МЕТА НАПАДА ВИШЕ ПУТА КРОЗ ИСТОРИЈУ: Кључни тренуци када је зграда америчког Капитола била у опасности
Ово није први пут да је зграда Капитола била на удару одређених група и војски
Ветеран ваздухопловних снага убијена је, а још троје Трампових присталица подлегло је повредама током насилних демонстрација у дому Конгреса Сједињених Држава. Али ово није први пут да је Капитол Хил у центру пажње.
ПОЛИЦИЈА ЈЕ ПУСТИЛА ДЕМОНСТРАНТЕ ДА УЂУ У КАПИТОЛ? Испливали шокантни снимци нереда у Америци (ВИДЕО)
УПУЋЕНЕ ПРЕТЊЕ, НЕМА ПРИЛАЖЕЊА: Америчка полиција хитно затворила Капитол, нико није сигуран!
КО ЈЕ "ЧОВЕК СА РОГОВИМА" КОЈИ ЈЕ СИНОЋ ПРОВАЛИО У КОНГРЕС? Сада је коначно откривено зашто тако изгледа
Агенције за спровођење закона у Вашингтону анализирају шта је кренуло по злу 6. јануара, и зашто је присталицама одлазећег америчког председника Доналда Трампа било дозвољено да приступе згради Конгреса.
Конгрес је јуче потврдио Џоа Бајдена за 46. председника Сједињених Држава у раним сатима након заседања Сената чија седница је одложена због протеста на више од пет сати. Шта је Капитол и који су се још драматични инциденти тамо догодили?
Британци су га спалили 1814. године
Године 1776. Сједињене Америчке Државе постале су независне од Британије и први председник Џорџ Вашингтон је одвојио Дистрикт Колумбију од Мериленда и унајмио је француског архитекту Пјер Шарла Л’Енфанта да испројектује нови град који је добио име по председнику.
Л’Енфант је пронашао брдо Џенкинс као идеално место за зграду Капитола и описао га као "пиједестал који чека споменик". Зграда је завршена 1800. године и постала је дом Сената и Представничког дома.
Али 1812. године избио је рат са Британијом, која је и даље контролисала Канаду, а трупе краља Џорџа III кренуле су на југ. У августу 1814. британске трупе су стигле до Вашингтона и спалиле и Капитол и Белу кућу, пре него што су се повукле.
Амерички грађански рат
Архитекта Бењамин Латробе надгледао је обнову Капитола, али између 1815. и 1819. Конгрес се састајао најпре у хотелу Блоџет, а затим на месту онога што ће касније постати Врховни суд САД.
Латробеа је заменио Чарлс Булфинч 1818. године, који је редизајнирао централни део Капитола и изнад њега подигао дрвену куполу прекривену бакром.
Године 1851. ватра је прогутала Конгресну библиотеку у западном крају централног дела Капитола, а током грађанског рата зграда је коришћена као касарна, болница и пекара.
Конгрес се 4. јула 1861. године сложио да председнику Абрахаму Линколну додели посебна овлашћења да води рат против Конфедерације ради очувања Уније.
У децембру 1865. године, након предаје Конфедерације, Конгрес је наставио рад у Капитолу и усвојио Тринаести амандман, коначно забранивши ропство.
Покушај подметања бомбе током Првог светског рата 1915. године
Сједињене Државе су се клониле Првог светског рата када је избио у Европи у лето 1814. године. Али председник Вудро Вилсон пружио је Британији незваничну подршку, наљутивши многе Американце немачког порекла.
Године 1915. Ерих Минтер, бивши професор немачког језика на Универзитету Харвард подметнуо је бомбу у празну сенатску салу. Бомба је експлодирала и разнела прозоре и врата, али нико није био повређен.
Минтер, шпијун немачке царске владе, познат и као Франк Холт, побегао је из Вашингтона и подметнуо оловку бомбу на америчком броду који је извозио муницију за Британију. Затим је пуцао и ранио америчког банкарског тајкуна Ј. П. Моргана пре него што је коначно ухапшен.
