DOBRA VOLJA JE ISPALA SLABOST Gaza je zamka, a Iran je nadigrao SAD: "Strpali su ih u džep..."
Poznati obrazac sukoba Izraela i Hamasa sada je deo prošlosti, a do juče važna pitanja ne zanimaju više nikoga.
Hvaljena izraelska vojska i nemilosrdno precizne bezbedonosne službe ‘zatvorile‘ su Hamas u Pojasu Gaze. Na svakih nekoliko godina dogodio se sukob koji je sledio sličan obrazac - provokacija, Hamasovi raketni napadi, izraelski vazdušni napadi, egipatsko posredovanje pa opet tišina.
BEZ JASNE OSUDE Neoprezne poruke iz Iraka: Šiitski verski autoritet pozvao na prestanak nasilja pa optužio Izrael za eskalaciju nasilja
"NE ŽELIMO DA SE OVAJ SUKOB PROŠIRI" Prvo oglašavanje Bele kuće nakon masovnog napada na Izrael iz Libana: Zabrinuti smo...
NA POMOLU "RAT SVIH RATOVA"?! Jedan pogrešan korak mogao bi Izrael skupo da košta, ovaj scenario ne sluti na dobro
U međuvremenu su se diplomatska postignuća Izraela nagomilala jer je proširio svoj krug mira na Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Maroko i Sudan. Do pre nekoliko dana u Vašingtonu se raspravljalo o tome kada će Saudijska Arabija i Izrael normalizirati odnose.
No, tada je Hamas napao Izrael, ubio mnoge civile i vojnike i još nije savladan, a salve od 3000 do 5000 raketa pale su na Aškelon, Ašdod i Tel Aviv.
Do sada je sve što je rečeno o Hamasovoj "Operaciji Al-Aqsa Flood", kako je ovaj posednji napad nazvan - da je bez presedana, kvantni skok, izraelski 11. septembar - postalo kliše. Kako god ljudi to želeli opisati, trebalo bi biti jasno da je nemilosrdna smrtonosnost Hamasove invazije na Izrael - uz rizik još jednog klišea - sve promenila, ocenjuje u komentaru Foreign Policy.
Poznati obrazac sukoba Izraela i Hamasa sada je deo prošlosti jer nema načina na koji izraelska vlada neće angažovati Izraelske obrambene snage (IDF) u udaru na Pojas Gaze na zemlji, u vazduhu i s mora kako bi uništili Hamas i u tom procesu ubili ili zarobili vođe.
Kao rezultat toga, pitanja kojima se svet stručnjaka za Bliski istok i zvaničnika bavio pre samo nedelju dana - prihvatljivost Izraela za američki program ukidanja viza i izgledi za saudijsko-izraelsku normalizaciju - odjednom se čine nevažnima. Polazna tačka za novi Bliski istok biće ponovna izraelska okupacija Pojasa Gaze, a ne izraelska ambasada u Rijadu.
Ovakvo žalosno stanje zapravo je iznenađenje samo zato jer su loše pretpostavke o regiji sprečile jasan pogled na kompleksni problem političke dinamike Bliskog istoka. To je osobito akutno kada je reč o palestinskom pitanju i navodnom smanjenju tog problema, paralelno s istrajanjem na regionalnoj integraciji, idejom da je problem izraelske okupacije i istrajnim uverenjem - uprkos velikom broju dokaza - da američka diplomatija može promeniti ponašanje Irana na bolje.
Pitanje palestinskih prava i ciljevi Hamasa
Kao prvo, iako neke bliskoistočne vlade žele uspostaviti veze s Izraelom, pitanje palestinskih prava nije izgubilo na važnosti za veliku većinu Arapa koji na normalizaciju gledaju nejasno. U vrtlogu nasilja poslednjih dana pogubljena je činjenica da Izrael okupira Zapadnu obalu 56 godina i, zajedno s Egiptom, održava "sanitarni kordon" oko Pojasa Gaze.
