био директор католичке школе, религија је имала велики утицај на њега док га нацизам није претворио у окултисту. Опседнут сулудом идејом о вишој раси, веровао је у крајне идиотске теорије (нпр. да су Аријевци и Тибетанци сродни народи и да потичу са Атлантиде.)
Болесно уредан и педантан, као строги бирократа, 1929. године преузео је командовање SS-om (Schutzstaffel – Одбрамбене снаге), Хитлеровом личном стражом и створио огромну паравојну формацију. Есесовци су се разликовали по својим црним униформама (које је лично дизајнирао Хуго Бос) и по нарочитој бруталности. На челу са Химлером, имали су кључну улогу у стварању коцентрационих логора и свим зверствима у спровођењу "коначног решења", тј. геноцида над Јеврејима али и осталим "нижим расама".
Због своје свирепости, Химлер је добио надимак "Крвави пас Европе". Због оданости Хитлеру, звали су га "Верни Химлер". Та безгранична верност се ипак окончала пред крај рата када је покушао да преговара са Американцима и Британцима. Заробљен је али је убрзо по заробљавању попио капсулу отрова цијанида.
ЈОЗЕФ МЕНГЕЛЕ (1911-1979)
Јозеф Менгеле, официр и лекар у Аушвицу и другим концентрационим логорима, познат и као Анђео смрти. За време холокауста у смрт је послао 400.000 људи.
Доктор Менгеле је рођен 16. марта 1911. године у Гинцбурку у Немачкој. 1943. Менгеле је постао главни лекар у Аушвицу.
Један од његових најпознатијих и најокрутнијих експеримената био је експеримент на идентичним близанцима, који је имао за циљ остварење његове опсесије: стварање аријевске расе. Од око 1.000 парова близанаца, само 200 је преживело. Та мрачна прича наводно лежи иза чињенице зашто су близанци честа појава у Кандиду Годоију, градићу на југу Бразила.
Али у Аушвицу, са пуном дозволом за сакаћење и убијање испитаника, Менгеле је извео широк спектар очајничких и често смртоносних експеримената на јеврејским и ромским близанцима, углавном децом.
ЈАПАНСКИ ЦАР ХИРОХИТО (1901-1989)
Хирохито је био цар Јапана од 1926. до 1989. године и поред тога што је имао најдужи мандат од било ког другог јапанског цара, био је познат и као полу-божански вођа.
Хирохито је напао Кину у два наврата: 1931. године и шест година касније. Догађаји из 1937. познати су као Силовање Нанкинга, јер су јапански војници данима убијали и силовали. Тада је убијено између 250.000 и 300.000 људи.
За време Другог светског рата склопио је пакт са нацистичком Немачком, а јула 1945. године донета је одлука о безусловној предаји Јапана. Само годину дана касније одрекао се божанског порекла.
МАО ЦЕДУНГ (1893-1976)
Кинески револуционар и државник Мао Цедунг је за многе један од највећих злотвора 20. века. Током његовог пројекта познатог као Велики скок напред који се претворио у Велики скок назад и који је за циљ имао опоравак Кине од катастрофе, резултовао је глађу, а страдало је између три и седам одсто становника те земље, односно између 20.000.000 и 43.000.000 људи.
