НОВИ ХЛАДНИ РАТ НА ВРХУНЦУ? Да ли рушење кинеског балона води у директан сукоб две суперсиле?
Последице кризе постављају тешка питања за председника САД Џоа Бајдена и нежељено одвраћање пажње од говора о стању нације у уторак, а то је покретање кампање за реизбор
Сага са кинеским балоном, који је оборен изнад САД прети да постане прекретница у опасном светском ривалству нове суперсиле... Наиме, Американци су по први пут доживели опипљив симбол националног безбедносног изазова из Пекинга.
Летелица, коју су америчке обавештајне службе окарактерисале као "шпијунски балон", представљала је релативно лошу технологију, скромну безбедносну претњу у поређењу са вишеслојном шпијунажом, економским, сајбер, војним и геополитичким ривалством које ескалира сваки дан, преноси CNN.
АМЕРИКАНЦИ СЕ СПРЕМАЈУ ДА ГА ОБОРЕ?! Бајден обећао нацији да ће се побринути за кинески шпијунски балон!
ХИТАН ОДГОВОР БАЈДЕНА: Америка шаље помоћ Турској, тимови се брзо распоређују, СПРЕМНИ су за покрет
БИВШИ ИРАЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ РАЗОТКРИО БЛЕРА И КОЛИНА ПАУЕЛА: Погледајте како је Америка припремала инвазију на Ирак
Али док је лебдео америчким небом, пре него што је оборен у суботу код Каролине, балон је створио изненадни тренутак када идеја о претњи Кине америчкој домовини није била ни далека, ни теоретска, ни невидљива, ни нешто што ће се некад догодити у будућности. И то је подвукло како је у данашњој поларизованој Америци прва реакција Вашингтона на претњу да упире прстом, а не да се уједини.
Није ово први пут да су кинески балони ушли у ваздушни простор САД, а ни последњи.. Ипак, војни званичници рекли су за CNN да балон није сматран као опасан по националну безбедност. Али његово вишедневно путовање од Монтане до источне обале изазвало је медијску помаму и пометњу у Вашингтону.
У ономе што је истовремено био тренутак геополитичких високих улога и велике фарсе, Бела кућа се трудила да објасни зашто није одмах "пробушила" балон пошто су званичници у Јужној Каролини упозорили људе да не пуцају на кинеског уљеза који је високо летео.
Све ово је оставило председника Џоа Бајдена у дубоко рањивој позицији док су се његови републикански критичари набацивали. Балон се није могао једноставно занемарити, посебно пошто је државни секретар Ентони Блинкен кренуо на пут у Пекинг који је брзо отказан јер је избила политичка олуја.
- Не би требало да Кинезима дозволимо да се шегаче са нашим ваздушним простором - рекао је лидер републиканаца у Сенату Мич MekKonel.
И док је Пекинг изражавао неуобичајено жаљење због упада, како је тврдио, метеоролошког балона, његови критичари виде овај инцидент као најновији пример дрске спремности да препусти своју моћ изван свог региона, да гази успостављена правила међу нацијама и као још један доказ на агресиван покушај да прошири свој утицај и обавештајне операције широм света, које су циљале на компаније, универзитете и кинеске Американце, као и на традиционалне мете.
- САД су јасно ставиле до знања да је ово неприхватљиво задирање у амерички суверенитет - рекао је у недељу министар саобраћаја Пете Бутиџиж.
Док Кина има десетине шпијунских сателита обучених за САД, баш као што то чини Вашингтон против свог ривала, видљива одважност лета балоном изазвала је бес у Вашингтону. Ово, заузврат, прети да ослободи политичке, војне и дипломатске снаге у обе нације које, иако се могу краткорочно управљати, показују колико ће бити тешко зауставити ово растуће ривалство да достигне тачку кључања и изазове рат у у једној од кључних претњи 21. века.
Све док балон није ушао у ваздушни простор САД, постојао је мали интервал између обезбеђивања трећег мандата кинеског председника Си Ђинпинга прошле године и следећих председничких избора у САД када је хладнија политика у Вашингтону и Пекингу могла да олакша ублажавање дипломатских тензија. Та прилика је сада можда протраћена.
Питања за Бајдена
Последице кризе постављају тешка питања за председника САД Џоа Бајдена и нежељено одвраћање пажње од говора о стању нације у уторак, а то је покретање кампање за реизбор.
