Кина - СУПЕРСИЛА у настајању: 700 милиона војника СПРЕМНО, светска мора добијају НОВОГ КОРМИЛАРА
Кинески сан постаје реалност
Феноменални економски напредак донео је Кини велике и неслућене могућности на светској политичкој сцени. Од заостале земље која је 1978. имала БДП по глави становника сличан Замбији трансформисала се до друге највеће светске економије и највећег светског извозника. Брзи економски раст захтева осигурање безбедносних интереса па је и Кина посљедњих деценија и година направила изванредну војну трансформацију.
КОРЕЈСКО ПОЛУОСТРВО НА ИВИЦИ РАТА ЗБОГ САД: Пјонгјанг је спреман на превентиван нуклеарни напад
СТО ДАНА КОЈИ СУ УПЛАШИЛИ СВЕТ: Највећи УСПЕСИ и ПРОМАШАЈИ Трампове владавине
Данашња кинеска војска, службеним именом, Народноослободилачка војска Кине (НОВ) трећа је војна сила света, а по неким показатељима у будућности би могла постати најјача на свету. Кад се узме у обзир укупно становништво, географски елементи, војни буџет, опрема и техника, Кини све иде у прилог.
Укупна популација Кине износи преко 1.3 милијарде. Доступност људства броји 750 милиона војника. Од тога броја њих 619 милиона је спремно и способно служити у војсци. Годишње 19 550 000 Кинеза улази у животну доб спремну за служење у војсци. Број активног особља износи 2 235 000, а активних резервиста има 2 300 000 што кинеску војску чини највећом на свету.
Поређења ради САД имају 1.4 милиона војника спремних за борбу, Индија 1.3 милиона, Русија 766 000. С обзиром на број становника 0.4% кинеских држављана су војници. Кина до краја текуће године планира смањити број неборбених трупа за 300 хиљада што би структуру војске могло променити у корист ваздушних и морнарских снага, али и у корист високе технолошке војне опреме. Међутим, војска Кине ће остати најбројнија светска војна сила с бројем трупа од два милиона.
Свет у СТРАХУ од прославе ДАНА СУНЦА, Северна Кореја СПРЕМНА! (ФОТО)
Географија иде у корист најмногољуднијој светској земљи. Површина територија износи преко 9 милиона километара квадратних, 22 457 км границе са суседним земљама, дужина обале: 14 500 км, 110 000 водених путева. Кина представља својеврсни континент у континенту и трећа је на свиету по површини земљишта. Географски положај штити Кину од могуће спољне инвазије.
Према висини војног удела Кина је на другом месту са 161 милијардом $, први је САД (587 милијарди $). Испред је војних велесила као што су Велика Британија (45 милијарди $), Русија (44 милијарде $), Индија (51 милијарда $), итд. Удео војног прорачуна отприлике чини 2% кинеског БДП-а, али процене су да заправо износи више.
Од 2005. до 2014. службени војни буџет се повећавао годишње у просеку за 9.5%. Ове године најављено је повећање за око 7%.
Кинеска народноослободилачка војска дели многа својства других оружаних снага широм света, али има и своје специфичности. НОВ је подејељена на четири основна рода: копнене, поморске, ваздушне и ракетне саставе, али постоји и пети род: стратешка помоћна сила која је одговорна за логистику, свемирске и кибер капацитете и развој информацијских технологија.
Кад се ради о земаљским техничко-технолошким борбеним саставима, Кина поседује 6 457 тенкова, 4 788 борбених оклопних возила, 1 710 самоходних топова, 6 246 вучене артиљерије, 1 770 вишецевних ракетних бацача.
Кина посједује софистициране балистичке пројектиле различитих типова и домета - од конвенционалних краткометних пројектила до нуклеарних интерконтиненталних. У посљедње време врше се тестирања и развој нових офензивних пројектила, укључујући хиперсоничне летелице, нове пројектиле, ажурирања старих пројектила и развој метода протубалистичке обране. Кина има у свом арсеналу најмање 1 200 краткометних балистичких пројектила с конвенционалним бојевим главама. Већина их је смештена на југоистоку земље близу Тајвана.
Претпоставља се да Кина поседује око 50-60 интерконтиненталних балистичких пројектила. Иако јавни извори нуде различити опсег кинеског нуклеарног арсенала, стручњаци се слажу да Кина има између 200 и 300 нуклеарних бојевих глава које су направљене пре 1991.
Кинески свемирски програм је један од најбрже растућих на свету. Кина поседује око 70 сателита који се користе за војне сврхе, а они укључују комуникације, навигацију, позиционирање итд.
ТРАМПОВА ПОЛИТИЧКА МОЧВАРА: Седам ГРЕХОВА шефа Беле куће, колико коштају ЛАЖНА ОБЕЋАЊА?
Кинеска војна индустрија је настала копирајући западну и руску војну технологију како би успешно комбиновала стране и домаће технологије. Тренутно су Кинези на рубу технолошког пробоја стварајући пут за развијање оружја и опреме за тзв. мрежно-центрично ратовање које спаја борбену моћ с информацијским технологијама.
