КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ УТИЧУ И НА КРЕТАЊЕ ЗЕМЉЕ: Полови се померају, колико то утиче на дужину дана?
Најновије истраживање
Ново истраживање показало је како је отапање ледника, које је резултат глобалног загревања, од 1990-их узроковало значајне помаке у Земљиној ротацији око своје осе.
ПУЦАЛА ИМ У НОГЕ И РУКЕ: Хаос у средњој школи, девојчица шестог разреда испалила више хитаца на ученике и професоре
БИВШИ ПРЕДСЕДНИК МАЛДИВА ПОВРЕЂЕН У ЕКСПЛОЗИЈИ: Рањен и туриста, још увек се не зна ко је одговоран за напад (ФОТО)
На врху приоритета: Рама рекао свој став по питању дијалога Београда и Приштине
Географски северни и јужни по су тачке на којима оса ротације наше планете сече површину, али оне нису фиксне. Промене у расподели Земљине масе узрокују померање осе, а тиме и полова.
У прошлости су само природни фактори, попут океанских струја и преноса топлоте између стена у дубини планете, придонели промени положаја полова. Ипак, ново истраживање показује да је од деведесетих година на померање полова утицао и губитак од око стотину милијарди тона леда годишње због климатских промена.
Научници су установили да се смер поларног кретања 1995. године померио с југа према истоку и да је просечна брзина померања од 1995. до 2020. била 17 пута бржа него од 1981. до 1995. године. Положај полова се од 1980. померио за око 4 метра.
- Убрзани пад залиха воде на копну, који је резултат отапања ледника, главни је покретач убрзања поларног кретања након 1990-их - закључили су научници из Института за географске науке и истраживање природних ресурса у склопу Кинеске академије наука.
Истраживање је показало да је највећи део помака узроковало отапање ледника, али да је померању осе придонело и испумпавање подземних вода.
Подземна вода се природно налази испод површине, али када се једном испумпа и искористи за пиће или пољопривреду, већином на крају заврши у мору, што доводи до прерасподеле њене масе по површини Земље.
Нова студија показује колико је снажна ова глобална промена, толико да може променити осу Земље.
Међутим, ово померање Земљине осе није довољно велико да утиче на наш свакодневни живот. Могло би променити дужину дана, али само за неколико милисекунди", рекао је климатолог Винсент Хамфри са Универзитета у Цириху у Швајцарској.
Неки стручњаци сматрају да би научна заједница због оваквих утицаја требало да прогласи нову геолошку епоху - антропоцен. Овај назив говори о геолошком раздобљу које је почело пре неких 200 година и које је обележено изразитим утицајем људске активности на екосферу. Од средине 20. века уочљиви су нагли пораст емисија гасова стаклене баште и раст нивоа мора, смањење броја дивљих животиња и трансформација земљишта пољопривредом и крчењем шума.
Истраживање "Полар Дрифт ин the 1990с Explained by Terrestrial Water Стораге Changes" објављено је у часопису "Geophysical Research Letters".
