ДОБРА ВОЉА ЈЕ ИСПАЛА СЛАБОСТ Газа је замка, а Иран је надиграо САД: "Стрпали су их у џеп..."
Познати образац сукоба Израела и Хамаса сада је део прошлости, а до јуче важна питања не занимају више никога.
Хваљена израелска војска и немилосрдно прецизне безбедоносне службе ‘затвориле‘ су Хамас у Појасу Газе. На сваких неколико година догодио се сукоб који је следио сличан образац - провокација, Хамасови ракетни напади, израелски ваздушни напади, египатско посредовање па опет тишина.
БЕЗ ЈАСНЕ ОСУДЕ Неопрезне поруке из Ирака: Шиитски верски ауторитет позвао на престанак насиља па оптужио Израел за ескалацију насиља
"НЕ ЖЕЛИМО ДА СЕ ОВАЈ СУКОБ ПРОШИРИ" Прво оглашавање Беле куће након масовног напада на Израел из Либана: Забринути смо...
НА ПОМОЛУ "РАТ СВИХ РАТОВА"?! Један погрешан корак могао би Израел скупо да кошта, овај сценарио не слути на добро
У међувремену су се дипломатска постигнућа Израела нагомилала јер је проширио свој круг мира на Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Мароко и Судан. До пре неколико дана у Вашингтону се расправљало о томе када ће Саудијска Арабија и Израел нормализирати односе.
Но, тада је Хамас напао Израел, убио многе цивиле и војнике и још није савладан, а салве од 3000 до 5000 ракета пале су на Ашкелон, Ашдод и Тел Авив.
До сада је све што је речено о Хамасовој "Операцији Al-Aqsa Флоод", како је овај поседњи напад назван - да је без преседана, квантни скок, израелски 11. септембар - постало клише. Како год људи то желели описати, требало би бити јасно да је немилосрдна смртоносност Хамасове инвазије на Израел - уз ризик још једног клишеа - све променила, оцењује у коментару Фореигн Policy.
Познати образац сукоба Израела и Хамаса сада је део прошлости јер нема начина на који израелска влада неће ангажовати Израелске обрамбене снаге (ИДФ) у удару на Појас Газе на земљи, у ваздуху и с мора како би уништили Хамас и у том процесу убили или заробили вође.
Као резултат тога, питања којима се свет стручњака за Блиски исток и званичника бавио пре само недељу дана - прихватљивост Израела за амерички програм укидања виза и изгледи за саудијско-израелску нормализацију - одједном се чине неважнима. Полазна тачка за нови Блиски исток биће поновна израелска окупација Појаса Газе, а не израелска амбасада у Ријаду.
Овакво жалосно стање заправо је изненађење само зато јер су лоше претпоставке о регији спречиле јасан поглед на комплексни проблем политичке динамике Блиског истока. То је особито акутно када је реч о палестинском питању и наводном смањењу тог проблема, паралелно с истрајањем на регионалној интеграцији, идејом да је проблем израелске окупације и истрајним уверењем - упркос великом броју доказа - да америчка дипломатија може променити понашање Ирана на боље.
Питање палестинских права и циљеви Хамаса
Као прво, иако неке блискоисточне владе желе успоставити везе с Израелом, питање палестинских права није изгубило на важности за велику већину Арапа који на нормализацију гледају нејасно. У вртлогу насиља последњих дана погубљена је чињеница да Израел окупира Западну обалу 56 година и, заједно с Египтом, одржава "санитарни кордон" око Појаса Газе.
Наглашене карактеристике живота Палестинаца у овим подручјима су насиље, одузимање имовине и дехуманизација.
Под овим околностима, мало је Палестинаца који отпор сматрају нелегитимним. То је можда најбоље артикулирано у интервјуу с Мустафом Barghoutijem, вођом странке Палестинска национална иницијатива, који није на страни ни Хамаса ни његовог политичког ривала Фатаха.
Без експлицитног одобравања или осуде Хамасовог дивљања по јужном Израелу, усредсредио се на оно што он види као кривњу Израела. Он је рекао CNN-ovom Фериду Закарији да је напад Хамаса реакција на мноштво акција, укључујући нападе досељеника на и исељавање Палестинаца са Западне обале, нападе израелских екстремиста на муслиманска и хрићанска света места и нормализацију односа Израела с арапским земљама, коју је Barghouti окарактерисао као покушај израелског премијера Бењамина Netanyahua да "ликвидира" питање палестинских права и палестинску ствар.
Вероватно је то многим гледаоцима било тешко чути у тренутку када је сав ужас убиства стотина израелских цивила излазио на видело, али Barghouti је точно окарактеризирао ситуацију за многе Палестинце. Сада, када је избио рат, показала се чињеница да палестинско питање није само једно од ‘шкакљивих‘ питања уочи саудијско-израелске церемоније потписивања споразума на јужном травњаку Беле куће.
Сигурност, права и правда за људе на Западној обали и у Гази остају кључни делови нормализације коју желе многи Израелци.
