КОРОНА МОЖЕ УЗДРМАТИ АМЕРИКУ ДО ТЕМЕЉА: Опасност од "кошмарног сценарија", шта ако на изборима нико не победи?
Мање од две недеље остало је до председничких избора у САД
Мање од две недеље остало је до председничких избора у САД, а политиколози и стручњаци за изборно право разматрају различите сценарије с којима би нација могла да се суочи на дан избора и у недељама које следе.
ЗАНИМАЊА БУДУЋНОСТИ У Србији расте број ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА: Ове вештине гарантују успешну каријеру и добру зараду
НАУЧНИЦИ ИЗВЕЛИ СЕНЗАЦИОНАЛНИ ПОДВИГ: Запањиће вас колико је удаљен астероид на који се спустила Насина летелица (ВИДЕО)
ПОВЕЋАН БРОЈ ЗАВИСНИКА ОД НАРКОТИКА: У овој земљи су регистровани алармантни подаци!
Могућности су различите - од јасне победе било председника Доналда Трампа или бившег потпредседника Џоа Бајдена, до нерешене правне битке због које би исход могао да остане неизвестан све до јануара, када нови Конгрес треба да потврди коначан резултат избора,.
Експерти кажу да је одлучивање победника ових избора посебно неизвесно због до сада незабележеног нивоа гласања поштом, услед пандемије коронавируса. Различити закони у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом значе да би коначни резултати у тим државама могли да буду познати више дана или чак недеља после избора.
Постоји и "кошмарни сценарио", каже политиколог Вилијам Голстон из непрофитног института Брукингс. Он пише да би тесни избори са спорним исходом могли да "целу земљу баце у хаос, у изразито негативним околностима".
Председник Трамп је више пута поменуо могућност да ће масовно гласање поштом довести до нетачног изборног резултата, и више пута је одбио да се обавеже унапред на миран пренос власти у случају да изгуби. Бајден је рекао да ће прихватити изборне резултате, под условом да се гласови поштено преброје.
Имајући у виду потенцијалну нестабилност коју би могли да изазову оспорени избори, најбољи сценарио је да исход изборне ноћи буде известан, или скоро известан, што јесте у домену могућег. Међутим, имајући у виду природу америчког изборног система, остају отворени и многи другачији исходи.
Демократски кандидат Бајден тренутно има вођство од око 9 или 10 поена у анкетама на националном нивоу, али се председник не бира на основу директних гласова.
Победник америчких председничких избора одлучује се кроз комплексан систем у два корака, где после гласања на нивоу држава следи друго гласање, у телу које се зове Електорски колеџ.
Појединачним државама припада одређени број "електора", на основу броја становника, а електори подржавају победника директног гласања, који се прогласи пошто су сви гласови пребројани. У две државе, Мејну и Небраски, могуће је да кандидати поделе електорске гласове.
Анкете у појединачним државама показују да, иако заостаје на националном нивоу, Трамп би могао да поново буде изабран, и ако не освоји већину директних гласова америчких грађана, као што је био случај 2016, тако што ће освојити већину у Електорском колеџу.
Електорски колеџ се састаје 14. децембра да би гласањем озваничио ко ће бити следећи председник Америке. Кандидат мора да освоји 270 гласова од укупно 538 да би прогласио победу. Гласови се формално
броје на заједничкој седници Представничког дома и Сената 6. јануара.
Док постоји много држава којима су потребни дани или недеље да обраде све гласове, очекује се да би неколико држава које су кључне за исход гласања могло да објави коначне или скоро коначне резултате на вече избора или рано наредног дана.
Међу њима је главна Флорида - држава у којој је Трамп победио 2016, а где су он и Бајден сада у тесној трци. Бајденова победа могла би да му донесе 29 електорских гласова и затвори Трампу скоро све путеве ка победи. Северна Каролина, са 15 електорских гласова, и Аризона са 11 гласова, такође су значајне за већину сценарија према којима председник Трамп може да дође до победе - и могле би да рано саопште ко је победио.
