LAZANSKI ŽESTOKO SPUSTIO AMERE: Jel vaša Šesta flota naoružana krofnama!? Sa džemom! (VIDEO)

SAD unilateralno izlaze iz Sporazuma o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa, što je drugi radikalni potez Vašingtona u rušenju celokupne arhitekture nuklearnih sporazuma. Prvi je bio američko jednostrano napuštanje Sporazuma o antibalističkoj odbrani iz 1972. godine.

Ako maštate da postanete milioner, OBAVEZNO budite na Novom Beogradu 5. novembra!

Lavrov o istupanju SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa: Svaka akcija imaće svoju reakciju

Sporazum Moskve i Vašingtona o eliminaciji raketa kratkog i srednjeg dometa u Evropi, ili "evroraketni Sporazum" između Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana od 8. decembra 1987. godine, jeste bilateralni Sporazum Sovjetskog Saveza i SAD koji je obavezao dve strane da eliminišu rakete kratkog dometa, od 500 km do 1000 km, i srednjeg dometa, od 1000 km do 5.500 km, koje se lansiraju sa zemlje, lansere takvih projektila, kao i sva sredstva podrške. Rakete srednjeg dometa morale su da budu uništene najkasnije za tri godine pošto Sporazum stupi na snagu, a projektili kratkog dometa u roku od 18 meseci. Kada je reč o Sovjetskom Savezu, Sporazumom su bile obuhvaćene sve rakete srednjeg dometa SS-20, 270 raketa sa po tri bojeve glave, SS-4, 112 raketa i projektili SS-5, sve rakete kraćeg dometa "skad", SS-12, SS-21 i SS-23, sve zajedno oko 620 projektila kraćeg dometa. Amerikanci su morali da se odreknu svojih raketa "peršing-1" i "peršing-2", kao i 208 krstarećih raketa kopnenog baziranja. Za Sovjete su tada američke rakete "peršing-2" bile posebno opasne, jer one su mogle za samo osam minuta da pogode strateške ciljeve u SSSR-u.

Sporazum iz 1987. godine zabranjuje proizvodnju ili testiranje bilo kojih raketa srednjeg ili kratkog dometa koje se lansiraju sa zemlje, ili proizvodnju bilo kojih stepena takvih raketa, ili bilo kojih lansera takvih raketa. Sporazum sadrži i Memorandum o razumevanju i dva Protokola o sistemu verifikacije i kontrole, odnosno inspekcije. Sporazum je neograničenog trajanja, ali svaka strana ima pravo da se povuče iz njega, ukoliko zaključi da vanredni događaji povezani sa Sporazumom ugrožavaju njene najviše interese.

Ono što je sovjetski vojni vrh godinama prebacivao Mihailu Gorbačovu u vezi sa tim Sporazumom, jeste njegova servilnost prema Zapadu, pošto je Moskva pristala da francuske i britanske rakete srednjeg i kratkog dometa ne budu predmet Sporazuma, baš kao i projektili kratkog dometa u sastavu zapadnonemačkog Bundesvera. Moskva je posle svojih sedam ponuda moguće verzije Sporazuma na kraju pristala i na "dvostruku nultu opciju", odnosno da se ne broje samo rakete u Evropi, već i bojeve glave. Naime, Pariz i London su odlučno odbijali da uđu u tu jednačinu, a onda je Gorbačov pristao na "trgovinu", po kojoj su za svaku uklonjenu američku nuklearnu bojevu glavu u Evropi eliminisane po četiri sovjetske nuklearne bojeve glave.

Poslednji trenuci života saudijskog novinara zabeleženi na kameri (VIDEO)

Već tada je bilo jasno da je strukturna slabost Sporazuma, pre svega, njegova ograničenost na sisteme kopnenog baziranja. Sistemi pomorskog lansiranja raketa srednjeg dometa, američki projektili tipa „tomahavk“ dometa 2.500 km nisu obuhvaćeni Sporazumom i to je bila tada velika greška, zapravo ustupak Moskve.

U međuvremenu je nestao Sovjetski Savez, nestao je i Varšavski ugovor, Nemačka se ujedinila, Francuska se vratila u NATO, bivše sovjetske republike sa Baltika su ušle u NATO, kao i bivše članice Varšavskog ugovora, NATO je još više izbio na granice Rusije, geostrateška ravnoteža u Evropi se radikalno izmenila u korist SAD i NATO-a. U međuvremenu su Amerikanci pojačali svoju pomorsku prisutnost u Crnom moru i Baltiku, ona je sada tamo trajna, a na američkim i NATO brodovima su krstareće rakete tipa "tomahavk" koje mogu da nose nuklearnu ili konvencionalnu bojevu glavu, što Rusi ne mogu da znaju dok projektil ne pogodi cilj. Američke rakete na ratnim brodovima u Crnom moru i Baltiku su za Moskvu posebno destabilizirajući oružje, jer se na tim daljinama i sa tih pozicija gubi razlika između strateškog i taktičkog oružja. Uz sve to, Amerikanci su postavljenjem antiraketnog štita u Rumuniji i Poljskoj, koji je ujedno i ofanzivan raketni sistem uperen protiv Rusije, jednostrano izašli iz Sporazuma o ABM iz 1972. godine.

Kako je Moskva na sve to odgovorila? Razvila je rakete "iskander" i postavila ih u oblasti Kalinjingrada i na Krimu. Razvila je i mornaričke projektile tipa "kalibar" dometa 2.500 km. I sada se Amerikanci žale "da je Rusija narušila Sporazum"? A američka Šesta flota u Mediteranu nikada, ponavljam nikada, nije bila obuhvaćena bilo kojim sporazumom o limitu i vrstama naoružanja na njenim brodovima i avionima. Jer oni su valjda naoružani krofnama. Sa džemom. 

Novi detalji ubistva Kašogija: Novinar nekoliko MINUTA pre smrti razgovarao sa saudijskim princem?!

Gorbačove, Gorbačove, šta sve uradi da se svidiš Zapadu…

Pratite nas na našem Instagram nalogu.