КАД УДАРИ СЛОН НА МАГАРЦА: Све што сте желели да знате о изборима у Америци, а нисте имали кога да питате
Сваки амерички председник од 1852. године био је члан једне од главних политичких партија - Републиканске или Демократске
Актуелни председник Доналд Трамп бори се за још један мандат под окриљем Републиканске партије, док је кандидат Демократске странке Џозеф Бајден.
ТОТАЛНИ ХАОС У БЕЧУ: Напад на синагогу, најмање седморо мртвих! Нападач се РАЗНЕО БОМБОМ? (ВИДЕО)
МАКРОН НА МЕТИ ИСЛАМИСТА! Екстремисти преломили: Кажњаваћемо смртћу сваког ко вређа пророка!
СПРЕМА СЕ НОВИ ГРАЂАНСКИ РАТ У АМЕРИЦИ? Револуционари преузимају главну реч, ситуација све напетија!
Од настанка партија, кроз историју су се смењивали демократски и републикански председници, али као и цео амерички систем, и партије имају своје специфичности.
Сваки амерички председник од 1852. године био је члан једне од главних политичких партија - Републиканске или Демократске.
Ипак, прва странка у САД била је Федералистичка. Постојала је од 1789. до 1824. године. Федералисти су желели јаку националну владу и економски раст, а давали су подршку француском краљу и противили су се француској револуцији. Једини федералистички председник је био Џон Адамс, други председник Сједињених Америчких Држава.
На другој страни су Антифедералисти или Џеферсонијанци који су подржавали француску револуцију. Федералисти те су их, погрдно, називали "демократама" јер је демократија тада важила за "владавину руље".
Управо се Џеферсонова Странка демократских републиканаца, основана 1793. данас сматра претечом Демократске партије. Демократски републиканци били су осим Џеферсона још и Џејмс Медисон, Џејмс Монро, Џон Квинси Адамс.
Вилијам Хенри Харисон, Џон Тајлер, Захари Тејлор, Милард Филмор били су виговци. Били су наклоњени законодавним телима и били су противници ропства. Удружили су се са демокатама који су били против ропства те су тако направили темеље будућој Републиканској партији. Абрахам Линколн био је њихов први кандидат, а потом и званични оснивач Републиканске партије.
Тако можемо рећи да је Демократска партија старија – званично је основана 1828. године, а први демократски председник био је и оснивач партије Ендру Џексон (1829-1837). Супарничка Републиканска партија је основана 1854. године, а њен први председник био је већ поменути Абрахам Линколн.
Демократе се, у теорији, боре за радничка и потрошачка права, праведнију расподелу дохотка. Истичу важност здравствене заштите, социјалне сигурности као и образовања, док републиканци истичу важност слободног тржишта и мању државну регулативу. Траже ниже порезе, мање социјалне издатке, те се може рећи да су партија окренута богатијем слоју становништва.
Сходно томе, подршка демократској странци у великом делу долази од интелектуалаца, као и посебно важне групе – млађих људи. Имају подршку у великим градовима, међу католицима, као и јеврејима и тамнопутом становништву, што се опет објашњава њиховом социјалном политиком.
Са друге стране, због своје политике, републиканци рачунају на подршку богаташа и бизнисмена, али и старијих људи.
Такође, људи из руралних подручја по правилу ће пре дати подршку Републиканској странци него Демократској, а када је у питању географска подељеност, југ САД је на страни "слонова".
Републиканци су партију створили као противници ропства, а власт су држали од 1861. до 1933. уз изузетак два мандата демократа.
Републиканци се углавном супротстављају реформама те их можемо окарактерисати као конзервативце. Ипак, они се залажу за јаку улогу Сједињених Држава у свету, те се као битан део њиховог програма издваја спољна политика.
Демократе се залажу се за сталне промене и активну улогу државе у животу Американаца, те се и ово може узети као разлог подршке млађих становника САД.
Још једна подела гласача у Америци је географска. Наиме, САД се могу, угрубо, поделити на "демократски север" и "републикански југ".
Ова географска подела гласача догодила се након избора 1861. и победе Абрахама Линколна.
Американце је поделило питање ропства, а та се подела одржала до данас па се и стратегија кампање планира по томе где су коме гласачи више наклоњени и за које се државе “вреди борити” а које ће, пак, сигурно гласове дати противкандидату.
Иако су републиканци своју мисију почели као противници ропства, са данашње тачке гледишта, они су конзервативна страна са ставовима који се не би могли приписати "оној" Републиканској партији из 1854.
Тако две највеће странке у САД имају различита становишта у погледу неких кључних друштвених питања - абортуса, смртне казне, питања миграната или улоге вере.
Демократе можемо сврстати на леву страну, као социјалне либералисте, док су републиканци више окренути ка центру и десној страни политичког спектра.
Конзервативни републиканци се, логично, противе абортусу док се залажу за увођење молитве у школама.
Демократе, са друге стране, посебно истичу права мањина, посебно у случају образовања и заспослења, када може доћи до дискриминиације.
Дискриминација на расној основи и даље је врло шкакљива тема у Сједињеним Америчким Државама. Генерацијама након укидања ропства афроамеричко становништво и даље трпи дискриминацију.