Naglašene karakteristike života Palestinaca u ovim područjima su nasilje, oduzimanje imovine i dehumanizacija.
Pod ovim okolnostima, malo je Palestinaca koji otpor smatraju nelegitimnim. To je možda najbolje artikulirano u intervjuu s Mustafom Barghoutijem, vođom stranke Palestinska nacionalna inicijativa, koji nije na strani ni Hamasa ni njegovog političkog rivala Fataha.
Bez eksplicitnog odobravanja ili osude Hamasovog divljanja po južnom Izraelu, usredsredio se na ono što on vidi kao krivnju Izraela. On je rekao CNN-ovom Feridu Zakariji da je napad Hamasa reakcija na mnoštvo akcija, uključujući napade doseljenika na i iseljavanje Palestinaca sa Zapadne obale, napade izraelskih ekstremista na muslimanska i hrićanska sveta mesta i normalizaciju odnosa Izraela s arapskim zemljama, koju je Barghouti okarakterisao kao pokušaj izraelskog premijera Benjamina Netanyahua da "likvidira" pitanje palestinskih prava i palestinsku stvar.
Verovatno je to mnogim gledaocima bilo teško čuti u trenutku kada je sav užas ubistva stotina izraelskih civila izlazio na videlo, ali Barghouti je točno okarakterizirao situaciju za mnoge Palestince. Sada, kada je izbio rat, pokazala se činjenica da palestinsko pitanje nije samo jedno od ‘škakljivih‘ pitanja uoči saudijsko-izraelske ceremonije potpisivanja sporazuma na južnom travnjaku Bele kuće.
Sigurnost, prava i pravda za ljude na Zapadnoj obali i u Gazi ostaju ključni delovi normalizacije koju žele mnogi Izraelci.
Američki predsednik Džo Bajden i njegovi savetnici su to razumeli i naterali su Izraelce da ovo pitanje shvate ozbiljno. Ipak, u VaŠingtonu je do subote ujutro postojao opšti osećaj da glavne prepreke saudijsko-izraelskoj normalizaciji odnosa nisu izraelska okupacija i nepoštovanje prava Palestinaca, već pre radikalna krajnje desna izraelska vlada i toksični saudijski vođa koji je nedostojan koristi koje je Bela kuća bila spremna ponuditi za nagodbu s Izraelom.
To mogu biti opravdani razlozi da se bude skeptičan prema dogovoru, ali jasno je da, posebno sada, arapske zemlje neće moći napredovati s normalizacijom odnosa s Izraelom sve dok se ne rešavaju palestinski prigovori.
Drugo, svako ko je upućen u ovo pitanje primetiće plakate na propalestinskim skupovima na kojima piše „Okončaj okupaciju!“. Osnovna pretpostavka je da će povlačenje Izraela sa Zapadne obale i okončanje blokade Gaze mnogo doprineti okončanju sukoba između Izraelaca i Palestinaca.
Ovo se čini malo verovatnim, ali i nebitnim, jer kada Deif, šef Hamasovog vojnog krila, potvrđuje da operacija 'Al-Aksa poplava' ima za cilj da okonča najdužu okupaciju na svetu, on ne misli na 56-godišnju okupaciju koja je počela izraelskim pobeda nad arapsko - izraelskim ratom 1967. godine. On misli na okupaciju zemlje Palestine, koja uključuje Izrael. To je nešto što bi pristalice Palestine više volele da se ne kaže – ili će, kada se tako postavi, istaći da je Hamasova povelja revidirana 2017. kako bi se ublažio stav grupe o Izraelu. Međutim, teško da je to slučaj. Član 18, na primer, kaže sledeće:
- Nevažećim se smatraju: Balfurova deklaracija, Britanski mandatni dokument, Rezolucija UN o podeli Palestine i sve rezolucije i mere koje iz njih proističu ili slične njima. Uspostavljanje "Izraela" je potpuno nezakonito i suprotno neotuđiva prava naroda Palestine i protivna je njihovoj volji i volji Umeta (globalne muslimanske zajednice); takođe krši ljudska prava garantovana međunarodnim konvencijama, među kojima je prvo pravo na samoopredeljenje”.
