ЛЕПОТА ЈЕ ПАВЕЛИЋУ ДОШЛА ГЛАВЕ: Вођа фашистичке НДХ није могао да се суздржи, стално су му говорили да то не ради, НИЈЕ СЛУШАО!
Стално је претеривао
После романа "Остаци света", у ком пише о неким од највећих злочина 20. века, а највише о Јасеновцу, Игор Маројевић објавио је збирку прича "Све за лепоту". Писац открива да се последњи циклус из књиге надовезује на историју из "Остатака света", а једна прича посвећена је Анти Павелићу и "лепоти" која му је дошла главе.
ПУТИН ИЗВОЈЕВАО УБЕДЉИВУ ПОБЕДУ: Бивши официр НАТО открива - Вашингтон изгубио битку, политика САД је поражена
НАПАД НА КАЗАХСТАН ЈЕ УДАР НА РУСИЈУ, АЛИ И КИНУ: Да ли је запад "једним ударцем хтео да убије две муве"?
СИРЕНЕ ЗАВИЈАЈУ У АЛМАТИ! Почео полицијски час, у предграђима одјекују пуцњи, воде се борбе на важној магистрали
Маројевић наводи да је "Све за лепоту" углавном састављена из избора кратких прича и додаје да је морао да изађе историје, доста крваве и мучне, после вишегодишњег бављења "учитељицом живота".
- Одржао сам контакт с историјом преко тог последњег циклуса "Смрт познатих", који чине приче о Павелићу, Гарсија Лорки, Валтеру Бењамину и Фрањи Фердинанду. Вратићу се историји кад будем имао мало више времена, али морао сам нешто радикално другачије да урадим јер морам признати да сам се емотивно и на сваки начин исцрпео беспоштедним бављењем историјом у прошлом роману - каже Маројевић.
Глад за публицитетом дошао главе Павелићу
Наслов књиге наговештава да се лепота може наћи у свему, али не по себи. Маројевић не пише о лепоти из свог, већ из угла јунака. Кад је реч о Анти Павелићу, он је заиста мислио да је веома фотогеничан, а после и да је телевизичан, и зато се редовно појављивао у тим њиховим "сликописима". После рата није могао да издржи да живи у анонимности у Буенос Ајресу.
- Побегао је преко ватиканских "пацовских канала" у Буенос Ајрес, где је имао фирму, везе код Перонове владе и добре приходе, међутим, он је дословно морао да се диви себи, свом изгледу, ставио је све на коцку и лоцирали су га прво Мосад, па београдски и загребачки ДБ, а после га је упуцао Благоје Јововић. Павелић је просто био човек који је себи изгледао тако добро да је био спреман да ризикује личну безбедност због медијског појављивања - истиче Маројевић.
Кад је побегао у Шпанију, био му је постављен услов да се не појављује јавно и врло брзо је "увенуо". Та глад за појављивањем у медијима је болест која се граничи са овом данашњом хистеријом по друштвеним мрежама. Глад за публицитетом је неки зачетак данашње хистерије по друштвеним мрежама, оцењује Маројевић.
Британци помогли Павелићу да побегне
Павелићу није било довољно што је успео да умакне, за разлику од многих својих сабораца, а Маројевић сматра да му је у бегу помогла и британска обавештајна служба. Међутим, то му није било довољно.
- Отприлике, тај живот не вреди живљења ако је лишен медијског појављивања на које се он од 1941. до 1945. навикао. Био је фасциниран својим појављивањем у медијима и због тога је ставио све на коцку и то је у његовом случају "све за лепоту".
Маројевић није наишао на документ који би доказао да су Британци помогли Павелићу да побегне, али је до тог закључка дошао логиком. Знало се да ће Запад и Русија у неком тренутку бити на супротним странама, и не само Павелић, него је и Франко био чуван иако је постојало опште расположење у Европи да његов режим буде свргнут.
- То је логичка поставка на коју сам наилазио више пута. Павелић је због нечега лаконски обећао свом том народу који је бежао до Блајбурга па натраг да ће их Британци све прихватити. Вероватно је неколико њих и прихваћено. Рецимо, Анте Бошков, усташа из Шпиљара код Котора, навео је да су му Британци кад су га ухапсили нудили да ступи у њихову војску, што је одбио. Нажалост, не можемо никад знати до краја шта се ту десило, како су се ти контакти водили и на који начин.
"Све за лепоту": Прељуба, порнографија, интернет...
У књизи има 17 прича и у свакој у зависности од главног јунака постоје различите врсте жртвовања за лепоту. Јунаци жртвују брак или удобни малограђански живот, а једна јунакиња, која је осетила да је талентована за порно глумицу, посветила се тој врсти лепоте, да би касније схватила да је порно индустрија "машина за копњење порно глумаца". Маројевић сматра да је интернет изменио концепт лепоте и прилично је банализовао.
О интернету прича с дистанцом "дигиталног досељеника", јер људи који су рођени после 1980. домицилни су у том свету, док су старији досељеници.
- Интернет ми много значи у смислу лакшег доласка до знања, али човечанство се увек полакоми за нуспојавама. Што се тиче интернета, постоји та хистерична селфи култура и страховит развој хистеричног виђења лепоте који је демократизован. Да је Павелић жив, он би се открио преко неке друштвене мреже - каже Игор Маројевић.
Дигитално ропство – још смо у експерименталној фази
Интернет је истиснуо лепоту, учинио је доступном преко порнографије која је много обилатије заступљена преко мреже. Раније је била скупа, а сад се врхунски лепе жене баве порнографијом за неку сићу не би ли излуделе воајере.
- Већ је питање шта се ту подразумева под лепим. Мислим да је лепо почело да се брка са нападним. Бавим се тиме у неколико прича у овој књизи. Плашим се да ће нуспојаве временом бити много веће, људи ће куповати себи жене тачно онакве какве желе, а оне ће бити полуроботи. Велики сам песимиста што се тиче наше судбине и мислим да то више не може зауставити.
На питање да ли живимо у дигиталном ропству, или нам оно тек предстоји, писац одговара да је оно још релативно, јер људи и даље могу да се искључе са мрежа или да што мање користе мобилни телефон. Сматра, међутим, да смо још у експерименталној фази, нарочито када је реч о развоју вештачке интелигенције која је врло опасна.
Немогуће превести усташки "кориенски" језик
Иако је његов последњи роман "Остаци света" освојио неколико књижевних награда, Маројевић каже да нема понуда за превод, јер га је готово немогуће превести. Део романа писан је на тзв. хрватском, "кориенском" језику којим се говорило у НДХ.
- Не знам уопште како би могла да се прави аналогија, рецимо да се преведе на шпански. Нисам сигуран да ће та књига преводити, мада је било заинтересованих, али чим им скренем пажњу на језик, одустану.
Маројевић тренутно са шпанског језика преводи аутобиографију генерала Франка коју је написао Мануел Васкез Монтелблан. На 700, 800 страница приповедач коме је наручена та књига пушта Франка да говори, али му и "удара контру".
