NAJSUROVIJI MEĐU NAJSUROVIJIMA: Zbog ovih istorijskih ličnosti su umirale na hiljade ljudi
U borbi za lične interese i moć pojedinaca, mnogo ljudi je izgubilo živote, a kada su glavni krivci za te zločine u pitanju, teško je odrediti ko je najgori među najgorima
Istorija čovečanstva je od pamtiveka obojena krvlju. U borbi za lične interese i moć pojedinaca, mnogo ljudi je izgubilo živote, a kada su glavni krivci za te zločine u pitanju, teško je odrediti ko je najgori među najgorima. Ovo su samo neke od najomraženijih osoba svih vremena.
POSLEDNJE UPOZORENJE RUSIJE: Zaharova otkrila šta će se desiti ukoliko Ukrajinci krenu na Krim
VATIKAN DAO BLAGOSLOV ISTOPOLNIM ZAJEDNICAMA? Odgovor pape Franje se mnogima neće dopasti
ŽENA BOŽANSKOG NADAHNUĆA KOJU ŽIVOT NIJE MAZIO: 55 godina od smrti Ane Ahmatove - Modiljanijeve muze i prve dame Srebrnog veka!
GAJ JULIJE CEZAR GERMANIK (12-41 N.E.)
Gaj Julije Cezar Germanik, poznat i kao Kaligula, zbog rasipništva, tiranije i samoljublja, u istoriju ušao kao jedna od najomraženijih ličnosti svih vremena.
Rođen je 12. godine n.e., u najmoćnijoj porodici Rimskog carstva. Njegov otac, Germanik, bio je ratni heroj, i bila mu je poverena Severna granica Carstva. Majka Agripina bila je ambiciozna unuka čuvenog imperatora Avgusta.
Germanik je često vodio svog sina u ratne pohode. Legionari su ga voleli, razmazili i proglasili svojom maskotom. Nosio je čak i malu legionarsku uniformu upotpunjenu čizmama ručne izrade koje su se zvale caligae (caliga – vojnička čizma, čizmica) po kojima je i dobio nadimak - Kaligula, i koji će kasnije zamrzeti.
Još kao dete Kaligula je prisustvovao mnogim egzekucijama, bio je u egzilu i video mnoga poniženja koja su doživljavali ljudima iz njegove najbliže okoline. U tinejdžerskim danima njegova nestabilna ličnost je došla do izražaja. Započeo je incestuoznu vezu sa svoje dve sestre, a mlađa Druzila, će postati glavni predmet njegove seksualne opsesije.
Stariji ljudi oko njega verovali su da će, kada dođe vreme da preuzme odgovornosti cara, takvo njegovo ponašanje prestati, međutim, to se nije desilo. Njegovi mladalački ekcesi bili su samo maska za psihičko oboljenje koje je izronilo na površinu kada je dobio potpunu moć. Kaligulin biograf Svetonije je zapisao:
- Već je tada odao svoju krvoločnu i gadnu prirodu. S najvećim uživanjem prisustvovao bi mučenju osuđenih. Noću bi obukao neki plašt i navukao na glavu vlasulju, pa pijančio i bludničio po krčmama - piše na blogu Kultura antičkog Rima.
U prva tri meseca njegove vladavine 160.000 ljudi je žrtvovano u njegovu čast. Onaj ko bi ga oslovio nadimkom Kaligula bio je ubijen na licu mesta.
Mnogi istoričari ga opisuju kao ludog imperatora, koji je "ubijao iz čiste zabave". Čak je jednom prilikom na jednim igrama koje organizovao, naredio svojim stražarima da čitavu jednu sekciju publike bace u arenu i tako ih prepustio na milost i nemilost životinjama, jer mu je naprosto bilo dosadno.
VLAD CEPEŠ III (1431-1476)
Vlad Cepeš III ili Vlad Drakula, bio je vlaški vojvoda poznat po svojoj surovosti. Zbog romana Drakula, irskog književnika Brema Stokera, često je povezivan sa vampirima, ali to je bio samo marketinški trik za turiste.
Iako književni lik nema mnogo veze sa stvarnim osobinama i životom čuvenog kneza, istoričari tvrde da literarni i stvarni Drakula imaju nešto zajedničko: obojica su bila krvoločna. Štaviše, mnogi su kneza Vlada III Cepeša upamtili po nadimku Nabijač, zbog toga što je nabijanje na kolac bilo jedan od njegovih omiljenih metoda mučenja i kažnjavanja neprijatelja.
Čuvena je priča o tome kako je jedne godine na Uskrs Cepeš uhapsio sve bojare iz Brašova, a potom naredio da se svi nabiju na kočeve – i po nekoliko hiljada odjednom.
