Истраживање института у Женеви: После Американаца, НАЈВИШЕ ОРУЖЈА у кућама имају СРБИ

Последњи случај масакра у цркви тексашког градића Сатерленд Спрингс, у којем је помахнитали Девин Патрик Кели из полуаутоматске пушке убијао сваког ко му се нашао на путу, по ко зна који пут отворио је питање готово неконтролисане набавке оружја широм САД, али и других земаља света.

Опсежно истраживање које је спровео Институт за међународне и развојне студије из Женеве донело је неке интересантне резултате.

Изненађења на листи

Наиме, према истраживању, осим Американаца, који су традиционално на врху лествице наоружаних грађана, видљиво је да ни Европљани не заостају превише за њима. Према подацима из 2016. године, у Сједињеним Америчким Државама било је 88,8 комада оружја на 100 становника, а одмах иза Американаца следе Срби, са чак 58,2 комада различитог наоружања на 100 становника, наводи се у саопштењу Института.

У топ десет наоружаних нација нашли су се још Шведска (31,6), Уругвај (31,8), Финска (32), Ирак (34,2), Саудијска Арабија (35), Кипар (36,4), Швајцарска (45,7) и Јемен (54,8). Према истим подацима, Хрватска је на 26. месту од 178 држава у којима је спроведено истраживање, и то са 21,7 комада оружја на стотину становника.

Треба свакако имати на уму да се у истраживању ради о службеним подацима у које није урачунато илегално поседовање оружја, па се претпоставља да је тај број свакако нешто већи.

И док за Ирак и Јемен због насиља које већ дужи низ година влада у тим државама не чуди податак да су у првих десет, каони за Сједињене Државе где је култура оружја присутна од времена Дивљег запада, помало је изненађујући број наоружаних у Шведској, Финској или на Кипру.

Пораст убистава

У Швајцарској се висок проценат људи под оружјем може објаснити чињеницом да у тој земљи нема обавезног војног рока, но они који добровољно пролазе одређену обуку наоружање држе код куће. Ипак, од самог броја наоружаних становника више забрињава начин на који се то оружје користи, преноси "Вечерњи лист".

У већини држава у којима нема ратних сукоба употреба је забележена већином кроз спортске и ловачке активности, или пак путем криминалних дела попут пљачки и напада. Изузетак су САД у којем је број масовних убистава у порасту последњих двадесет и пет година, с видљивом ескалацијом у мандатима Барака Обаме.

Пораст "поремећених мозгова", како је рекао Трамп

Наиме, од 1981. до 2009. године у САД је забележено 66 масовних убистава (под масовна убиства у САД се урачунавају оружани инциденти с осам или више убијених особа), док је само од 2009. до 2015. број масовних убистава скочио на 162.

Да ствар буде гора, сличан тренд наставио се и у мандату Доналда Трампа који и даље као главни узрок оваквих масакара види у "поремећеним мозговима". Право на одбрану легитимна је ствар, но поставља се питање није ли време да се почне са контролом продаје оружја тим "поремећеним мозговима", питају се критичари закона који можда и највише дели америчко друштво.

Строжи закон

Моћно Национално удружење власника оружја на челу с Вејном Лапјером главни је кочитељ строжих закона у САД. Само је 2015. године, према подацима из базе "Оперн Сецретс", потрошило више од 20 милиона долара на лобирање и прилоге за разне политичке кампање у САД. Ловачка и спортска друштва у ЕУ такође се противе строжим законима, али за лобирање троше далеко мање новца од Американаца, тек око 10.000 евра годишње.