ЈЕЗИВА ПРЕДВИЂАЊА СТРУЧЊАКА: На помолу рат Америке и КИне, спрема се нови светски поредак?
Последњих деценија Кина је проширила свој утицај широм света економским и културним продором у друге земље
Бивши генерал-мајор и конзервативни либерални сенатор Џим Молан самоуверено предвиђа да ће се рат између Кине и Америке - који би укључивао и Аустралију - догодити "у року од 3-5 година".
Медицинска сестра УБИЛА ДОКТОРА, РАСКОМАДАЛА ГА, А ОНДА ГА И СКУВАЛА због љубавне афере: Полиција у тоалету затекла језив призор!
ДВОЈИЦА ПОЛИЦАЈАЦА УПУЦАНИ, ТРЕЋИ ПРЕГАЖЕН: У току потера улицама Порторика (ВИДЕО)
ВАКЦИНА МОДЕРНА И ИМУНИТЕТ: Трајаће дуже него што се мислило!
На основу ове прогнозе, Молан, који је 40 година служио у аустралијској војсци, позвао је владу у Канбери да реструктурира и прошири аустралијске одбрамбене снаге како би могао да порази кинеске освајаче и попуни празнину коју је недавно оставио амерички пад као међународне војне силе.
Моланови ставови су уобичајена валута у десничарским политичким круговима у Аустралији - и никако нису ограничени на сулуди говор.
Ова гледишта враћају се страху Аустралије од такозване кинеске комунистичке претње педесетих, сада потпуно дискредитованој "теорији домина" и погрешном и катастрофалном учешћу Аустралије у Вијетнамском рату шездесетих година.
Рециклиране верзије ових конзервативних политичких догми, прожете савременим аустралијским заблудама о величини, живе и напредују у конзервативним политичким странкама у Аустралији.
Замените "Кину" са "Русија", а пензионисани генерал-мајор могао би се лако вратити у хладни рат пре седамдесет година.
Моланови ставови су наивни и погрешни и, у тренутној клими тешких економских и политичких односа између Аустралије и Кине, сигурно штетни.
Колика је онда вероватноћа да ће се рат између Кине и Америке, у који је умешана и Аустралија, одиграти у наредних 3-5 година? Према општем мишљењу, осим малог ризика од сукоба који ће настати око Тајвана, вероватноћа је заиста врло мала.
Последњих деценија Кина је проширила свој утицај широм света економским и културним продором у друге земље (слично ономе што је чинило Америчко царство у доба свог процвата), а не војним освајањем. Ниједна држава не би требала бити свеснија тога као Аустралија.
Држава Викториа пријавила се за програм кинеског појаса и пута, град Дарвин је своју луку дао у закуп Кини, већина страних туриста који долазе у Аустралију су Кинези, као и већина страних студената који похађају аустралијске универзитете. Кинеске инвестиције у Аустралији су значајне.
Кинески министар спољних послова Венг Ји поздравио је долазећу америчку администрацију и позвао Џоа Бајдена да "прикупи рационалност, поново отвори дијалоге, врати билатералне односе на прави пут и настави сарадњу". Ово тешко да је језик болесног војног агресора.
Америка не жели нити треба рат са Кином. Доналд Трамп је ово разумео (ако ништа друго) - отуда и његови патетични покушаји да култивише председника Си Ђинпинга - и Бајден ће несумњиво наставити да спроводи политику америчког избегавања страних војних заплета.
Тајван је потенцијална тачка бљеска, али чак и у поређењу са Тајваном, недавна ратоборна кинеска реторика ублажена је мером тренутне реалполитике.
Нити је јасно, као што Молан претпоставља, да би Америка војно интервенисала ако би Кина напала Тајван. А чак и да јесте, Аустралија не би нужно удружила оружје са своЏим америчким савезником - као што Молан имплицитно претпоставља. Многи кинески стручњаци у Аустралији (укључујући Хју Вајта и бившег министра спољних послова Боб Кара) заговарају аустралијску неутралност у случају америчке интервенције у рату између Кине и Тајвана.
