МАЕСТРАЛНА ИГРА ПРОБЛЕМАТИЧНОГ ДЕТЕТА АЛИЈАНСЕ: Ево како је Ердоган уценио Шведску и Финску и добио све!
Реџеп Тајип Ердоган је изгурао своје - Турска је, како је саопштено у уторак из његове канцеларије, "добила оно што је желела" од Шведске и Финске и коначно пружила своју пуну подршку њиховом пријему у НАТО.
Ердоган се у уторак, уочи отварања самита НАТО у Мадриду, састао са финским колегом Саулијем Нинистеом и шведском премијерком Магдаленом Андерсон.
Финска и Шведска су 18. маја због рата у Украјини званично поднеле пријаве генералном секретару НАТО за улазак у алијансу. Турска је иницијално блокирала њихове пријаве, сматрајући да две земље имају превише благ став према организацијама попут Радничке партије Курдистана (PKK), која је водила 38-годишњу побуну против Турске током које су страдале десетине хиљада људи. Анкара тврди да Шведска и Финска крију чланове PKK, као и особе које су повезане са неуспелим покушајем пуча у Турској 2016. и тражи од ове две државе да одобре захтеве за изручење особа.
СКАНДАЛ НА ГРЧКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: Показали гледаоцима како да УКРАДУ гориво!
ШВЕДСКА УПУТИЛА ОШТАР ОДГОВОР ТУРСКОЈ: Повећање екстрадиција зависи од ОВЕ ствари
ТУРСКА СЕ САГЛАСИЛА СА ЧЛАНСТВОМ ФИНСКЕ И ШВЕДСКЕ У НАТО: У Мадриду потписана заједничка изјава (ВИДЕО)
- НАТО је безбедносни савез и не можемо да прихватимо да терористи буду у њему - рекао је средином маја турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
Он је у среду упозорио да ће самит НАТО, који је почео у Мадриду, да искористи како би документовано доказао да су Финска и Шведска "лицемерне" у борби против тероризма и додао да Шведска и Финска морају да испуне очекивања Анкаре.
Ердоган је касније истог дана ипак попустио, те након састанка са председником Финске и премијерком Шведске потврдио подршку политици отворених врата НАТО потписујући заједничку изјаву.
Шта је Турска добила?
Како пише "Гардијан", споразум подразумева да Финска и Шведска укину свој ембарго на оружје, измене своје законе о тероризму, подрже Турску у њеном сукобу са PKK и престану да подржавају сиријску придружницу ове партије, Јединице народне одбране. Ердоган је данас објавио седам тачака споразума са Шведском и Финском, пренео je Index.hr.
1. Финска и Шведска неће пружити подршку PKK-u и Фетоу (покрет дисидентског турког свештениа Фетулаха Гулена), а Турска ће заузврат пружити пуну подршку земљама у борби са претњама њиховој националној безбедности. Финска и Шведска сложиле су се да ће најоштрије осудити тероризам у свим његовим облицима.
2. Финска и Шведска обавезале су се да ће потврдити да је PKK забрањена терористичка организација и да ће спречити активности групе и свих других терористичких ентитета, као и активности појединаца у повезаним и скупинама или мрежама повезаним са тим терористичким организацијама.
3. Финска је истакла неколико недавних измена свог кривичног закона којима се проширио опсег кажњивих терористичких злочина, од којих је последњи ступио на снагу 1. јануара, док је Шведска потврдила да ће следећег 1. јануара ступити на снагу нови, оштрији закон о тероризму и да се влада припрема додатно да пооштри противтерористичко законодавство.
4. Турска, Финска и Шведска потврдиле су да између њих више не постоји национални ембарго на оружје. Шведска мења свој национални регулаторни оквир за извоз оружја у односу на НАТО савезнике.
5. Три земље су се сложиле да успоставе заједнички механизам дијалога и сарадње на свим нивоима власти. Финска и Шведска бориће се против тероризма у складу с одредбама релевантних докумената и политика НАТО и предузети потребне кораке за пооштравање домаћег законодавства у ту сврху.
Финска и Шведска ће брзо и темељно решавати захтеве Турске за депортацију или изручење осумњичених за тероризам, узимајући у обзир информације, доказе и обавештајне податке које је доставила Анкара, те истражити и забранити све активности финансирања и регрутације PKK и других терористичких организација.
Три земље су се обавезале на борбу против дезинформација и спречавање злупотребе домаћих закона у корист терористичких организација, укључујући активности које потичу на насиље против Турске. Финска и Шведска осигураће да њихови одговарајући национални регулаторни оквири за извоз оружја омогуће нове обавезе према савезницима и одражавају њихов статус чланица НАТО.
6. За спровођење ових корака три земље успоставиће стални заједнички механизам.