Минтер је извршио самоубиство у притвору, али касније се испоставило да је 1906. године на смрт отровао своју трудну супругу Леону.
Напад од стране Ведер Андерграунда 1971. године
Раних 1970-их у Сједињеним Државама је био активан низ домаћих терористичких организација, укључујући порторикански националистички ФАЛН, Ослободилачки фронт Симбиоза, Црни пантери и Ведер Андерграунд.
Левичарски Ведер Андерграунд је 1. марта 1971. подметнуо бомбу у мушки тоалет у сенатском делу Капитола. Капитол и зграда су евакуисани када је бомба експлодирала, наневши штету у износу од 200.000 долара.
Преузевши одговорност, Ведер Андерграунд је за све кривио одлуку председника Ричарда Никсона да пошаље америчке и јужновијетнамске трупе у Лаос. Бомба је шокирала чланове Конгреса и шеф полиције Капитола, Џејмс Повел, био је присиљен да у потпуности преиспита безбедност у згради.
Протест фармера 1979. године
Крајем 1970-их америчка економија се пребацивала из једне у другу кризу, што је било делом као резултат нафтне кризе. У првој недељи фебруара 1979. хиљаде фармера стигло је у Вашингтон из далеких држава као што су Тексас, Колорадо и Мичиген, многи од њих са својим тракторима.
Захтевали су смањење пореза фармерима, против такси којим се повећавају цене усева, наклонили су се председнику Џимију Картеру, који је и сам био бивши фармер кикирикија у Џорџији, а који је рекао: "Не знам ни за једну другу групу која је више патила од великих намета као што су пољопривредници".
Блокирана авенија Пенсилванија са пољопривредним возилима и тракторима и подручје око Капитола названо је "Трактортаун" (Тракторград).
Цитиран је и Лари Шмиц, фармер из Канзаса, који је рекао: "Овде смо затворени као гомила животиња у тору. Долазимо овде покушавајући да учинимо нешто за ову земљу и они се према нама понашају овако".
Крајем фебруара већина пољопривредника напустила је Вашингтон, без очигледних политичких добитака, остављајући граду рачун за чишћење од око милион америчких долара.
Наоружани човек је убио два полицајца 1988. године
Дана 24. јула 1988. године наоружани нападач је стао у ред испред Капитола, а када је стигао до сигурносног пункта, извукао је оружје и пуцао у полицајца Џејкоба Честнута.
Посетилац је повређен када су други полицајци узвратили ватру на нападача Расела Вестона, који је потрчао према вратима која воде у канцеларију тексашког сенатора Тома Делеја, који је био републикански већински бич.
Детектив Џон Гибсон, који је био део обезбеђења сенатора Делеја, разменио је ватру са Вестоном. Смртно рањен, детектив Гибсон и други официри на крају су успели да савладају наоружаног нападача. Честнут и Гибсон сахрањени су на националном гробљу Арлингтон са пуним почастима.
На сахрани официра Честнута, велечасни Грејнџер Браунинг рекао је пред 3.500 присутних:
- Господин Честнут, је био човек који на својој дужности није делио људе на црне, беле, црвене или жуте. Није делио људе на конзервативце или либерале. Нити на републиканце или демократе. Није делио људе на богате и сиромашне. Није делио људе на Американце, Тајванце, Африканце, Азијате. Видео их је све као Божији народ.
Вестон, параноични шизофреник, касније је пред инспекторима рекао да покушава да добије приступ "рубиновом сателиту" за који је веровао да контролише "легије људождера" и да је сакривен у сефу у Сенату.
Тврдио је да је председник Бил Клинтон "руски клон, доведен у Сједињене Државе у сврху комунистичке побуне".
Вестон, који сада има 64 године, и даље је у психијатријској болници под високом безбедносном присмотром.
