СВЕ МИРИШЕ НА ЈОШ ЈЕДАН РАТ У ЕВРОПИ?! Ова земља седи на "бурету барута", а криза ОПАСНО ПОДСЕЋА на почетак сукоба у Украјини
Кључа жариште.
Такозвани Конгрес молдавске области Придњестровље, оцепљене од 1992. године, у којој је око 220.000 руских држављана и руски мировни контигент од хиљаду војника, усвојио је јуче резолуцију којом тражи помоћ Русије због "економског притиска Кишињева".
ЈЕЗИВА ТРАГЕДИЈА НА ШИНАМА: Људи изашли из воза, а онда је на њих налетео следећи и ПОКОСИО ИХ
КЉУЧА НА ЖАРИШНОЈ ТАЧКИ! Овај сепаратистички регион тражи ПОМОЋ од Русије
ВЛАДИМИР ПУТИН ЈОШ ЈЕДНОМ ПОКАЗАО СВОЈУ ВЕЛИЧИНУ: Председник током обраћања ОДУШЕВИО јавност (ВИДЕО)
Тај потез озбиљно је забринуо међународну јавност зато што изузетно подсећа на захтеве које су упутиле самопроглашене Доњецка и Луганска република пре почетка рата у Украјини 2022. Додатни проблем је што Придњестровље такорећи седи на "бурету барута" јер је на тој територији гигантско складиште муниције "Колбасна" из времена СССР-а са 20.000 тона наоружања, чија би експлозија у случају евентуалног војног сукоба, према Академији наука Молдавије, била еквивалент нуклеарних бомби у Хирошими и Нагасакију.
Уз то је Министарство одбране Молдавије кренуло са планским пописом возила, која у случају мобилизације морају бити додељена за потребе војске у року од два сата.
- Војно-територијални центри воде евиденцију о возилима у власништву привредних субјеката и државних органа. Акција се одржава сваке године. Министарство одбране позива привредне субјекте, државне органе и грађане да не спекулишу о овој теми - саопштила је прес-служба молдавске војске.
У захтеву за помоћ Русији се наводи да се самопроглашена република "суочава са изазовима и претњама без преседана економске, социјалне, хуманитарне и војно-политичке природе“, пишу РИА Новости. Притом нигде није наведено које конкретне мере Москва треба да предузме како би је заштитила. Резолуција садржи и апел генералном секретару УН, Заједници независних држава, Европском парламенту и ОЕБС-у, по чему се разликује од захтева који су упутиле две оцепљене области Украјине.
- Пре свега, говоримо о апелу да се пружи дипломатска подршка Придњестровљу. Хоћемо да кажемо да је Русија одговорна као гарант решавања придњестровског сукоба - саопштио је министар спољних послова власти у Тираспољу.
Придњестровље има укупно 465 хиљада становника од којих већина има двојно или понекад тројно држављанство Молдавије, Русије и Украјине. У питању је узан појас земље уз реку Дњестар, који се граничи са областима Виница и Одеса у Украјини и нема излаз на море.
Дан пре резолуције, локални опозициони политичар Генадиј Чорба је рекао да је вероватно да ће посланици упутити захтев да постану део Русије, што се није догодило. Последњи референдум одржан је 2006. и на њему су грађани убедљиво гласали за придруживање Русији, али Москва никада није признала резултате. Слично се догодило и са две самопроглашене републике у Донбасу, које Русија није званично признала све од априла 2014. до 21. фебруара 2022. дан пред почетак рата у Украјини.
Министар економије оцепљене области Сергеј Оболоник је током обраћања посланицима говорио о "последицама економске блокаде Кишињева", наводи Спутњик. По њему, обим индустријске производње у јануару, искључујући енергетику, смањен је за 18 одсто, док је пад забележен у 9 од 11 индустрија на територији Придњесровља. Такође је наведено да је обим спољне трговине у јануару, искључујући промет енергената, мањи је за 19 одсто у односу на јануар прошле године.
У декларацији се такође наводи да ситуација у Придњестровљу „захтева хитну и најактивнију међународну интервенцију“. Пише да су људи „изложени дискриминацији и самовољи приликом преласка молдавске границе, депортовани и одвојени од својих породица“, док је због царина уведених 1. јануара дошло до раста цена.
Посланици у резолуцији изражавају наду да ће им одговорити посредници у преговарачком процесу ОЕБС, Русија, Украјина, САД и ЕУ, који „гарантују демократију и мир”.