7. Турска је такође потврдила своју дугогодишњу подршку политици отворених врата НАТО, пристајући да подржи пријем Финске и Шведске на самиту у Мадриду.
Турска ће од Шведске и Финске затражити изручење 33 припадника покрета PKK и Фето које сматра терористима, од чега шест чланова PKK и шест чланова Фетоа од Финске, а 10 чланова PKK и 11 Фетоа од Шведске, објавио је министар правосуђа Бекир Боздаг, пренео je Index.hr, додајући да је Фето покрет свештеника Фетулаха Гулена, некадашњег савезника а данас противника Ердогана, којег овај сматра кривцем за покушај пуча.
"Маестрална игра Ердогана"
Фред Кемп, председник и извршни директор Атлантског савета, оценио је да је Ердоган "вешто искористио овај тренутак максималне предности да извуче највише могуће за своје турске безбедносне интересе и домаћу политику".
- Све у свему, ово је била маестрална игра Ердогана - закључио је Кемп.
Рич Оуцен, истраживач Атлантског савета у Турској, оценио је да је стављање забринутости Анкаре због тероризма на агенду НАТО "још једна велика победа" Турске.
- То потврђује Ердоганово инсистирање протекла два месеца, умањујући наратив који је имплицирао да су забринутости због PKK пренадуване - рекао је он.
Оуцен је такође скренуо пажњу на мање запажен део споразума Турске – широку сарадњу на пословима одбрамбене индустрије.
- Не само укидање шведског ембарга на оружје (наметнут Турској након офанзиве на Курде на северу Сирије), већ су се две нордијске земље обавезале да ће повући Турску у заједничке безбедносне иницијативе ЕУ - рекао је он, док Атлантски савет наводи као пример војно-транспортни пројект ПЕСЦО.
Док је било спекулација да је отпор Турске уласку две нордијске земље у НАТО био осмишљен да добије борбене авионе Ф-16 од САД или само Бајденову пажњу, Оуцен каже да то није "централни мотив" Ердогана, чија је забринутост за безбедност у вези са PKK "дуготрајна и централна за турску државност".
Сусрет са Бајденом "велики уступак"
Али то није све. Ердоган је такође добио и састанак лице у лице са америчким председником Џоом Бајденом, а добитник је и НАТО, који је Ердогановим споразумом обезбедио себи две нове чланице.
Крис Скалуба, директор Инцијативе трансатлантске безбедности Центра Скоукрофт, рекао је Атлантском савету да је Ердоганов сусрет са Бајденом "велики уступак" Беле куће, посебно имајући у виду став америке администрације да се на ангажује са аутократским лидерима. Имајући у виду да Бајден у јулу иде у посету саудијском крунском принцу Мохамеду бин Салману, којег сматра одговорним за убиство новинара Џамала Кашогија 2018, Скалуба је рекао да "делује да Бела кућа даје приоритет практичном процесу преко чистих принципа".
Дефне Арслан, виша директорка Атлантског савеза у Турској, рекла је да су сада све очи на предстојећем сусрету Ердгоана и Бајдена на самиту НАТО, како би се видело да ли САД прате Финску и Шведску у предузимању нових мера да притисну и ИПГ.
- Ердгоан је веома добар у претварању оног што је добро по Турску у оно што је добро за Ердогана. Мислим да ће Ердоган да ово употреби да појача своју популарност уочи избора у Турској - истакао је Сонер Кагаптај, стручњак за Турску Института за блискоисточну политику у Вашингтону.
"Проблематично дете НАТО"
"Форин полиси" наводи да је "бити фактор ометања у алијанси добра политичка стратегија за турског лидера". Ердоган ће следећег лета ући у трку за реизбор, након две деценије у фотељи током којих је учврстио своју власт уставним променама, хапшењем критичара и обрачунима са медијима. Неки аналитичари верују да је закључио да би пружање отпора НАТО добро дошло домаћој политици.
"Политико" пише да је Ердоган увек био "проблематично дете" алијансе.
Упркос примедбама Вашингтона купио је противваздушне системе С-400 од Русије, помогао Ирану да избегне неке санкције и оптужује се да је пустио борце Хамаса и ИСИС-а да безбедно пређу територију његове земље.
- Ердоган је најслабија карика НАТО. Али и Бајден има доста тога на свом тањиру. Превише, у ствари. Шта год да Ердгона мисли да ће добити, можда ће открити да мора да стане у ред. Можда ће добити уступке, али по коју цену? Турска је разлог због којег је неколико држава НАТО испитивало механизме избацивања који НАТО тренутно нема - рекао је уочи самита потпредседник Фондације за одбрану демократија Џонатан Шанзер.
БОНУС ВИДЕО: Стравичне сцене: Исцурео гас у Јордану - повређено више од 100 особа
