ЛЕКАР СПРЕЧИО КАТАСТРОФУ ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ КУГЕ У 16. ВЕКУ: Његов метод је један од главних у борби против короне
Епидемија убила 60 одсто градске популације
Једно од основних правила за заштиту од ширења ковида-19 је, осим маски и прања руку, физичко дистанцирање од два метра.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ШВЕДСКА ПРОМЕНИЛА ПЛОЧУ: Први пут од избијања пандемије уведен закон о могућем затварању објеката
ШОКАНТНА ИЗЈАВА ДЕВОЈКЕ ИЛОНА МАСКА: Најзад сам се заразила короном! (ФОТО)
Мало је познато да се са том праксом почело 1582. године, када је због епидемије куге људима саветовано да држе одстојање од два метара, избегавају руковање и шаљу само једног члана породице у куповину, пренео је лондонски BBC.
Физичко дистанцирање се везује за епидемију куге и новембар 1582. године, када је морнар заражен кугом крочио у луку Алгеро на Сардинији и шетао се градом.
Несрећни морнар је стигао из Марсеја, удаљеног 447 километара, преко Медитерана, до Сардиније.
У то време Европом је харала опасна пошаст, а он је био заразан и већ је био у делиријуму - патио је од карактеристичних отеклина за кугу, познати као бубони, међу препонама.
Морнар је некако пренео кугу чуварима луке, чији је задатак био да заустави сваког ко има било какве симптоме, ушао је у град, а за неколико дана је преминуо и избила је епидемија на Сардинији.
У том тренутку, многи становници Алгера су већ били осуђени на пропаст, а према подацима из тог времена, историчар из 18. века је проценио да је епидемија однела 6.000 живота, оставивши само 150 људи у животу.
У стварности, верује се да је епидемија убила 60 одсто градске популације, а масовне гробнице које су тада ископане виде се и дан данас, јер је до 30 људи било сахрањено заједно, како се не би ширила куга.
Могло је да буде и горе, јер су околне области биле углавном поштеђене, што је било необично, и да се зараза зауставила у Алгеру и окончала после осам месеци.
- Чудно је да је овај парохијски град имао тако доброг доктора. Очекивали бисте можда да се са мерама кренуло у већим градовима, као што су Пиза и Фиренца, али овај доктор је био на првој линији фронта. Врло импресивно - рекао је Оле Бенедиктов, професор историје на Универзитету Осло.