Шеф тзв. Придњестровске Републике Вадим Красноселски је 24. фебруара изјавио "да види ризик од ескалације сукоба у Придњестровљу" због стагнације у преговарачком процесу, укључујући "политички мотивисано блокирање рада 5 2 формата”.
Формат „5 2“ укључује представнике страна у сукобу, посреднике и посматраче у преговарачком процесу, наводи ОЕБС. То су Молдавија, Придњестровље, ОЕБС, Русија, Украјина, Европска унија и САД.
- Циљ преговора у формату „5 2” је да се развију параметри свеобухватног решења заснованог на суверенитету и територијалном интегритету Републике Молдавије у њеним међународно признатим границама, са посебним статусом за Придњестровље у оквиру Молдавије. Након изјаве Савета министара спољних послова ОЕБС-а у децембру 2016. године, преговарачки процес је вођен приступом оријентисаним на резултате. Почетком 2017. године, стране су идентификовале „пакет од осам“ приоритета, од којих су договори о шест постигнути у новембру 2017. и априлу 2018. Од августа 2018. године, спроведено је пет споразума - пише у ОЕБС-овом објашњењу.
Руско Министарство спољних послова одговорило је да је Москви приоритет заштита грађана Придњестровља, али није навело никакве конкретне мере.
- Заштита интереса становника Придњестровља, наших сународника, један је од приоритета. Све захтеве увек пажљиво разматрају релевантна министарства Русије - пише у саопштењу.
Председница Молдавије Маја Санду је на самиту Украјина-Југоисточна Европа у Албанији рекла да је њена земља остала посвећена мирном решавању придњестровског сукоба.
- Оно што влада данас чини је да предузме мале кораке за економску реинтеграцију земље - рекла је она.
Портпарол владе у Кишињеву Данијел Вода је пре изгласавања резолуције у главном граду Придњестровља Тираспољу рекао да све захтеве -"очигледно организују они у Кремљу да би створили хистерију, укључујући и масовне медије“.
Дан пре упућивања захтева, Тираспољ је посетио званичник Стејт департмента Кристофер Смит, заменик секретара за Источну Европу, политику и регионалне послове у Бироу за европска и евроазијска питања. Том приликом му је Красноселски рекао да ће Кишињев извршити "економски притисак" на област.
Вашингтнон је данас саопштио да подржава суверенитет Републике Молдавије као одговор властима у Придњестровљу, преноси АФП.
- Сједињене Државе чврсто подржавају суверенитет и територијални интегритет Републике Молдавије у оквиру њених међународно признатих граница - рекао је новинарима портпарол Стејт департмента Метју Милер.
Заменик генералног секретара НАТО-а Мирчеа Ђоана рекао је да ће Алијанса наставити да подржава Молдавију у случају да Русија интервенише у Придњестровљу.
- Русија је одржала такозване потпуно нелегалне и фиктивне референдуме у Придњестровљу, Абхазији и Осетији, а после су анектирали део источне Украјине. Оно што ја мислим да ће се десити је најава нових трговинских споразума између Русије и Придњестровског региона. Они су такође незаконити, а референдум је већ одржан пре неколико година - навео је за ТВР Молдова.
Он је такође изјавио да у Украјини одлучује и о судбини Молдавије, али и безбедности целе Европе. Упитан да ли НАТО може да реагује ако се захтев Тираспоља оствари, НАТО званичник је одговорио да ће савез то осудити и наставити да подржава Молдавију.
- Република Молдавија има веома важну улогу. То је мала земља, има проблем са Придњестровом. Али још једном, да се вратим на Украјину, она ће издржати. Апсолутно смо уверени да ће Украјина бити са нама у евроатлантској заједници. Наставићемо да их подржавамо - рекао је Ђоана.
Замрзнути конфликт у Придњестровљу представља велики проблем за прозападну владу Маје Санду, која тежи евроатлантским интеграцијама, па јој било каква ескалација може драстично отежати пут ка ЕУ. Оваква оријентација Кишињева је већ неко време наилазила на снажан отпор из Москве, која је имала све оштрију реторику према Молдавији.
Позадина сукоба и ескалација за време рата у Украјини
Влада Маје Санду је у великој мери унапредила односе Молдавије са ЕУ откако је преузела власт 2020. Лидери ЕУ су Молдавији дали статус кандидата у јуну 2022. године, а председник Европског савета Шарл Мишел објавио је у децембру 2023. да су се лидери ЕУ сложили да покрену преговоре о чланству са Молдавијом.