Kako je napisao istoričar dr Džejms Rid, Cepeš je jedan od prvih za kog postoje pisani dokazi da je u kasnom srednjem veku često pribegavao ovakvom načinu kažnjavanja.
Primenjivao je brojne metode mučenja, a još je među svojim savremenicima bio poznat kao ratnik koji ne prašta i ne pokazuje milost prema ratnim zarobljenicima.
IVAN IV VASILJEVIČ (1530-1584) I KATARINA MEDIČI
Ivan IV Grozni bio je veliki knez Moskve od 1533. godine i car Rusije od 1547. godine, a zbog svoje okrutnosti prema boljarima, reformama u zemlji i ubistva sina, o njemu je stvorena zasluženo negativna slika.
Priča kaže da je šetajući po dvoru 1581. godine, Ivan Grozni je primetio sinovljevu ženu koja je prema njegovom mišljenju bila neprilično obučena. Kako bi pokazao što misli o njenom izgledu udario je što dovelo do pobačaja. Čuvši za taj događaj, njegov sin, princ Ivan, koji je inače jedini mogao da slobodno razgovara s ocem, posvađao se s njim. Car ga je tada u napadu besa udario štapom u glavu. Nekoliko dana kanije, od posledica udarca, princ Ivan je umro.
Međutim, on svakako nije bio najokrutniji lider svog vremena, pošto su se u to doba u svetu dešavale mnogo strašnije stvar nego u Rusiji. Tako se, na primer, za vreme vladavine kraljice Katarine Mediči u Parizu i širom Francuske odigrao masakr protestantskih plemića, u istoriji poznat kao Vartolomejska noć. Tada je pobijeno oko 25.000 ljudi, a po nekim procenama, čak i 50.000
ERŽEBET BATORI (1560-1614)
Mađarska grofica Eržebet Batori je jedna od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji čovečanstva. Procenjuje se da je zajedno sa još nekoliko saučesnica mučila a potom i ubila između 300 i 2.000 devojaka. Njeni zločini su otkriveni 1610. godine, nakon čega je zazidana u svom dvorcu u kojem je pronađena mrtva četiri godine kasnije.
Nije zabeležen podatak o tome kada je Eržebet počela da lišava mlade žene života, ali se veruje da se to dogodilo posle 1585. godine. Prema mađarskim legendama, grofica je jednog dana svojoj služavki u besu zarila makaze u glavu, pri čemu je okrvavila ruke. Nakon što ih je oprala, učinilo joj se joj je koža na mestima gde se ranije krv nalazila lepša i značajno podmlađena. Tako se rodio njen plan da svoju mladost povrati i sačuva na bizaran način - mučiće mlade devojke, piti njihovu krv i ubijati ih kada joj više ne budu potrebne.
LEOPOLD II OD BELGIJE (1835-1909)
Leopold II je, kao i mnogi drugi monarsi krajem 19. i početkom 20. veka, znao koliki značaj predstavlja posedovanje kolonija u drugim delovima sveta. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da za Belgiju prigrabi neke teritorije u Africi i Aziji, kralj Leopold je svu svoju pažnju usmerio na Kongo.
Pod parolom "nauke i progresa" Leopold je porobio čitav jedan narod, pretvarajući celu državu u svoju ličnu plantažu.
Celokupna populacija kraljeve privatne države je besplatno i bez bilo kakvih prava radila na prikupljanju biljnih sokova od kojih se pravila guma. Svako selo imalo je količinske kvote koje je moralo da ispuni. Ako ovo ne bi uspeli, pojedincima iz sela su odsecane ruke!
Kako žrtve niko nije popisao, tako njihov broj ni do danas sa sigurnošću nije utvrđen. Brojke se kreću od dva do ogromnih 15 miliona ubijenih ili umrlih od bolesti i iznemoglosti. Poslednji radovi antropologa saglasni su da brojka nije manja od 10 miliona.
ADOLF HITLER (1889-1945)
Nemački političar, diktator i vođa Nacističke partije koji je 1933. postao nemački kancelar. Posle smrti nemačkog predsednika Paula fon Hindenburga 1934, Hitler je proglasio sebe za firera (vođu), zvanje u kojem je, zahvaljujući uredbi iz 1933, objedinio ovlašćenja predsednika i kancelara i uspostavio totalitarni režim u Nemačkoj pod njegovom vlašću, koji je trajao sve do smrti samoubistvom 1945. godine.
Između 1942 i 1945. godine "SS" i saučesnici, tj. kolaboratori, sistematski su ubili oko 3,5 miliona Jevreja u koncentracionim logorima. Takođe ogroman broj Jevreja je ubijen manje sistematski, ili je umrlo od izgladnjenosti ili iznemoglosti radeći u radnim kampovima. Pretpostavlja se da je između 5 i 6 miliona Jevreja ubijeno ili umrlo od navedenih razloga u Drugom svetskom ratu.