- Има разлога за уверење да би те државе могле да имају скоро комплетан број гласова касно у изборној ноћи или до наредног јутра - каже Ричард Х. Пилдиз, стручњак за изборно право и професор уставног права на Њујоршком универзитету.
- Ако, на пример, будемо знали да је предсесдник Трамп изгубио Флориду, чак и ако се не преброје гласови у Мичигену, Пенсилванији и Висконсину, имаћемо разлога за уверење да ће Бајден бити победник избора - објашњава он.
Мичиген има 16 електорских гласова, Пенсилванија 20, а Висконсин 10.
Пилдиз додаје да у случају да трка на Флориди буде тесна толико да победник не буде проглашен у изборној ноћи, а друге државе које рано објављују своје резултате буду подељене између двојице кандидата, ствари би могле да врло брзо постану спорне.
- Ако исход буде неизвестан, рецимо, до рано ујутру наредног дана, јер постоји значајан број држава које неће моћи да саопште коначне резултате због великог броја гласова поштом ... онда очекујем да дође до интензивних расправа у тим државама о сваком од тих гласова поштом, и да ли треба да се третирају као да су валидни - каже Пилдиз.
Између дана избора и бројања гласова електора у Конгресу 6. јануара постоји неколико кључних датума. Први је 8. децембар, датум када се од држава очекује да доставе директору Националног архива Сједињених Држава верификоване листе својих електора.
У случају да нека држава није завршила пребројавање својих гласова, до тог датума, било због тренутног бројања или неких правних радњи које су утицале на процес, у савезном закону постоји одредба која омогућава државним скупштинама да заседају и именују своје делегације електора, и ако није познат коначан резултат.
Тиме се ствара могућност да државна скупштина, у којој већину има једна или друга странка, може да изабере електоре који ће подржати кандидата који је, у суштини, изгубио већину директних гласова у тој држави.
У државама у којима је гувернер из једне странке, а скупштину контролише друга странка, ситуација се додатно компликује. Пошто је гувернер тај који званично потврђује гласове електора после директног гласања, постоји могућност да нека држава преда два различита списка електора.
Према федералном закону, уколико нови Конгрес добије две различите листе електора из исте државе, Представнички дом и Сенат гласају да одлуче која ће листа бити прихваћена. Ако се сагласе, броје се гласови електора са датог списка. Ако се не сагласе, листа коју је потврдио гувернер има предност.
Такође је могуће, иако је мало вероватно, да нема победника на председничким изборима и пошто се преброје електорски гласови. Уколико оба кандидата заврше са 269 гласова, одлука о победнику постаје дужност Представничког дома. Међутим, уместо гласања на којем свих 435 чланова гласају појединачно, делегације сваке државе гласају као целина, што значи да ће доминантна партија у свакој држави контролисати њене гласове.
Ако дође до таквог резултата, око 600.000 становника Вајоминга имало би пођеднаки утицај на исход избора као 40 милиона становника Калифорније.
И коначно, још једна компликација у целом систему је могућност да се неки од електора послатих да гласају за председника 14. децембра покажу као "неверни".
Ранијих година, у малом броју случајева, електори који су обећали да ће гласати за одређеног кандидата у Електорском колеџу су гласали за различитог кандидата.
Неколико држава је усвојило законе којима се електори обавезују да гласају како су обећали, а Врховни суд је закључио да су такве рестрикције - легалне. И даље је могуће да би "неверни електори" могли да покушају да утичу на изборе, али стручњаци истичу да би за то био потребан изузетно тесан изборни резултат и степен координације међу електорима који није вероватан.
Важно је нагласити да, док су таква различита сценарија могућа, мало је вероватно да ће се већина њих остварити.
Професор Пилдез са Њујоршког универзитета наглашава да, чак и ако сви гласови не буду пребројани у изборној ноћи, већ тада ће бити прилично јасно ко ће на крају бити победник.
- Чак и у државама које не могу да заврше комплетно бројање, појединачни окрузи у тим државама ће вероватно обавити сопствена бројања - каже Пилдез и додаје да ће медији моћи да упореде како Трамп стоји у тим окрузима 2020. са његовим резултатима из 2016.
