БОРБА ЗА ЧЕТВРТИ МАНДАТ: Ко су противници Ангеле Меркел и има ли немачка канцеларка разлога за СТРАХ?
Права трка почиње тек након избора
Трка за немачки Бундестаг и најмоћнију политичку фигуру у земљи – немачког канцелара, почиње данас. Позорност светске јавности усмерена је ка Берлину где ће се ускоро сазнати да ли ће досадашња немачка канцеларка Меркел и њена Демохришћанска партија успети да се изборе за још један мандат. Тачније, да ли ће Меркел, ако њена странка освоји највише гласова, владу правити са Социјалдемократама (са којима су тренутно у коалицији) или с мањим партијама.
Вечита канцеларка: Немцима никад доста Меркелове, а ЕВО чиме се она користи да придобије бираче
Свет у ШОКУ: ОВЕ чињенице о Ангели Меркел мало ко је знао - она је попут КАМИЛЕ
Да подсетимо, Меркелова је већ 12 година на челу немачке владе тачније након избора за Бундестаг 2005. године када, након вишемесечног преговарања, постаје прва канцеларка у историји Немачке. Од тада до данас Меркел је стекла значајну подршку немачког народа, упркос великим изазовима њене унутрашње политике, али и статусу најутицајнијег европског политичара.
Ко има право гласа?
Право гласа на данашњим изборима за немачки Бундестаг има 61,5 милиона грађана међу којима 31,7 милиона жена а 29,8 милиона мушкараца. Више од трећине бирача у Немачкој, њих 22 милиона, има преко 60 година, што значи да старија генерација често има јак утицај на исход избора.
Како се бира Бундестаг?
Грађани Немачке данас бирају Бундестаг – доњи дом немачког парламента који има 598 посланика (један посланик бира се на 60.000 становника) а чији мандат износи четири године. Не треба изгубити из вида да број посланика Бундестага варира зависно од броја становника. Места у доњем дому немачког парламента се распоређују између 16 немачких федералних јединица пропорционално популацији која има право гласа у федералним једницама.
Шулц УВЕРЕН: Меркел нема визију за будућност, нећу поклекнути пред Ердоганом
У Немачкој је заступљен мешовити изборни систем који уствари представља комбинацију пропорционалног и већинског система. Шта то значи? Половина посланика бира се по већинском систему (директи мандати), а друга половина по пропорционалном систему (партијским листима). У изборима за Бундестаг сваки бирач има два гласа и попуњава два гласачка листића тј. два дела гласачког листића.
На једном делу гласачког листића налазе се појединачно именовани кандидати (по имену и презимену) по изборним једницима (Немачка има 299 изборних јединица), а на другом су партијске листе кандидата. Дакле, првим гласом грађанин бира кандидата у свом изборном округу – изабран буде онај кандидат ко добије највише гласова, док другим гласом сваки гласач одлучује о посланику који ће преко „покрајинске страначке листе“ да уђе у Бундестаг.
Да би одређена политичка партија ушла у Бундестаг она мора да добије најмање 5% „других гласова“ у целој Немачкој тј. у свих 299 изборних јединица. Овај систем је успостављен да би се спречило мањим политичким партијама, пре свега десничарским и екстремистичким партијама, да уђу у Бундестаг.
Ко су главни "противници" Ангеле Меркел?
Истраживања јавног мњења у Немачкој показују да је Меркел највећи фаворит избора, међутим, фактор изненађења ипак не треба искључити. Сложена природа немачког изборног система значи да је мала вероватноћа да једна странка добије парламентарну већину што указује да је коалициона влада готово извесна ствар.
Као главни и највећи "ривал" Анегли Меркел за место канцелара спомиње се Мартин Шулц из Социјалдемократске партије.
Социјалдемократска партија је главна опозициона странка у Немачкој која тренутно формира владу велике коалиције (Хришћанско-демократска унија). У јануару 2017. године лидера Социјалдемократске партије Сигмар Габријела заменио је бивши председник европског парламента и левичар Мартин Шулц. Именовање Шулца подстакло је раст популарности странке представљајући уједно велики ризик за владавину Меркел. Међутим, пораз Шулца на регионалним изборима показао је да Меркел има, ипак, много веће шансе на савезним изборима у септембру.
Изборна трка у Немачкој одлучена? Меркел ФАВОРИТ, али једна ствар указује на ОПРЕЗ
Какву Немачку обећава Шулц? Важно је нагласити да се Шулцова обећања и његова визија Немачке не разликују много од визије Ангеле Меркел. Са тиме се слаже и аналитичар Срђа Трифковић који је за портал sd.rs изјавио да у свим битним питањима која се тучу немачке политике нема разлике између Меркел и Шулца.
