Како је непријатељство између Ирана и Израела ескалирало? Некада били блиски сарадници, а онда је један догађај све променио
Пре Исламске револуције 1979. године, ове државе биле су блиско повезане, и да је Иран био међу првим државама које су 1948. признале државу Израел.
Непријатељство између Ирана и Израела опасно ескалира, након иранског ракетног напада на територију Израела тамошња влада је најавила жестоку одмазду, али ове две земље нису увек биле противнице, оценио је немачки Дојче веле у анализи односа две земље.
Немачки сервис подсећа да су пре Исламске револуције 1979. године, ове државе биле блиско повезане, и да је Иран био међу првим државама које су 1948. признале државу Израел.
У оквиру сукоба на Блиском истоку Израел је сматрао Иран савезником против арапских држава, док је израел, који је имао подршку Вашингтона, за Техеран био корисна политичка противтежа арапским суседима.
После победе Исламске револуције 1979. године, Иран је поништио све споразуме с Израелом, а ајатолах Homeini је оштро критиковао Израел због окупације палестинских територија и развио реторику усмерену против Израела како би придобио подршку арапских држава и становништва у тим земљама, јачајући утицај Ирана.
Актуелни верски вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи наставио је ову политику, редовно доводећи у питање историјске чињенице о холокаусту, док Иран подржава Хезболах у Либану, Хамас у Гази, као и друге групе широм региона, укључујући Хуте у Јемену.
Дојче веле оцењује да Израел, с друге стране, није учинио пуно за смањење напетости. Премијер Бењамин Нетањаху је више пута упоређивао Исламску Републику с нацистичком Немачком и оштро критиковао нуклеарни споразум из 2015. године.
Иако у обе земље постоје појединци који заговарају помирење, политички односи су затегнутији више него икада раније, нарочито након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и израелске војне операције у Појасу Газе. Према наводима УН-а у рату у Појасу Газе је убијено више од 41.000 Палестинаца, већином жена и деце, а ракетни напади Хезболаха и израелско бомбардовање југа Либана присилили су стотине хиљада људи на бег у Либану и Израелу.
Иран је у уторак вече директно напао Израел ракетама – по други пут након лансирања стотина дронова и ракета у априлу. Према наводима Израелских безбедносних снага (ИДФ), и овога пута је пресретнут „велики број“ иранских ракета, док је опасност из Ирана „тренутно“ неутрализирана, али је најављено да ће уследити жесток одговор Израела.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен назвао је ирански ракетни напад на Израел „потпуно неприхватљивим“ и додао да су Сједињене Америчке Државе још једном доказале „посвећеност одбрани Израела“. Према речима британског министра обране Џона Хејлија, у обрани Израела учествовала је и војска Велике Британије. Напад Ирана и право Израела на одбрану су истакле и чланице ЕУ-а попут Немачке и Француске, док је немачки канцелар Олаф Шолц „најоштрије“ осудио напад Ирана.
С друге стране, објављено да је ирански министар спољних послова Абас Арагчи непосредно након ракетног напада своје земље на Израел телефоном разговарао са европским колегама, између осталих с немачком министарком спољних послова Аналеном Бербок, као и колегама у Великој Британији, Француској и другим земљама, известила је иранска новинска агенција Ирна.
Арагчи је изјавио да је ракетна операција сада завршена а да ће, у случају да Израел предузме одмазду, ирански одговор бити „још оштрији“.
„Техеран не жели ескалацију, али се не боји рата“, рекао је Арагчи.
Србија Данас/Дојче веле