Кинеска војна моћ последњих година и деценија настала је као последица геополитичких напетости које се углавном тичу Кине. Кинески војни циљ јест да буду најмоћнија војна сила на Азијско-пацифичком подручју, али и имати високо мобилну војску која је способна показивати снагу широм планете. Кризна жаришта због којих се догодила војна експанзија су Јужно кинеско море, Источно кинеско море, Корејско полуострво и питање Тихог океана у целости. Наравно, Кини је циљ користити оружане снаге за наставак чврсте контроле над ситуацијом у земљи и не допустити било какве сецесионистичке тежње Хонг Конга.
КИНЕСКИ ГРОМ: Овај авион је страх и трепет за америчке Ф16! (ВИДЕО)
У последње време највише је медијски спомињан проблем Северне Кореје. Тоталитарни режим у Пјонгјангу јесте велик проблем за Кину зато што развој севернокорејског нуклеарног и балистичког програма служи САД-у као изговор за јачање своје присутности у Јужној Кореји и постављања састава попут THAAD-a који заправо блокирају кинеске, а не севернокорејске пројектиле.
Кина би у Другом Корејском рату свакако интервенисала на овај или онај начин како би заштитила своју границу. Кријумчарење нуклеарног материјала и избеглице су оно што владајућој комунистичкој елити у Пекингу никако не одговара у случају рата и распада Кимова режима. Кинези би били спремни у рату бранити Северну Кореју, или барем део ње како би очували својеврсни 'заштитни слој' према проамеричкој Јужној Кореји. Таква окрњена Северна Кореја била би кинески сателит.
АЗИЈСКИ ЗМАЈ ПОСУСТАЈЕ?! Успорио раст кинеске индустрије у априлу
Иако се након ступања Доналда Трампа на дужност председника, ситуација око Јужног кинеског мора мало смирила, то подручје је заправо најопасније кризно жариште на свету. Управо се у водама јужно од Кине одлучује може ли Пекинг овладати својим двориштем, тј. западним Пацификом.
Највећи територијални спорови су око острва - Spratly, Парацелских и Пратас као и око Шарборах гребена, али и око других гребена, оточића и граничних линија на мору. Спорне воде осим свог важног геостратешког и трговинског положаја обилују нафтом и плином. Наиме, процењено је да се у Јужном кинеском мору налази 11 милијарди барела нафте и 190 трилијуна кубичних стопа природног плина. Не треба посебно напомињати да су спорне воде богате рибом која је изузетно важан производ на брзорастућим азијским тржиштима.
Насипање уметнутих острва, гребена, лука, писти и војних постројења начини су како се Кина шири морем за којег сматра да јој припада у мери преко 80% . Захтеви у Јужном кинеском мору довели су Пекинг до сукоба са скоро свим суседима и до напетих односа са САД-ом. И чини се да Кинези успевају, тј. мало помало освајају Јужно кинеско море. Пекинг жели преузети контролу над што већим водама како би могао блокирати америчке војнопоморске снаге ако дође до озбиљне кризе. Ту би Кина могла заратити са скоро свим суседима, особито Вијетнамом и Филипинима, који би брзо позвали САД у помоћ. Рат би могао прерасти у Трећи свјетски рат.
Источно кинеско море је проблематично због сукоба Кине с Јапаном око Sinkaku/Diaoyu острва које Токио поседује, а Пекинг жели. Постоје сумње да би Кина могла послати командосе у облику рибара да одраде једнострани чин заузимања острва на ненасељено острво чиме би Јапан довели пред свршен чин. Али, овде Синкаку има обвезу штитити и Вашингтон према заједничком уговору о обрани потписаном 1951. а којег је посљедњи пут Обама потврдио 2014.
Светски поморски робни рокови преместили су се с Атлантика на Тихи оцеан и ту остају велики изазови за будућност и управо на тихоокеанским обалама ће се одвијати трка за трговинску и политичку превласт између САД-а и Кине.
ТРАМПОВЕ И ЂИНПИНГОВЕ ПОЛИТИЧКЕ ИГРЕ: Зашто је кинеском председнику потребан Трамп? (ФОТО)
Трговина је у интересу обе земље иако се Американци залажу у очувању Pax Америцане, а Кинези формално за мултиполарни поредак, иако сањају поредак где би Кина била једина суперсила будућих времена.
Америчко-кинеска трговинска размена је 2016. износила 648.2 милијарде долара. Имати снажне поморске снаге на Тихом оцеану кинески је циљ како би над западним делом Пацифика остварили што већу доминацију и тако присилили Американце на попуштање у трговинским споразумима.
И за крај, Кина не може бити светска суперсила без снажне војне оштрице.
Кина гради своју прву прекоморску (инострану) војну базу изван матичне територије у Џибутију на рогу Африке која би требала бити довршена ове године. Остале државе у којима би Кинези наводно били заинтересирани поставити базе су Оман, Сејшели и Пакистан.
Планери у Пекингу кроз 'Кинески сан' и друге пројекте износе тежњу да корак по корак постају најмоћнија сила на свету.
Ово је пет НАЈМОЋНИЈИХ ВОЈНИХ АРМИЈА на СВЕТУ, од њих СТРЕПИ планета!
Америка стагнира и спољнополитички је пренапрегнута, Русија има своја ограничења, ни једна европска сила се не може довољно истаћи, Индија и Бразил још морају пуно напредовати да постану глобалне силе. Такав однос снага у свету Кини пружа велику прилику да преузме светско вођство, а ако настави овим темпом кинеска војска би по снази могла претећи америчку у року десет, петнаест година.