Републиканци су брзо означили Бајдена као несавесног, лако заплашеног Кином и спорог у одбрани америчке територије. Иако је таква критика лака за критичаре са мегафоном, који немају одговорност, политички метеж ће створити подмукло окружење за будуће креирање политике САД осмишљено да спречи сукоб са Кином.
Америчка војска мора да објасни зашто балон није оборен пре него што је кренуо да прелази преко континенталног дела САД, а инцидент прети да отвори тензије између Пентагона и Беле куће око поступања са инцидентом, као и дебате о томе шта да се ради следећи пут.
Срамотни крај балона, у који је испаљен пројектил из америчког авиона, такође игра на нестабилну кинеску политику.
То представља нову срамоту за Си Ђинпинга, чије је цементирање трећег мандата засењено тешко промашеним напорима у борби против пандемије ковида, невиђеним протестима против блокаде и сада великом кризом са Сједињеним Државама.
Поставља се питање да ли је лет био намеран чин да се испровоцира САД или је био грешка? Или су кинеске оружане снаге хтеле да осрамоте највише руководство или да поремете покушаје да се смање тензије са САД уочи Блинкенове посете?
Епизода је подсетник да је владајућа кинеска Комунистичка партија немилосрдна и репресивна, али је политика моћи са високим улозима у Пекингу подмукла као и Вашингтон. Као и у САД, заоштрена политика америчко-кинеских односа може довести до одлука које изазивају ескалацију.
Реакција Америке
Бајденова одлука да не обори балон све док није прелетео целу обалу Атлантика омогућило је републиканцима, који само чекају прилику, да председника прогласе слабим, а све уочи најаве реизбора.
"Као и обично када су у питању национална одбрана и спољна политика, Бајденова администрација је реаговала у почетку сувише неодлучно, а затим прекасно“, рекао је MekKonel.
Сенатор са Флориде Марко Рубио оценио је инцидент као очигледан изазов америчкој моћи и сугерисао да је Бајденова умерена акција покренула питања да ли ће се супротставити горим кинеским претњама, на пример у вези са демократским Тајваном.
"Порука која је послата свету је да можемо да летимо балоном изнад ваздушног простора Сједињених Америчких Држава, а ви нећете моћи да урадите ништа поводом тога да нас зауставите“, рекао је Рубио.
Други републиканци, међу којима је и бивши председник САД Доналд Трамп, кренули су у напад пошто балон није одмах оборен, упркос упозорењима да би његова огромна величина могла да изазове штету или смрт на земљи.
Сенатор из Арканзаса Том Котон рекао је, на пример, да је "оно што је почело као шпијунски балон постало пробни балон који тестира снагу и одлучност председника Бајдена, и нажалост, председник је пао на том тесту“.
Републиканци су пропустили да примете да су званичници рекли да се неколико летова балоном изнад САД догодило током Трампове администрације, иако је транзит тих, како се сумња кинеских шпијунских балона, откривен тек након што је Бајден преузео дужност, рекао је високи званичник администрације за CNN.
И многе демократе виде Кину као растућу претњу, што ће вероватно покренути тврдолинијашку политику која ће продубити отуђење Америке од њеног ривала.
И док је Бајденова администрација на удару критика због балона, идеја да је председник у кинеском џепу оповргнута је политиком према комунистичком гиганту која је подигла конфронтацијски став који је заузео Трамп. Подсетимо, бивши председник се у почетку дружио са Си Ђинпингом и пристао је на неуспели трговински споразум пре него што се окренуо против Пекинга када је пандемија која је настала у Кини угрозила његову кандидатуру за реизбор.
Бајден је продубио везе САД са азијским савезницима осмишљеним да се супротставе Кини – обезбеђујући, на пример, проширени приступ базама на Филипинима, и постигавши споразум са Јапаном о офанзивним капацитетима америчких маринаца тамо последњих недеља.
Такође је настојао да ојача приступ Запада и производњу полупроводника у удару на Кину. Ако било који страни аутократа види Бајдена као "благ додир", све што треба да ураде јесте да погледају више милијарди долара ефективни прокси рат који он води против Русије у Украјини у највећој мобилизацији западне алијансе од пада Совјетског Савеза.
Ипак, политичке последице ће и даље вероватно ометати Бајдена, чак и ако је тешко замислити да би гласачи учинили да његово поступање са Кином, без будуће велике кризе, буде одлучујући фактор 2024.
Хаос због балона је најновији неочекивани догађај, укључујући контроверзу око поверљивих потпредседничких докумената пронађених у његовој кући и бившој канцеларији у Делаверу, како би се осујетио Бајденов покушај да се фокусира на снажан раст радних места и екстремизам нове републиканске већине у Представничком дому испред очекиваног кандидовати се за други мандат, пише CNN.