U njemu se takođe navodi: Odupiranje okupaciji svim sredstvima i metodama je legitimno pravo zagarantovano božanskim zakonima i međunarodnim normama i zakonima. U središtu ovoga leži oružani otpor, koji se smatra strateškim izborom za zaštitu principa i prava Palestinski narod“.
Ovo bi, prema autoru Stivenu A. Kuku, trebalo da rasvetli Hamasove ciljeve. Okupacija gradova u Izraelu, umesto fokusiranja na naselja na Zapadnoj obali, opovrgava tvrdnju apologeta da Hamas ima za cilj samo da oslobodi pojas Gaze i Zapadnu obalu.
Okupacija kako je shvata međunarodna zajednica je problem, ali nije problem. Za Hamas je problem što Izrael postoji. I dok se ogromna većina ljudi u arapskom svetu ne slaže sa Hamasovim metodama, ako neka istraživanja o normalizaciji ukazuju na to, njihov pogled na Izrael kao nelegitimni entitet se ne razlikuje od Hamasovog. Operacija Al-Aksa Potop je tako ogolila problem u srcu svih razgovora o novom integrisanom Bliskom istoku - bez pravde za Palestince, podrška normalizaciji je u najboljem slučaju slaba.
Treće, ideja da Sjedinjene Države diplomatskim putem mogu da izazovu promene u ponašanju Irana je pogrešna. Ostaje da se vidi u kojoj meri je Iran igrao ulogu u Hamasovoj infiltraciji u Izrael, ali postoje znaci da su snage Kuds korpusa, čuvari Islamske revolucije, odigrale ulogu.
"Pobeda Irana"
Komandant organizacije, general Esmail Kaani, sastao se u proleće sa Hamasom, Palestinskim islamskim džihadom i Hezbolahom kako bi podstakao koordinaciju između grupa i napade na Izrael. Lideri Hamasa su takođe javno rekli da je Iran obezbedio oružje, novac i opremu za ovu operaciju. Sofisticiranost Hamasove operacije i zapanjujuća promena taktike takođe ukazuju na mogućnost da je grupa dobila spoljnu pomoć. I Iranci su upozorili međunarodne faktore na normalizaciju odnosa sa Izraelom, što je jasna koincidencija interesa sa Hamasom.
Ako su Iranci bili uključeni u operaciju Al-Aksa poplava, to bi trebalo da stavi tačku na pretpostavku i demokratske i republikanske američke administracije da kada je Iran u pitanju, „dobra volja rađa dobru volju“. O tome ima vrlo malo dokaza. Umesto toga, Iranci su stavili SAD u džep svojom dobrom voljom, videći to kao slabost, i teže svom cilju podrivanja regionalnog poretka, uključujući sukobljavanje sa Izraelom.
Sada, kao odgovor, Izraelci sprovode opsadu pojasa Gaze da unište Hamas. Biće to duga i teška borba, kako sami Izraelci priznaju. S obzirom na razmere Hamasovih napada, Izrael će verovatno imati neuobičajeno mnogo prostora od Sjedinjenih Država, Evrope, pa čak i nekih svojih arapskih partnera da postigne ovaj cilj, uprkos verovatnim ogromnim civilnim žrtvama.
Izraelci su decenijama pokušavali da ublaže pitanje pojasa Gaze. Čak su bili spremni da ga predaju Jaseru Arafatu. Međutim, s obzirom na to da nema dobrih opcija, Izraelci bi sada mogli da se nađu na istoj teritoriji sa koje su se povukli pre skoro 20 godina. Čak i ako to ne nameravaju da urade, Gaza je zamka. To će svakako unazaditi normalizaciju odnosa u regionu i još mnogo toga, što je, zaključuje autor, pobeda Irana.