Демократи, такође, рачунају на имигранте и представнике мањина и активно се залажу за права хомосексуалаца.
На другој страни, републиканци рачунају на подршку белог становништва, док мигранте представљају као терет и углавном су строго против истополних бракова.
Занимљива је чињеница да је прва високорангирана геј особа републиканаца нама добро познати Ричард Гренел.
Тренутни специјални представник Беле куће за дијалог Београда и Приштине и бивши в.д. директора Националних обавештајних служни САД је, према досадашњим сазнањима, прва геј особа у кабинету Доналда Трампа.
Две странке имају различит однос и према смртној казни – демократе се залажу за њено укидање, док републиканци ипак сматрају да не треба укидати ову врсту казне.
Слонови и магарци
Симболи две највеће америчке партије су животиње – слон и магарац.
Наиме, политичке карикатуре су током 19. века биле врло популарне, јер су у недостатку фотографија илустровале новинске чланке.
Лик магарца употребљен је још 1828. године, када су политички противници тај надимак дали Ендрјуу Џексону, због његове наводне тврдоглавости.
Деценијама касније, карикатуриста Томас Наст је 1870. године, током мандата републиканца Јулисиза Симпсона Гранта, у недељнику "Харперс Викли", објавио цртеж магарца како рита мртвог лава, који је симболизовао недавно умрлог Линколновог секретара за рат, Едвина Стентона.
Наст је желео да магарац симболизује противнике рата, али јавност је магарца повезала са Демократском странком те су тако демократе “остали магарци” до данас.
Случајно или не, исти човек довео је до тога да слон постане симбол републиканаца.
Иако је слон и раније повезиван са републиканцима, Наст је 1874. у истом недељнику, објавио карикатуру са цртежом слона на коме је писало "републикански гласови" и који само што није упао у рупу са инфлацијом, хаосом, дуговима и другим државним недаћама.
Демократе и републиканци су након Настових карикатура све чешће су користили магарца и слона као своје симболе, али уз особине које су им више одговарале.
50 година доминације Републиканаца
Интересантно, не постоји формално чланство у овим партијама. Штавише, оне нису чврсто организоване организације са јасном хијерархијом и статутом. Заправо, оне су коалиције партија које постоје у свакој од држава САД.
Тако се може рећи да не постоје једна републиканска или демократска партија, већ њих 50.
Економска криза која је почела 1929. годне довела је демократе на власт и они су "на трону" остали тридесет и шест година, дуго након Велике депресије. Једина “аномалија” током тог периода била су два мандата Ајзенхауера од 1953-1961.
Након два мандата овог републиканца, демократе су повратиле "кормило" када је за председника изабран Џон Кенеди. Када је изабран имао је 44 године, те је он најмлађи председник САД у новијој историји, као и први католик на тој функцији.
Кенеди је ипак остао упамћен као трагична личност. На њега је извршен атентат 22. новембра 1963. а ово убиство и дан данас је предмет бројних полемика.
Док је трајао рат у Вијетнаму, Американци су за председника изабрали републиканца Ричарда Никсона. Тако су од 1969. године, републиканци преузели кормило наредних пет деценија.
Наиме, од 1969. до 2020. само су три председника из редова демократа била у Белој кући. Џими Картер имао је један мандат, 1977-1981, док су Бил Клинтон -1993-2001. и Барак Обама 2008-2016 имали по два мандата.
Након што је Никсон поднео оставку због импичмента током свог другог мандата, на место председника поставио је Џералда Форда, који је на изборима изгубио од Џимија Картера.
Током свог мандата Картер је помагао Авганистану у борби против тадашњег СССР-а, а иако му је популарност током мандата опадала, он се ипак кандидовао за други мандат. Изгубио је од Роналда Регана.
Нов изазов – коронавирус
Све политичке програме за овогодишње изборе у сенку су бацили пандемија коронавируса и са њом повезани економски изазови, као и убиство Џорџа Флојда и демонстрације које су уследиле.
Подсетимо, афроамериканца Џорџа Флојда у мају је убио бели полицајац Дерек Шовин након што му је више од осам минута клечао на врату. Овај чин поново је у жижу јавности довео покрет "Црни животи су важни" а протестису се након овог убиства проширилии на читаву САД као знак борбе против расизма.
А као да то није довољно - коронавирус хара Америком.
Према анкетама сајта "Фиве thirty eight", на почетку епидемије коронавируса, подршка и противљење Трамповој политици током кризе биле су скоро једнаке.
Како је епидемија и криза изазвана њом напредовала, расла је подршка актуелном председнику. Подршка је била највећа крајем јула месеца, и тада је износила 59% у односу на 37 одсто оних који не подржавају политику председника током корона-кризе.
Према политичкој опредељености, преко 80% републиканаца подржавало је поступке Доналда Трампа у току епидемије коронавируса. Истовремено, на почетку епидемије и сваки пети демократа позитивно се изјаснило о Трамповој политици.
Ипак, како се ближе избори, тај проценат опада.
Тренутно, 82,2 процената републиканаца подржава поступке актуелног председника САД. Трамп има подршку 35,1% оних који се изјашњавају као "неопредељени", док свега 7,1 одсто демократа сада позитивно оцењује Трампа.
