KAD UDARI SLON NA MAGARCA: Sve što ste želeli da znate o izborima u Americi, a niste imali koga da pitate
Svaki američki predsednik od 1852. godine bio je član jedne od glavnih političkih partija - Republikanske ili Demokratske
Aktuelni predsednik Donald Tramp bori se za još jedan mandat pod okriljem Republikanske partije, dok je kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden.
TOTALNI HAOS U BEČU: Napad na sinagogu, najmanje sedmoro mrtvih! Napadač se RAZNEO BOMBOM? (VIDEO)
MAKRON NA METI ISLAMISTA! Ekstremisti prelomili: Kažnjavaćemo smrtću svakog ko vređa proroka!
SPREMA SE NOVI GRAĐANSKI RAT U AMERICI? Revolucionari preuzimaju glavnu reč, situacija sve napetija!
Od nastanka partija, kroz istoriju su se smenjivali demokratski i republikanski predsednici, ali kao i ceo američki sistem, i partije imaju svoje specifičnosti.
Svaki američki predsednik od 1852. godine bio je član jedne od glavnih političkih partija - Republikanske ili Demokratske.
Ipak, prva stranka u SAD bila je Federalistička. Postojala je od 1789. do 1824. godine. Federalisti su želeli jaku nacionalnu vladu i ekonomski rast, a davali su podršku francuskom kralju i protivili su se francuskoj revoluciji. Jedini federalistički predsednik je bio Džon Adams, drugi predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Na drugoj strani su Antifederalisti ili Džefersonijanci koji su podržavali francusku revoluciju. Federalisti te su ih, pogrdno, nazivali "demokratama" jer je demokratija tada važila za "vladavinu rulje".
Upravo se Džefersonova Stranka demokratskih republikanaca, osnovana 1793. danas smatra pretečom Demokratske partije. Demokratski republikanci bili su osim Džefersona još i Džejms Medison, Džejms Monro, Džon Kvinsi Adams.
Vilijam Henri Harison, Džon Tajler, Zahari Tejlor, Milard Filmor bili su vigovci. Bili su naklonjeni zakonodavnim telima i bili su protivnici ropstva. Udružili su se sa demokatama koji su bili protiv ropstva te su tako napravili temelje budućoj Republikanskoj partiji. Abraham Linkoln bio je njihov prvi kandidat, a potom i zvanični osnivač Republikanske partije.
Tako možemo reći da je Demokratska partija starija – zvanično je osnovana 1828. godine, a prvi demokratski predsednik bio je i osnivač partije Endru Džekson (1829-1837). Suparnička Republikanska partija je osnovana 1854. godine, a njen prvi predsednik bio je već pomenuti Abraham Linkoln.
Demokrate se, u teoriji, bore za radnička i potrošačka prava, pravedniju raspodelu dohotka. Ističu važnost zdravstvene zaštite, socijalne sigurnosti kao i obrazovanja, dok republikanci ističu važnost slobodnog tržišta i manju državnu regulativu. Traže niže poreze, manje socijalne izdatke, te se može reći da su partija okrenuta bogatijem sloju stanovništva.
Shodno tome, podrška demokratskoj stranci u velikom delu dolazi od intelektualaca, kao i posebno važne grupe – mlađih ljudi. Imaju podršku u velikim gradovima, među katolicima, kao i jevrejima i tamnoputom stanovništvu, što se opet objašnjava njihovom socijalnom politikom.
Sa druge strane, zbog svoje politike, republikanci računaju na podršku bogataša i biznismena, ali i starijih ljudi.
Takođe, ljudi iz ruralnih područja po pravilu će pre dati podršku Republikanskoj stranci nego Demokratskoj, a kada je u pitanju geografska podeljenost, jug SAD je na strani "slonova".
Republikanci su partiju stvorili kao protivnici ropstva, a vlast su držali od 1861. do 1933. uz izuzetak dva mandata demokrata.