Osim Jevreja, Sloveni, komunisti, homoseksualci, Romi, hendikepirane osobe, mentalno zaostale osobe, Jehovini svedoci, antinacisti, poljski intelektualci, i drugi, su bili ciljevi u ovom zločinačkom projektu. Eliminacija svih ovih, za naciste nepoželjnih, grupa se generalno naziva Holokaust. Smatra se da je Hitler, zajedno sa Himlerom, bio idejni tvorac ovog projekta iako nema mnogo dokumenata koji to potvrđuju.
HAJNRIH HIMLER (1900-1945)
Hajnrih Himler, komandant Šuctšafela i Gestapa, bio je jedan od najmoćnijih ljudi nacističke Nemačke, a 2008. godine proglašen je od strane časopisa Der Spiegel za najvećeg masovnog ubicu u istoriji.
Pošto mu je otac bio direktor katoličke škole, religija je imala veliki uticaj na njega dok ga nacizam nije pretvorio u okultistu. Opsednut suludom idejom o višoj rasi, verovao je u krajne idiotske teorije (npr. da su Arijevci i Tibetanci srodni narodi i da potiču sa Atlantide.)
Bolesno uredan i pedantan, kao strogi birokrata, 1929. godine preuzeo je komandovanje SS-om (Schutzstaffel – Odbrambene snage), Hitlerovom ličnom stražom i stvorio ogromnu paravojnu formaciju. Esesovci su se razlikovali po svojim crnim uniformama (koje je lično dizajnirao Hugo Bos) i po naročitoj brutalnosti. Na čelu sa Himlerom, imali su ključnu ulogu u stvaranju kocentracionih logora i svim zverstvima u sprovođenju "konačnog rešenja", tj. genocida nad Jevrejima ali i ostalim "nižim rasama".
Zbog svoje svireposti, Himler je dobio nadimak "Krvavi pas Evrope". Zbog odanosti Hitleru, zvali su ga "Verni Himler". Ta bezgranična vernost se ipak okončala pred kraj rata kada je pokušao da pregovara sa Amerikancima i Britancima. Zarobljen je ali je ubrzo po zarobljavanju popio kapsulu otrova cijanida.
JOZEF MENGELE (1911-1979)
Jozef Mengele, oficir i lekar u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima, poznat i kao Anđeo smrti. Za vreme holokausta u smrt je poslao 400.000 ljudi.
Doktor Mengele je rođen 16. marta 1911. godine u Gincburku u Nemačkoj. 1943. Mengele je postao glavni lekar u Aušvicu.
Jedan od njegovih najpoznatijih i najokrutnijih eksperimenata bio je eksperiment na identičnim blizancima, koji je imao za cilj ostvarenje njegove opsesije: stvaranje arijevske rase. Od oko 1.000 parova blizanaca, samo 200 je preživelo. Ta mračna priča navodno leži iza činjenice zašto su blizanci česta pojava u Kandidu Godoiju, gradiću na jugu Brazila.
Ali u Aušvicu, sa punom dozvolom za sakaćenje i ubijanje ispitanika, Mengele je izveo širok spektar očajničkih i često smrtonosnih eksperimenata na jevrejskim i romskim blizancima, uglavnom decom.
JAPANSKI CAR HIROHITO (1901-1989)
Hirohito je bio car Japana od 1926. do 1989. godine i pored toga što je imao najduži mandat od bilo kog drugog japanskog cara, bio je poznat i kao polu-božanski vođa.
Hirohito je napao Kinu u dva navrata: 1931. godine i šest godina kasnije. Događaji iz 1937. poznati su kao Silovanje Nankinga, jer su japanski vojnici danima ubijali i silovali. Tada je ubijeno između 250.000 i 300.000 ljudi.
Za vreme Drugog svetskog rata sklopio je pakt sa nacističkom Nemačkom, a jula 1945. godine doneta je odluka o bezuslovnoj predaji Japana. Samo godinu dana kasnije odrekao se božanskog porekla.
MAO CEDUNG (1893-1976)
Kineski revolucionar i državnik Mao Cedung je za mnoge jedan od najvećih zlotvora 20. veka. Tokom njegovog projekta poznatog kao Veliki skok napred koji se pretvorio u Veliki skok nazad i koji je za cilj imao oporavak Kine od katastrofe, rezultovao je glađu, a stradalo je između tri i sedam odsto stanovnika te zemlje, odnosno između 20.000.000 i 43.000.000 ljudi.