Глебова предвиђања о скором рату са Кином тренутно су крајње бескорисна. Дипломатски фокус Аустралије требао би бити на подстицању Кине да усвоји помирљивији приступ Тајвану, али рат у Аустралији само компликује задатак.
Да ли неко озбиљно верује да ће Аустралија икада успети да замени Америку као војну силу у Азији (чак делимично) или војно порази Кину, са значајном америчком помоћи или без ње?
Ако америчке и аустралијске војне снаге нису могле да победе северновијетнамске пре педесет година, како би сада могле да победе у рату против много моћније Кине?
Позивање на реструктурирање и ширење аустралијских одбрамбених снага у очекивању рата који је мало вероватан и који не би могао победити ако се то догоди врхунац је неодговорности.
Било би боље да сенатор Молан проводи време бавећи се стварним проблемима који погађају аустралијске одбрамбене снаге - попут недавно објављеног Brerettonovog извештаја о ратним злочинима у Авганистану; или куповина застареле подморске флоте од више милијарди долара која ће бити испоручена тек 2030. године.
Прави проблем Молановог сировог предвиђања скорог рата са Кином је тај што би то могло проузроковати још веће погоршање тренутног нелојалног стања аустралијско-кинеских односа.
Као што су показали догађаји у протеклих осам месеци, кинески лидери су посебно осетљиви на глупе коментаре неспособних аустралијских политичара и они им узвраћају брзо и одлучно.
Политички и економски односи између Аустралије и Кине никада нису били на нижим нивоима, а ово је углавном узроковано аустралијском ароганцијом и дипломатском неспособношћу.
Прекид односа између Аустралије и Кине започео је у јуну прошле године, када је Марис била министарка спољних послова Паине је затражио међународну истрагу избијања пандемије Covid-19. Било је потпуно непотребно да Аустралија преузме вођство по овом питању, а то је учињено очигледно без консултација са кабинетом или упозорења Кине унапред.
Паине, попут Молана и многих званичника Министарства спољних послова, пати од заблуде да је Аустралија велика светска сила, а Кина није. У Аустралији укорењене предрасуде о азијским земљама врло тешко умиру.
Кина је на Пејнову акцију гледала као на увреду, а трговинске санкције уследиле су брзо, заједно са протеривањем двојице аустралијских новинара из Кине. Месец дана после последњег догађаја, сазнало се да је то била освета за тајне нападе аустралијске службе безбедности на неколико кинеских новинара у Канбери нешто раније.
Десничарски политичари на моланској линији најоштрије су осудили Кину због њених поступака, а десничарски медијски стручњаци позвали су Аустралију да Кину научи лекцију коју неће заборавити.
Односи између Аустралије и њеног највећег трговинског партнера наставили су да се крећу надоле током прошле године, а трговински рат се интензивирао са кинеским званичницима који су одбили да прихвате телефонске позиве аустралијског министра трговине.
У децембру 2020. године, међутим, Кина је Аустралији понудила маслинову гранчицу. На догађају у Институту за политику азијског друштва, кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је: "Надамо се да се односи могу што пре вратити у колосек и поздравили бисмо напоре свакога ко жели да се односи побољшају ако уложе било какав напор".
Тада, таман кад се чинило могућим приближити се, појавио се сенатор Молан са својим неодговорним говором о предстојећем рату са Кином.
Односи између Аустралије и Кине и даље ће се погоршавати уколико премијер Скот Morrison не доведе у ред неспособне политичаре попут Молана и Пејна.
То би, међутим, захтевало да и сам Морисон одбаци оне застареле политичке догме и ставове - који Кину приказују као неку врсту егзистенцијалне претње - које су допринеле тренутном захлађењу са Пекингом и, у сваком случају, никада нису добро послужиле Аустралији.