Како ће политички хаос утицати на дипломатију?
Политичка олуја могла би да створи услове у САД који ће искомпликовати напоре да се спречи опасан пад у кинеско-америчким односима - првобитна сврха Блинкенове мисије.
Ако Бајден додатно ескалира реакцију САД на инцидент, након обарања балона, могао би да изазове жестоку контрареакцију у Пекингу која ће још више погоршати тензије.
Уочи Блинкенове посете било је знакова да је Сијева влада, оптерећена проблемима код куће, желела барем да умањи врелину односа, надовезујући се на састанак кинеског лидера са Бајденом на Балију прошле године. Било је чак и спекулација да би путовање могло довести до најаве још једног самита лидера ове године.
Али ако инцидент са балоном додатно окрене америчко јавно мњење против Кине, председник ће имати још мање слободе за дипломатију која има за циљ да успори темпо ка конфронтацији.
Још једна компликација јесте могућа посета Тајвану председника Представничког дома Кевина Макартија. Кина је бурно реаговала прошле године због одласка Ненси Пелоси на Тајван и започела масовне поморске вежбе у близини демократског острва.
Већ су упозорили да би таква посета прекршила основни принцип "Једне Кине" који регулише односе између Вашингтона и Пекинга – став који САД не прихватају.
С обзиром на политичку галаму у Вашингтону, Макарти, који је управо основао двопартијски комитет за испитивање "претње комунистичке Кине", има још веће подстицаје да сада отпутује у Тајпеј упркос тренутним екстремним тензијама.
- Мислим да ми Кина не може рећи да идем, било када, било где - рекао је Макарти после састанка са Бајденом прошле недеље.
Други ризик је да би "балон криза" могла да погорша ионако напете ситуације у којима америчке и кинеске снаге долазе у блиски контакт, укључујући позиције изнад Јужног кинеског мора и око Тајвана.
Погрешна комуникација између капетана бродова, на пример, која прерасте у војни сукоб, могла би да изазове ескалацију.
Због тога су стручњаци који саветују да се успостави мир били запрепашћени меморандумом који је процурео од стране генерала америчког ваздухопловства Мајкла Минихана у којем се упозорава да му "утроба говори да Америка треба да буде спремна за рат са Кином у року од две године". Меморандум се не поклапа са америчким проценама способности Пекинга или проценама о његовом дизајну на Тајвану. Али то је продубило осећај да се сукоб спрема и да може бити неизбежан.
Претходне кризе су ублажене, али Кина више није иста
Постоји много преседана за катастрофалне тренутке у америчко-кинеским односима који су "смирени", али сведоче о екстремној економској и хуманитарној цени коју би обе стране, али и остатак света, платиле у случају ширег сукоба.
Током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, на пример, америчке бомбе су пале на кинеску амбасаду у Београду, што је, како је НАТО рекао, несрећа - али је то изазвало ерупцију беса у Кини. 2001. године, непосредно након што је председник Џорџ В. Буш преузео дужност, амерички надзорни авион и кинески млазњак сударили су се изнад Јужног кинеског мора. Кинески пилот је погинуо и била је потребна интензивна дипломатија да се ослободи америчка посада, која је 11 дана касније принудно слетела на кинеско острво...
Ови инциденти су се, међутим, догодили у другом добу, када је америчка политика била осмишљена да уведе Кину у светску економију, као конкурента, али не и противника. Тај процес је пропао након што је Кина направила националистички заокрет под Сијем и пошто су њена моћ и амбиције расле запањујућом брзином.
Две деценије касније, циљеви Пекинга се у Вашингтону све више виде као неспојиви са америчким надама да ће промовисати демократију, међународни систем заснован на правилима и сопствену моћ на Пацифику. Али када САД говоре о постављању заштитних ограда око својих односа са Кином и заштити владавине права коју подржава Запад, Пекинг верује да Америка жели да осујети своју судбину великих сила.
- Ми смо против дефинисања целокупних односа Кине и САД само конкуренцијом и коришћења конкуренције као изговора за обуздавање и сузбијање других - рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Мао Нинг 31. јануара.
Због тога многи посматрачи у обе земље сада виде САД и Кину на курсевима који се неизбежно сукобљавају – што може довести ка пропасти, која се чини вероватнија након наизглед безазленог лета једног балона преко САД.
