РАТ КОЈИ ТРАЈЕ ВЕЋ 100 ГОДИНА: Историјат сукоба Израела и Палестине (ВИДЕО)
Више од 70 одсто од 193 чланице Генералне скупштине УН признаје државу Палестину.
Наоружани борци исламске милитантне групе Хамас данас су испалили десетине ракета на Израел и ушли на југ земље у изненадном нападу због којег је израелска војска прогласила "приправност за рат".
"ИРАНЦИ СТОЈЕ ИЗА ОВОГА" Амбасадор израела у Србији о нападу Хамаса
КАКО СУ ЗАКАЗАЛЕ ИЗРАЕЛСКЕ СЛУЖБЕ? Недавна пошиљка из Турске крије одговор (ВИДЕО)
"АЛАХУ АКБАР!" Погледајте драматичне кадрове јуриша бораца Хамаса на тешко утврђено израелско упориште (ВИДЕО)
Десетине ракета испаљене су рано јутрос ка Израелу, а сирене за ваздушну опасност чуле су се широм земље.
Израел је такође отпочео нападе ка Гази
Ово насиље је последња распламсавање у борби која траје деценијама.
СУКОБ КОЈИ ТРАЈЕ ВЕЋ 100 ГОДИНА
Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим делом Блиског истока, поражено у Првом светском рату.
Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.
Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави "национални дом" за Јевреје.
Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању "националног дома".
Између двадесетих и четрдесетих година 20. века, пристизао је све већи број Јевреја. Многи су бежали од прогона у Европи и тражили домовину после Холокауста у Другом светском рату.
Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.
Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.
Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.
СТВАРАЊЕ ИЗРАЕЛА И "КАТАСТРОФА"
Пошто нису успели да реше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.
Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат.
Учествовале су и војске суседних арапских земаља.
Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано из домова за време овог сукоба.
Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или "Катастрофа".
До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.
Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.
Јерусалим је био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.
Како никада није дошло до мировног споразума, свака страна је кривила другу, деценије које су уследиле донеле су нове ратове и сукобе.
КАКО МАПА ИЗГЛЕДА ДАНАС
У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.
Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.
Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама. Израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.
Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.
Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.
Сједињене Америчке Државе (САД) су једна од само неколицине земаља које су признале претензије Израела на цео град.
У последњих 50 година, Израел је саградио насеља на овим просторима, где сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци кажу да су та насеља незаконита према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.
ДА ЛИ ЈЕ ПАЛЕСТИНА ДРЖАВА?
УН су 2012. гласале за признавање Палестине као "државе посматрача која није чланица".
Промена од "посматрачког ентитета" омогућила је Палестинцима да учествују у дебатама Генералне скупштине и побољшају шансе за чланство у агенцијама УН и другим телима.
Гласање није створило палестинску државу.
Међутим, више од 70 одсто од 193 чланице Генералне скупштине УН признаје државу Палестину.
КО КОНТРОЛИШЕ ГАЗУ?
Газом влада палестинска војна група Хамас, која се много пута борила против Израела.
Израел и Египат строго контролишу границе Газе како би спречили да оружје дође до Хамаса.
Палестинци у Гази и на Западној обали кажу да пате због израелских акција и ограничења.
Израел каже да делује само да би се заштитио од палестинског насиља.
КОЈИ СУ ГЛАВНИ ПРОБЛЕМИ?
Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сагласе.
Међу њима су: шта би требало да се деси са палестинским избеглицама, да ли јеврејска насеља на окупираној Западној обали треба да остану или буду уклоњена, да ли две стране треба да деле Јерусалим и - што је можда најзахтевније од свега - да ли треба створити палестинску државу уз Израел.
Мировни преговори се воде и прекидају скоро три деценије, али до сада нису решили сукоб.
ШТА ДОНОСИ БУДУЋНОСТ?
Укратко, нема назнака да ће се у догледној будућности стање решити.
Последњи мировни план, који су припремиле Сједињене Државе, још док је Доналд Трамп био председник, израелски премијер, Бењамин Нетањаху, назвао је "договором века", али Палестинци сматрају да је једностран и никада није примењен.
За сваки будући мировни споразум биће потребна сагласност обе стране да би се решила сва питања.
Док се то не догоди, сукоб се наставља. Крај се не назире.
