ЉУДИ ЖИВИ ГОРЕЛИ У МОРУ: 10 највећих светских несрећа на нафтним платформама (ФОТО/ВИДЕО)
Ових 10 највећих несрећа однело је преко 700 живота
Поглед на 10 највећих несрећа на нафтним платформама говори да су се догодиле у последње четири деценије, и то углавном током 80-их година, што је апсурдно у односу на очекивани развој система заштите самих погона и њихових посада.
НОВА "ЋЕЛЕ КУЛА" НА МАПИ СВЕТА: Стравично откриће уздрмало археологе (ВИДЕО)
МЕРКЕЛОВА ЗАКЉУЧАВА НЕМАЧКУ? Данас пада тешка одлука!
ТРОГОДИШЊА ДЕВОЈЧИЦА НАЂЕНА СМРЗНУТА: Није знала да се врати из ледене куће смрти
У свим тим инцидентима изгубљено је више од 700 живота, при чему се најпознатија експлозија, она у којој је eskplodiralo postrojenje "Deepwater Хоризон", које је у Мексичком заливу држала компанија "Бритисх Петролеум (БП)", а која је многима остала урезана у памћење по погубном утицају на животну средину, сврстава тек на сам крај тог неслужбеног пописа.
Највећом трагедијом у историји по броју жртава, њих 167, сматра се хаварија британског постројења "Алпха Пипер" која се догодила у јулу 1988. године на пучини Северног мора, на локацији удаљеној око 220 километара североисточно од шкотске луке Аберден.
Због изливања гаса догодила се цела серија експлозија које је преживео само 61 радник, а о страхоти несреће довољно говори податак да је спасиоцима требало три недеље да ватру ставе под контролу. Материјална штета била је огромна и процењена је на 1,4 милијарде долара, тим више што је "Алпха Пипер" била највећа британска платформа, која је производила 10 посто укупних количина сирове нафте на националном нивоу.
Северно море узело је и 123 живота након хаварије постројења "Alexander Л Kielland" што се догодила у марту 1980. године на експлоатацијском пољу које се налази око 435 километара од шкотскога града Дундија, али на подручју "норвешке плоче". Под олујним ударима ветра пукло је једно од сидара која су држала полупотопљену платформу, која је изгубила стабилност и почела се превртати. Преживело је само само 89 чланова посаде "Alexandera Л Kiellanda", док су остали страдали од утапања.
Трећа трагедија догодила се на Далеком истоку у новембру 1988. године, када је погинуо 91 радник. Брод-бушотина "Сеацрест" нашао се на "рути" тајфуна Геј, на локацији у Јужном кинеском мору, смештеној око 430 километара јужно од тајландске метрополе Бангкока. Високи таласи преплавили су брод, који није издржао тропску олују, а рибари и припадници тајландске ратне морнарице су након вишедневне опсежне акције пронашли живе само шесторицу чланова посаде.
Тужни попис наставља несрећа нафтне платформе "Оцеан Рангер" у северном Атлантику, уз обалу канадског полуострва Њуфаундленд, где су средином фебруара 1982. године животе изгубила 84 поморца. Усидрено постројење нашло се на удару океанске олује, с рефулима ветра бржим од 190 километара на час.
Једна од највиших дотад изграђених платформи изгубила је равнотежу, после ће се показати и због неправилно распоређених баластних вода, а олуја са несрећом је однела неколико живота.
У Јужном кинеском мору, око 150 километара источно од вијетнамске обале, у октобру 1983. године потонуо је брод-бушотина "Гломар Јава Сеа", повлачећи са собом у дубине 81 поморца. И за овај је инцидент "оптужена" тропска олуја, названа Лекс, која је с ударима од готово 140 километара на сат преплавила палубу.
Упркос дуготрајној и интензивној потрази, како сведоче бродски дневници из тог доба, олупина брода једва је пронађена на удаљеној локацији, али тела деветорице чланова посаде заувек су остала у модрој гробници.
Још једна далекоисточна олуја узела је свој данак и у дубоко плаветнило у новембру 1979. године повукла 72 од укупно 76 чланова посаде самостојеће платформе "Бохаи 2", која је потонула током тегљења уз кинеску обалу. Према каснијим извештајима, посада тегљача није могла да спаси бродоломце с постројења јер је била лоше обучена за такве акције, посебно није била обучена да спасава у временским условима који су тада владали на пучини. "Бохаи 2" је потонуо и његова је олупина пронађена тек након годину и по.
Ни јужни Атлантик није остао имун на сличне катастрофе, јер је у августу 1984. године недалеко од Рио де Жанеира експлодирала платформа "Enchova Централ", на којој је страдало 42 људи. За разлику од претходно споменутих локација, ову несрећу нису узроковале екстремне временске неприлике, него нагли нестанак електричног напајања, вероватно због кратког споја, након којега је избила ватра, а затим и експлозија.
Пре 15 година, у јулу 2005., након истицања гаса избио је пожар на платформи "Мумбаи High North", смештеној у Арапском мору, око 160 километара од западне обале Индије. Живот су изгубиле 22 особе, а нафтна мрља која се проширила морем изазвала је велике еколошке проблеме у Индији и Пакистану.
И док су удари ветра били кривци за губитак 22 живота у октобру 2007. на самоподизној платформи "Усуманцита", смештеној уз обалу Мексичког залива, експлозија на постројењу "Deepwater Хоризон" у истој зони завршила је страдањем 11 запослених.
Реч је о највећем изливању сирове нафте у околину у историји Сједињених Америчких Држава, а фирма БП морала је након дугих судских процеса у "благајну" пет јужних америчких савезних држава уплатити готово 19 милијарди долара, док су се укупни трошкови и штете за ту нафтну компанију попели на више од 65 милијарди долара.