- Њихови ставови о доминантној улози Немачке у ЕУ, азилантима и проширењу ЕУ потпуно су идентични, каже Трифковић.
Разлике у обећањима ова два кандидата су минорне што је и разумљиво с обзиром да Шулцове социјалдемократе чине владајућу велику коалицију са Меркелиним демохришћанима. Да Шулц у основи није прави противник Меркел показао је недавно одржан ТВ дуел где је Шулц показао помирљивост у великом броју питања са Меркел. Поменута ТВ дебата показала је да су велики изгледи да Немачком и у наредном периоду влада коалиција демохришћана и социјалдемократа са Меркел на челу. Дакле, све приче да Шулц представља озбиљног кандидата Меркел падају у воду.
Ко још улази у Бундестаг?
Поред Меркелиних демохришћана и Шулцових социјалдемократа у трци за немачки Бундестаг су и Зелени; Слободна демократска партија и Алтернатива за Немачку.
АНГЕЛА МЕРКЕЛ: МОРАЛНИ ЛИДЕР ЗАПАДА!
Партија Зелених може да буде привлачан коалицини партнер демохришћанима. Зелени су настали током мировних покрета седамдесетих а на њихово организовање утицали су и женски покрет и иницијатива грађана. Под вођством Симона Петера и Цем Оздемира партија се фокусира на еколошку, економску и социјалну одрживост и промовише већу инфраструктурну потрошњу због смањења пореза. Зелени се противе повећању трошкова безбедности али зато предлажу смањење имиграције.
Поред социјалдемократа и зелених у трци за Бундестаг је и Партија слободних демократа коју води Кристијан Линдер а која заступа интересе мањих и средњих предузетника те јој са разлогом припада надимак "Партија бољестојећих". Ови немачки либерали позивају на повећање безбедности и строжију имиграциону политику укључујући и дозволе засноване на бодовима за квалификоване имигранте. Идеологија Слободне демократске партије је у начелима немачког традиционалног либерализма. Слободне демократе подржавају идеју државне надконтроле.
Изненађење на изборима могла би да направи десно оријентисана, националистичка Алтернатива за Немачку која је за четири године, колико постоји, значајно порасла. Ова партија се залаже за затварање граница Европске уније и ставља нагласак на традиционалну немачку културу одбацујући идеју да је ислам део немачког друштва. Алтернатива за Немачку се залаже за ригорозну проверу идентитета на немачким границама као и за моментално депортовање било ког чији је захтев за азил одбијен. Највећу подршку ова странка има међу људима нижег образовања и мањих примања. Због својих националистичких ставова разумљиво је зашто Алтернатива за Немачку није пожељан коалициони партнер Меркелиним демохришћанима.
Меркел УВЕРЕНА: Европа мора да узме судбину у своје руке
Дан после избора
Дан након избора за Бундестаг ништа неће бити решено и, по свему судећи, главна борба тек почиње. Преговори након избора могу да трају више недеља и кулминирају коалиционим споразумом. Анкете показују да Ангела Меркел има 15 посто предности у односу на Мартина Шулца те је зато највећа шанса и да будућа коалициона влада буде формирана од ове две странке. Међутим, поред ове коалиције која има највеће шансе, који савези су још могући?
Поред коалиције социјалдемократа и демохришћана, могућа је и црно-жута коалиција између демохришћана и либерала (Партија слободних демократа). Ова коалиција десног центра се током немачке историје често налазила на челу државе. Последњи пут за време владавине Ангеле Меркел од 2009. до 2013. године.
Као трећа поставка наводи се коалиција социјалдемократа и зелених која је била најуспешнија за време Герхарда Шредера од 1998. до 2005. године. Ипак, постоје реалне шансе да се ова коалиција понови и 2017. године.
Поред ове три главне опције могуће је још неколико различитих коалиција али се њима придају мале шансе.
Без обзира од којих странака буде формирана немачка влада, сигурно је да немачка унутрашња али и спољна политика неће доживети битније заокрете. Ангела Меркел важи за главног фаворита на изборима док њени противници, на првом месту Мартин Шулц, имају минималне шансе да је гурну за канцеларског трона. За изборе у Немачкој не можемо рећи да су неизвесни попут избора у Француској и Америци. Већина анкета јавног мњења указује да се победник савезних избора већ зна а да су све остало само калкулације. Баш управо због тога дискутабилно је говорити о тзв. "противницима" Ангеле Меркел јер она заправо нема ваљаног политичког противника на овим изборима као што је имао Макрон у Ле Пеновој или Трамп у Хилари Клинтон. Ангела Меркел нема разлога за страх, смеши јој се и чертврта рунда на канцеларском трону.