Амерички председник Џо Бајден и његови саветници су то разумели и натерали су Израелце да ово питање схвате озбиљно. Ипак, у ВаШингтону је до суботе ујутро постојао општи осећај да главне препреке саудијско-израелској нормализацији односа нису израелска окупација и непоштовање права Палестинаца, већ пре радикална крајње десна израелска влада и токсични саудијски вођа који је недостојан користи које је Бела кућа била спремна понудити за нагодбу с Израелом.
То могу бити оправдани разлози да се буде скептичан према договору, али јасно је да, посебно сада, арапске земље неће моћи напредовати с нормализацијом односа с Израелом све док се не решавају палестински приговори.
Друго, свако ко је упућен у ово питање приметиће плакате на пропалестинским скуповима на којима пише „Окончај окупацију!“. Основна претпоставка је да ће повлачење Израела са Западне обале и окончање блокаде Газе много допринети окончању сукоба између Израелаца и Палестинаца.
Ово се чини мало вероватним, али и небитним, јер када Деиф, шеф Хамасовог војног крила, потврђује да операција 'Ал-Акса поплава' има за циљ да оконча најдужу окупацију на свету, он не мисли на 56-годишњу окупацију која је почела израелским победа над арапско - израелским ратом 1967. године. Он мисли на окупацију земље Палестине, која укључује Израел. То је нешто што би присталице Палестине више волеле да се не каже – или ће, када се тако постави, истаћи да је Хамасова повеља ревидирана 2017. како би се ублажио став групе о Израелу. Међутим, тешко да је то случај. Члан 18, на пример, каже следеће:
- Неважећим се сматрају: Балфурова декларација, Британски мандатни документ, Резолуција УН о подели Палестине и све резолуције и мере које из њих проистичу или сличне њима. Успостављање "Израела" је потпуно незаконито и супротно неотуђива права народа Палестине и противна је њиховој вољи и вољи Умета (глобалне муслиманске заједнице); такође крши људска права гарантована међународним конвенцијама, међу којима је прво право на самоопредељење”.
У њему се такође наводи: Одупирање окупацији свим средствима и методама је легитимно право загарантовано божанским законима и међународним нормама и законима. У средишту овога лежи оружани отпор, који се сматра стратешким избором за заштиту принципа и права Палестински народ“.
Ово би, према аутору Стивену А. Куку, требало да расветли Хамасове циљеве. Окупација градова у Израелу, уместо фокусирања на насеља на Западној обали, оповргава тврдњу апологета да Хамас има за циљ само да ослободи појас Газе и Западну обалу.
Окупација како је схвата међународна заједница је проблем, али није проблем. За Хамас је проблем што Израел постоји. И док се огромна већина људи у арапском свету не слаже са Хамасовим методама, ако нека истраживања о нормализацији указују на то, њихов поглед на Израел као нелегитимни ентитет се не разликује од Хамасовог. Операција Ал-Акса Потоп је тако оголила проблем у срцу свих разговора о новом интегрисаном Блиском истоку - без правде за Палестинце, подршка нормализацији је у најбољем случају слаба.
Треће, идеја да Сједињене Државе дипломатским путем могу да изазову промене у понашању Ирана је погрешна. Остаје да се види у којој мери је Иран играо улогу у Хамасовој инфилтрацији у Израел, али постоје знаци да су снаге Кудс корпуса, чувари Исламске револуције, одиграле улогу.
"Победа Ирана"
Командант организације, генерал Есмаил Каани, састао се у пролеће са Хамасом, Палестинским исламским џихадом и Хезболахом како би подстакао координацију између група и нападе на Израел. Лидери Хамаса су такође јавно рекли да је Иран обезбедио оружје, новац и опрему за ову операцију. Софистицираност Хамасове операције и запањујућа промена тактике такође указују на могућност да је група добила спољну помоћ. И Иранци су упозорили међународне факторе на нормализацију односа са Израелом, што је јасна коинциденција интереса са Хамасом.
Ако су Иранци били укључени у операцију Ал-Акса поплава, то би требало да стави тачку на претпоставку и демократске и републиканске америчке администрације да када је Иран у питању, „добра воља рађа добру вољу“. О томе има врло мало доказа. Уместо тога, Иранци су ставили САД у џеп својом добром вољом, видећи то као слабост, и теже свом циљу подривања регионалног поретка, укључујући сукобљавање са Израелом.
Сада, као одговор, Израелци спроводе опсаду појаса Газе да униште Хамас. Биће то дуга и тешка борба, како сами Израелци признају. С обзиром на размере Хамасових напада, Израел ће вероватно имати неуобичајено много простора од Сједињених Држава, Европе, па чак и неких својих арапских партнера да постигне овај циљ, упркос вероватним огромним цивилним жртвама.
Израелци су деценијама покушавали да ублаже питање појаса Газе. Чак су били спремни да га предају Јасеру Арафату. Међутим, с обзиром на то да нема добрих опција, Израелци би сада могли да се нађу на истој територији са које су се повукли пре скоро 20 година. Чак и ако то не намеравају да ураде, Газа је замка. То ће свакако уназадити нормализацију односа у региону и још много тога, што је, закључује аутор, победа Ирана.