Republikanci se uglavnom suprotstavljaju reformama te ih možemo okarakterisati kao konzervativce. Ipak, oni se zalažu za jaku ulogu Sjedinjenih Država u svetu, te se kao bitan deo njihovog programa izdvaja spoljna politika.
Demokrate se zalažu se za stalne promene i aktivnu ulogu države u životu Amerikanaca, te se i ovo može uzeti kao razlog podrške mlađih stanovnika SAD.
Još jedna podela glasača u Americi je geografska. Naime, SAD se mogu, ugrubo, podeliti na "demokratski sever" i "republikanski jug".
Ova geografska podela glasača dogodila se nakon izbora 1861. i pobede Abrahama Linkolna.
Amerikance je podelilo pitanje ropstva, a ta se podela održala do danas pa se i strategija kampanje planira po tome gde su kome glasači više naklonjeni i za koje se države “vredi boriti” a koje će, pak, sigurno glasove dati protivkandidatu.
Iako su republikanci svoju misiju počeli kao protivnici ropstva, sa današnje tačke gledišta, oni su konzervativna strana sa stavovima koji se ne bi mogli pripisati "onoj" Republikanskoj partiji iz 1854.
Tako dve najveće stranke u SAD imaju različita stanovišta u pogledu nekih ključnih društvenih pitanja - abortusa, smrtne kazne, pitanja migranata ili uloge vere.
Demokrate možemo svrstati na levu stranu, kao socijalne liberaliste, dok su republikanci više okrenuti ka centru i desnoj strani političkog spektra.
Konzervativni republikanci se, logično, protive abortusu dok se zalažu za uvođenje molitve u školama.
Demokrate, sa druge strane, posebno ističu prava manjina, posebno u slučaju obrazovanja i zasposlenja, kada može doći do diskriminiacije.
Diskriminacija na rasnoj osnovi i dalje je vrlo škakljiva tema u Sjedinjenim Američkim Državama. Generacijama nakon ukidanja ropstva afroameričko stanovništvo i dalje trpi diskriminaciju.
Demokrati, takođe, računaju na imigrante i predstavnike manjina i aktivno se zalažu za prava homoseksualaca.
Na drugoj strani, republikanci računaju na podršku belog stanovništva, dok migrante predstavljaju kao teret i uglavnom su strogo protiv istopolnih brakova.
Zanimljiva je činjenica da je prva visokorangirana gej osoba republikanaca nama dobro poznati Ričard Grenel.
Trenutni specijalni predstavnik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine i bivši v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih služni SAD je, prema dosadašnjim saznanjima, prva gej osoba u kabinetu Donalda Trampa.
Dve stranke imaju različit odnos i prema smrtnoj kazni – demokrate se zalažu za njeno ukidanje, dok republikanci ipak smatraju da ne treba ukidati ovu vrstu kazne.
Slonovi i magarci
Simboli dve najveće američke partije su životinje – slon i magarac.
Naime, političke karikature su tokom 19. veka bile vrlo popularne, jer su u nedostatku fotografija ilustrovale novinske članke.
Lik magarca upotrebljen je još 1828. godine, kada su politički protivnici taj nadimak dali Endrjuu Džeksonu, zbog njegove navodne tvrdoglavosti.
Decenijama kasnije, karikaturista Tomas Nast je 1870. godine, tokom mandata republikanca Julisiza Simpsona Granta, u nedeljniku "Harpers Vikli", objavio crtež magarca kako rita mrtvog lava, koji je simbolizovao nedavno umrlog Linkolnovog sekretara za rat, Edvina Stentona.
Nast je želeo da magarac simbolizuje protivnike rata, ali javnost je magarca povezala sa Demokratskom strankom te su tako demokrate “ostali magarci” do danas.
Slučajno ili ne, isti čovek doveo je do toga da slon postane simbol republikanaca.
Iako je slon i ranije povezivan sa republikancima, Nast je 1874. u istom nedeljniku, objavio karikaturu sa crtežom slona na kome je pisalo "republikanski glasovi" i koji samo što nije upao u rupu sa inflacijom, haosom, dugovima i drugim državnim nedaćama.
