ИЗГУБИЛА ЈЕ ОЦА ЗБОГ КОВИДА, А ОНДА ЈЕ ПРИСТАЛА ДА БУДЕ "ЗАМОРЧЕ": Исповест новинарке Лејле о примању вакцине "Модерна"
Лејла Макор, која је изгубила оца од ковида и болује од астме, учествовала је у испитивању Модернине вакцине.
Дописница француске новинарске агенције АП из Мајамија била је један од добровољаца који су примили Модернину вакцину.
Лејла је учествовала у клиничким испитивањима треће вазе вакцине Модерне, америчке биотехнолошке компаније која је у понедељак објавила да је њихова експериментална вакцина скоро 95 одсто ефикасна.
Зашто се једна новинарка, која болује од астме, одлучила на овакав потез?
ДЕЧАК (4) ИЗГУБИО ОБА РОДИТЕЉА У РОКУ ОД ЧЕТИРИ МЕСЕЦА: Нису имали шансе против опаког вируса
"СИТУАЦИЈА У НЕКИМ РЕГИЈАМА ЈЕ ВЕОМА ТЕШКА" Предсеник Русије изнео најновије информације о вирусу
ВАНРЕДНО СТАЊЕ ДО 8. ФЕБРУАРА: Комшије увеле полицијски час и забрану окупљања
Она је своје искуство испричала у првом лицу, а све је почело неколико недеља након што је њен отац преминуо од ковида.
"Зашто сам желела да будем заморче?"
Мој отац је умро од ковида у Чилеу, три недеље пре него што су крајем јула започета клиничка испитивања Фајзерове и Модернине вакцине.
Умро је сам, као и многи људи који су подлегли овом вирусу. Био је толико сам да је боја његовог гласа звучала као да је отет.
Док сам се са браћом и мајком борила са губитком, суочила сам се са другом стварношћу: Мајами и Флорида генерално били су ново жариште вируса који је убио мог оца. А мој посао је био да пишем о томе, бројим мртве и шаљем свакодневне извештаје.
Идеја да учиним нешто, макар и мало, да помогнем у превазилажењу ове пошасти која је узнемирила наше животе, била је просветљење.
О томе сам разговарала и са пријатељима, и са рођацима. Сви су ми помогли да закључим да би ризик од могућег нежељеног дејства вакцине за астматичара попут мене био мањи од ризика да добијем вирус.
И тако сам одлучила да учествујем.
Два дана након што сам написала извештај о испитивањима вакцине у трећој фази на Флориди, поново сам покуцала на врата лабораторије, али овога пута као предмет студије.
Вакцина или плацебо?
Амерички истраживачки центри у Холивуду, али и на северу Мајамија учествовали су у тестовима испитивања Фајзерове и Модернине вакцине. Један дан за једну, други дан за другу.
Отишла сам у уторак када је на реду била Модернина вакцина.
Истовремено, десетине других центара у земљи такође регрутују добровољце. Свако је могао да учествује, све док је имао велике шансе да се зарази било да је лекар, таксиста, новинар…
Ставили су налепницу са мојим именом и одвели ме до кабине где су ми објаснили шта ћу касније прочитати у документу на 22 странице - да постоје две дозе, као и да ћемо добити 2.400 долара у року од две године колико ће тестирање трајати.
Речено ми је које нежељене ефекте треба да очекујем: бол на месту инјекције, грозницу, језу. Рекли су ми да нас има 30 хиљада - половина ће добити вакцину, остали плацебо.
- Чак ни ми не знамо ко шта добија - рекла ми је медицинска сестра када сам покушала да сазнам да ли ћу добити плацебо.
То зна само Модерна при анализи података.
- Шта ако урадим тест на антитела? - упитала сам.
- Сестра ми је одговорила да он неће нужно дати резултате - наводи она.
- Неизвесност ће ме убити - узвикнула сам.
Сестра је потом подигла главу и врло озбиљним тоном рекла:
- Лажни лекови су једнако важни као и вакцине. Немогуће је тестирати без контролне групе. Помоћи ћете човечанству, без обзира на то шта сте примили.
Осећала сам се кривом што ми и тај одговор иде на живце и престала сам више да запиткујем.
"За њих обичан уторак, а за мене..."
- Узели су ми крв, напунили шест или осам епрувета, ни не сећам се. Урадили су ми тест на трудноћу. Били су одлучни да је неопходно да узимам контрацептивна средства.
- Још увек не знамо ефекте вакцине на фетус - поновили су.
Затим је дошло двоје људи са вакцином у малом фрижидеру. Или је то можда био плацебо.
Смејали су се када сам их замолила да ми дозволе да сликам инјекцију. Оно што је за мене био историјски тренутак, за њих је био обичан уторак.
Није болело.
Потом су ме одвели у чекаоницу где су ме посматрали пола сата. Троје или четворо добровољаца су чачкали телефоне.
Прошла је медицинска сестра, пореклом са Кубе, а на себи је имала огртач са ознаком неког суперхероја.
- Јер смо сви ми овде хероји, душо - рекла ми је након што сам је упитно гледала.
Да ли су ми пуно рекламног материјала - налепница, мајицу, маску, све са слоганом "Цовид Warriors" и скицом на којој се види суперхерој у борби са вирусом.
Такође су ми инсталирали апликацију на мобилни телефон, у коју треба да уписујем симптоме.
Кад сам се вратила кући, место убода ме је мало болело - препричава Лејла.
"Да ли сам заиста примила вакцину?"
- Следећа три дана провела сам на интернету да бих видела да ли убризгавање физиолошког раствора (од којег се прави плацебо) може да изазове бол. Нисам нашла јасан одговор.
Другу дозу примила сам месец дана касније, средином септембра. Бол је овог пута био интензивнији и два дана је место убода било вруће и отекло.
Неколико дана касније схватила сам да је моје учешће у клиничком испитивању мој начин туге и жала за оцем и светом какав је некад био.
Ма, колико мали мој допринос био, то је било једино оружје које сам могла да користим - закључује она.
