ЛАЗАНСКИ ЖЕСТОКО СПУСТИО АМЕРЕ: Јел ваша Шеста флота наоружана крофнама!? Са џемом! (ВИДЕО)

САД унилатерално излазе из Споразума о елиминацији ракета кратког и средњег домета, што је други радикални потез Вашингтона у рушењу целокупне архитектуре нуклеарних споразума. Први је био америчко једнострано напуштање Споразума о антибалистичкој одбрани из 1972. године.

Ако маштате да постанете милионер, ОБАВЕЗНО будите на Новом Београду 5. новембра!

Лавров о иступању САД из Споразума о ликвидацији ракета: Свака акција имаће своју реакцију

Споразум Москве и Вашингтона о елиминацији ракета кратког и средњег домета у Европи, или "евроракетни Споразум" између Михаила Горбачова и Роналда Регана од 8. децембра 1987. године, јесте билатерални Споразум Совјетског Савеза и САД који је обавезао две стране да елиминишу ракете кратког домета, од 500 км до 1000 км, и средњег домета, од 1000 км до 5.500 км, које се лансирају са земље, лансере таквих пројектила, као и сва средства подршке. Ракете средњег домета морале су да буду уништене најкасније за три године пошто Споразум ступи на снагу, а пројектили кратког домета у року од 18 месеци. Када је реч о Совјетском Савезу, Споразумом су биле обухваћене све ракете средњег домета SS-20, 270 ракета са по три бојеве главе, SS-4, 112 ракета и пројектили SS-5, све ракете краћег домета "скад", SS-12, SS-21 и SS-23, све заједно око 620 пројектила краћег домета. Американци су морали да се одрекну својих ракета "першинг-1" и "першинг-2", као и 208 крстарећих ракета копненог базирања. За Совјете су тада америчке ракете "першинг-2" биле посебно опасне, јер оне су могле за само осам минута да погоде стратешке циљеве у СССР-у.

Споразум из 1987. године забрањује производњу или тестирање било којих ракета средњег или кратког домета које се лансирају са земље, или производњу било којих степена таквих ракета, или било којих лансера таквих ракета. Споразум садржи и Меморандум о разумевању и два Протокола о систему верификације и контроле, односно инспекције. Споразум је неограниченог трајања, али свака страна има право да се повуче из њега, уколико закључи да ванредни догађаји повезани са Споразумом угрожавају њене највише интересе.

Оно што је совјетски војни врх годинама пребацивао Михаилу Горбачову у вези са тим Споразумом, јесте његова сервилност према Западу, пошто је Москва пристала да француске и британске ракете средњег и кратког домета не буду предмет Споразума, баш као и пројектили кратког домета у саставу западнонемачког Бундесвера. Москва је после својих седам понуда могуће верзије Споразума на крају пристала и на "двоструку нулту опцију", односно да се не броје само ракете у Европи, већ и бојеве главе. Наиме, Париз и Лондон су одлучно одбијали да уђу у ту једначину, а онда је Горбачов пристао на "трговину", по којој су за сваку уклоњену америчку нуклеарну бојеву главу у Европи елиминисане по четири совјетске нуклеарне бојеве главе.

Последњи тренуци живота саудијског новинара забележени на камери (ВИДЕО)

Већ тада је било јасно да је структурна слабост Споразума, пре свега, његова ограниченост на системе копненог базирања. Системи поморског лансирања ракета средњег домета, амерички пројектили типа „томахавк“ домета 2.500 км нису обухваћени Споразумом и то је била тада велика грешка, заправо уступак Москве.

У међувремену је нестао Совјетски Савез, нестао је и Варшавски уговор, Немачка се ујединила, Француска се вратила у НАТО, бивше совјетске републике са Балтика су ушле у НАТО, као и бивше чланице Варшавског уговора, НАТО је још више избио на границе Русије, геостратешка равнотежа у Европи се радикално изменила у корист САД и НАТО-а. У међувремену су Американци појачали своју поморску присутност у Црном мору и Балтику, она је сада тамо трајна, а на америчким и НАТО бродовима су крстареће ракете типа "томахавк" које могу да носе нуклеарну или конвенционалну бојеву главу, што Руси не могу да знају док пројектил не погоди циљ. Америчке ракете на ратним бродовима у Црном мору и Балтику су за Москву посебно дестабилизирајући оружје, јер се на тим даљинама и са тих позиција губи разлика између стратешког и тактичког оружја. Уз све то, Американци су постављењем антиракетног штита у Румунији и Пољској, који је уједно и офанзиван ракетни систем уперен против Русије, једнострано изашли из Споразума о АБМ из 1972. године.

Како је Москва на све то одговорила? Развила је ракете "искандер" и поставила их у области Калињинграда и на Криму. Развила је и морнаричке пројектиле типа "калибар" домета 2.500 км. И сада се Американци жале "да је Русија нарушила Споразум"? А америчка Шеста флота у Медитерану никада, понављам никада, није била обухваћена било којим споразумом о лимиту и врстама наоружања на њеним бродовима и авионима. Јер они су ваљда наоружани крофнама. Са џемом. 

Нови детаљи убиства Кашогија: Новинар неколико МИНУТА пре смрти разговарао са саудијским принцем?!

Горбачове, Горбачове, шта све уради да се свидиш Западу…

Пратите нас на нашем Инстаграм налогу.