Demokrate i republikanci su nakon Nastovih karikatura sve češće su koristili magarca i slona kao svoje simbole, ali uz osobine koje su im više odgovarale.
50 godina dominacije Republikanaca
Interesantno, ne postoji formalno članstvo u ovim partijama. Štaviše, one nisu čvrsto organizovane organizacije sa jasnom hijerarhijom i statutom. Zapravo, one su koalicije partija koje postoje u svakoj od država SAD.
Tako se može reći da ne postoje jedna republikanska ili demokratska partija, već njih 50.
Ekonomska kriza koja je počela 1929. godne dovela je demokrate na vlast i oni su "na tronu" ostali trideset i šest godina, dugo nakon Velike depresije. Jedina “anomalija” tokom tog perioda bila su dva mandata Ajzenhauera od 1953-1961.
Nakon dva mandata ovog republikanca, demokrate su povratile "kormilo" kada je za predsednika izabran Džon Kenedi. Kada je izabran imao je 44 godine, te je on najmlađi predsednik SAD u novijoj istoriji, kao i prvi katolik na toj funkciji.
Kenedi je ipak ostao upamćen kao tragična ličnost. Na njega je izvršen atentat 22. novembra 1963. a ovo ubistvo i dan danas je predmet brojnih polemika.
Dok je trajao rat u Vijetnamu, Amerikanci su za predsednika izabrali republikanca Ričarda Niksona. Tako su od 1969. godine, republikanci preuzeli kormilo narednih pet decenija.
Naime, od 1969. do 2020. samo su tri predsednika iz redova demokrata bila u Beloj kući. Džimi Karter imao je jedan mandat, 1977-1981, dok su Bil Klinton -1993-2001. i Barak Obama 2008-2016 imali po dva mandata.
Nakon što je Nikson podneo ostavku zbog impičmenta tokom svog drugog mandata, na mesto predsednika postavio je Džeralda Forda, koji je na izborima izgubio od Džimija Kartera.
Tokom svog mandata Karter je pomagao Avganistanu u borbi protiv tadašnjeg SSSR-a, a iako mu je popularnost tokom mandata opadala, on se ipak kandidovao za drugi mandat. Izgubio je od Ronalda Regana.
Nov izazov – koronavirus
Sve političke programe za ovogodišnje izbore u senku su bacili pandemija koronavirusa i sa njom povezani ekonomski izazovi, kao i ubistvo Džordža Flojda i demonstracije koje su usledile.
Podsetimo, afroamerikanca Džordža Flojda u maju je ubio beli policajac Derek Šovin nakon što mu je više od osam minuta klečao na vratu. Ovaj čin ponovo je u žižu javnosti doveo pokret "Crni životi su važni" a protestisu se nakon ovog ubistva proširilii na čitavu SAD kao znak borbe protiv rasizma.
A kao da to nije dovoljno - koronavirus hara Amerikom.
Prema anketama sajta "Five thirty eight", na početku epidemije koronavirusa, podrška i protivljenje Trampovoj politici tokom krize bile su skoro jednake.
Kako je epidemija i kriza izazvana njom napredovala, rasla je podrška aktuelnom predsedniku. Podrška je bila najveća krajem jula meseca, i tada je iznosila 59% u odnosu na 37 odsto onih koji ne podržavaju politiku predsednika tokom korona-krize.
Prema političkoj opredeljenosti, preko 80% republikanaca podržavalo je postupke Donalda Trampa u toku epidemije koronavirusa. Istovremeno, na početku epidemije i svaki peti demokrata pozitivno se izjasnilo o Trampovoj politici.
Ipak, kako se bliže izbori, taj procenat opada.
Trenutno, 82,2 procenata republikanaca podržava postupke aktuelnog predsednika SAD. Tramp ima podršku 35,1% onih koji se izjašnjavaju kao "neopredeljeni", dok svega 7,1 odsto demokrata sada pozitivno ocenjuje Trampa.