То је у конфликту са интересима проруског Придњестровља које је прогласило независност 1990. После игнорисања резултата референдума 2006. од стране Русије власти оцепљене области одбиле су да одрже референдум о поновном уједињењу са Молдавијом. Председник Красноселски је у јануару ове године потврдио како Придњестровље планира да настави са имплементацијом резултата референдума о припајању Русији.
Према закључку ISW-a циљ Москве је, између осталог, да искористи Придњестровље да саботира евроитеграције Молдавије. Уз то се амерички институт позива на изјаву Путина од новембра 2023. о "руском свету", као свим областима у којима живе Руси, наводећи на основу тога да он има геополитичке амбиције у свим тим земљама бившег СССР-а, па и Молдавији. У анализи се такође истиче пример противљења Русије евроинтеграцијама Украјине под председником Виктором Јануковичем, који је прекинуо тај процес, што је био повод за протесте на тргу Мајдан у Кијеву и његово свргавање са власти.
Уочи резолуције Тираспоља, проруски молдавски политичар Илан Шор посетио је Русију 7. фебруара и састао се са Леонидом Калашњиковим, председнико комитета руске Државне думе за питања Заједнице независних држава, евроазијске интеграције и односе са сународницима у иностранству.
Шор и Калашњиков су разговарали о „негативном утицају колективног Запада на животе обичних грађана Молдавије“. Шор је као једини спас за Молдавију предложио придруживање Евроазијској економској унији. Иначе, Калашњиков играо посебно значајну улогу око признавања тзв. Доњецке и Луганске народне републике у периоду од децембра 2021. до јануара 2022. у недељама које су претходиле руском нападу 24. фебруара. У јануару 2022. је Калашњиков предложио закон којим се од Путина тражи да Русија званично призна оцепљене републике.
После састанка уследила је одлука руске владе којом су 17. фебруара ублажени услови за „сународнике“ који живе у иностранству да се пријаве за пресељење у Русију. Влада је саопштила да више неће захтевати од тих грађана у иностранству да доказују своје знање руског језика када подносе захтев за пресељење у Русију, ако је то лице руски држављанин који стално борави у иностранству, лице које се раније одрекло руског држављанства, неко ко је рођен или је за стално боравио у Совјетском Савезу и имао совјетско држављанство или особа која има рођаке који су рођени или стално настањени на територији која је раније била део Совјетског Савеза или Руске империје.
Све ове одредбе могу подржати руске хибридне операције против Молдавије
Такође руски министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је Запад да је од Молдавије направио „следећу Украјину“ у фебруару 2023. године.
У априлу 2022. на почетку рата у Украјини, неколико експлозија је одјекнуло у Придњестровљу, а разнесене су старе телекомуникационе куле из 60-их година, док су детонације забележене и у зградама два министарства непризнате републике у којима није било повређених.
У фебруару прошле године руско Министарство одбране издало је упозорење због потенцијалног напада украјинске војске на територију где је, подсећамо, стационаран руски мировни контигент, као и да је забележено озбиљно гомилање трупа на граници са Придњестровљем. Руско Министарство спољних послова објавило је тада упозорење да ће Русија "адекватно одговорити" у случају напада, док је Молдавија негирала руске наводе.
- Оружане снаге Руске Федерације ће адекватно одговорити на предстојећу провокацију украјинске стране ако до ње ипак дође. Пружиће заштиту нашим сународницима, руском мировном контигенту, војницима Оперативне групе руских трупа и војним складиштима у Колбасни у Придњестровљу. Све радње које представљају претњу њиховој безбедности сматраће се у складу са међународним правом нападом на Руску Федерацију - саопштило је тада министарство.
У то време се по разним утицајним информативним Телеграм каналима који извештавају о рату у Украјини вртела информација да би Украјина могла да нападне Придњестровље како би заузела поменуто складиште наоружања, али се те спекулације никада нису оствариле.
Складиште је тада изазвало панику и у Европи због потенцијала за катастрофу огромних размера у случају да буде разнесено. Поред тврдње да би птенцијална експлозија била јачине атомске бомбе, Академија наука Молдавије објавила је и да је муницији у њему одавно истекао рок употребе. Такође, мађарски авио превозник "Виз ер" је у марту 2023. суспендовао летове изнад Молдавије, забринут због потенцијалног сукоба, што је Кишињев назвао изненадним и одлуком за жаљење.
Извор: Србија Данас/euronews.rs
