Макронов ход по танкој жици: Како је дошло до уједињене осуде француског председника?
О Макроновом концепту "просветљеног Ислама", екстремистима "дубоког џепа", политичким интересима и гневу који се шири исламским светом
Гнев против Француске у исламском свету, фокусиран на председника Макрона, расте након што га је турски председник Ердоган оштро прозвао за понижавање и нападање Ислама. Подсетимо, Макрон је рекао како неки припадници муслиманске мањине у Француској заговарају сепаратизам и екстремизам те како ће се Француска томе оштро супротставити.
Његова појачана реторика долази након терористичког напада у којем је одрубљена глава једном француском професору у околини Париза, а повод је била одмазда због пуштања цртаних филмова у којима се приказује лик Мухамеда.
НАЈВЕЋА ИЗЛАЗНОСТ У ЗАДЊИХ 100 ГОДИНА: Избори у Америци улазе у финиш!
НОВИ РЕКОРД У НЕМАЧКОЈ: Заражено 15.000 људи у једном дану, Меркел сазвала ХИТАН САСТАНАК
РУСИ У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ: Оборен рекорд по броју умрлих од короне
Након Турске, која је позвала на бојкот свих француских производа, сада почињу да се оглашавају и још неке муслиманске земље прозивајући француског председника и француске власти, у првом реду Иран и Пакистан.
Из Ирана су оптужили Француску за подстицање екстремизма након што је Макрон јавно стао у одбрану права на приказивање цртаних филмова који су изазвали гнев.
- Муслимани су примарне жртве овог култа мржње који стварају колонијални режими, а додатно их извозе њихови клијенти - поручио је ирански министар иностраних послова Мохамад Џавад Зариф додавши како је директно увређено 1,9 милијарди муслимана.
Пакистански премијер Имран Кан је пак поручио како француски председник "подупире исламофобију".
- Жалосно је да је одабрао подупирање исламофобије и напад на Ислам уместо да напада терористе који врше насиље, без обзира ради ли се о муслиманима, белачким екстремистима или нео-нацистима - рекао је у својој поруци.
Огласили су се и други муслимански лидери, међу њима и чеченски лидер Рамзан Кадиров - и он Макрона прозива за "подстицање екстремизма". - Макрон мора да зна да је стварање карикатуре од пророка Мухамеда врло болно за вернике. Он сада ту ватру не гаси, као што би сваки адекватан лидер требало, већ је распирује - поручио је чеченски лидер у својој поруци коју је објавио на друштвеним мрежама. Такође је упозорио Макрона да би ова ситуација могла довести до трагичних последица.
Све то Макрон заправо зна, али стоји чињеница да је човеку одрубљена глава и очекивало се да ће председник реаговати, а ову ситуацију можда види као прилику да покрене акцију против итекако негативних утицаја на муслиманску заједницу у Француској (и широм Европе). Наиме, није тајна да одређене врло радикалне верске организације с Блиског истока директно финансирају и подржавају покрете по Европи, покрете који су фундаменталистичке природе.
Наравно, мало тога у овој причи има везе са самом вером, политички предзнак знатно је важнији. Земље попут Саудијске Арабије, а у задње време све више и Турске, свој утицај у Европи настоје да остваре подршком разним религијским организацијама од којих нису све добронамерне.
Шта је Макрон заправо рекао у свом говору прошле недеље да се створила овако оштра реакција широм исламског света? Поручио је, између осталог, како се "Ислам у Француској мора ослободити од страног утицаја". Такође је истакао како ће Француска наставити да брани слободу говора.
Притом је такође најавио нови закон за који тврди да ће имати циљ да створи "просветљени Ислам" у Француској. Исти би требало да уведе стриктнији надзор у школама, али и контролу над страним финансирањем џамија у Француској.
- Ислам је религија у кризи, широм целог света, то није нешто што видимо само у нашој земљи - истакао је француски председник најавивши да ће се предлог новог закона доставити парламенту на одобрење пре краја ове године.
Тренутак је поприлично несрећан - чињеница да се Макрон "активирао" непосредно након последњег инцидента послужиће сада бројним лидерима у исламском свету да га оптуже као неког ко намерно вређа муслимане и покреће ове мере не би ли могао пуштати цртаће који вређају главног пророка према исламском веровању. С друге стране ово што Макрон чини можда је и неопходно, али да је своје мере покренуо раније, евентуално у "неутралном" тренутку, било би боље.
Страно финансирање џамија није проблем ако се може проверити ко и с каквим циљевима врши то финансирање. То је проблем присутан у бројним европским земљама, проблем којег је Европа, због неких својих интереса, годинама игнорисала. Француска можда и понајвише. Ова бивша колонијална сила, која се исламском свету свакако замерила пуно више од увредљивих цртаћа, итекако је добро знала шта се ствара.
Током последње деценије Француска је одиграла кључне ноторне улоге у два велика сукоба који су створили потрес у исламском свету. Француска, на челу с тадашњим председником Николасом Саркозијем, била је једна од водећих у агресији на Либију гдје је стала директно на страну исламистичких екстремиста повезаних с терористичким организацијама.
Покојни либијски лидер Муамер Гадафи упозорио је Француску да отварају Пандорину кутију нападом на Либију и да ће то једног дана, у врло блиској будућности, скупо платити. Но, Француска није стала тамо - ускоро је била и главни организатор дестабилизације Сирије и актер у избијању рата који и дан данас траје.
Може се рећи како се све то догађало пре него што је Макрон дошао на власт, но није баш да се он нешто истакао у осуди својих претходника. Могло би се чак и спекулисати како је ово неки увод у Макронову председничку кампању иако су избори тек за годину и по дана (априла 2022.). Он је свестан снаге деснице у Француској и да ће она, ако је он не предухитри, пре или касније тријумфовати на прозивању муслимана и миграната. Али ако он сада заузме чврст став према радикалном Исламу моћи ће на време да задржи знатан део бирачког тела.
У целој тој причи ваља имати на уму и Макронову типичну бахатост - сетимо се само како је дошао у Бејрут након страшне експлозије и почео тамо дириговати локалним политичарима како морају да саставе Владу уколико желе иностране фондове. Притом је свима одржао и лекцију о борби против корупције - као да либански народ не може сам изаћи на крај с властитим корумпираним лидерима. Могло би се чак рећи да је Макрон имао и добре намере, али презентација је заказала.
Његов покушај "просветљења Ислама" могао би такође да закаже ако не буде озбиљан. Јер циљ није држати лекције муслиманима, чак и ако говори само о мањини екстремиста. Оно што би Макрон требало да ради је управо то - да ради. Детектовати све екстремистичке стране организације које се често представљају и као "хуманитарне". То може да обави и без велике помпе, али помпа му треба у политичке сврхе.
Ова ситуација може да се заврши лоше, баш како је упозорио (запретио) Рамзан Кадиров. Француска би могла да се суочи са пуно страшнијим ситуацијама од бојкота француских производа. Француска је последњих година већ искусила сав ужас терористичких напада, а сада се ствара један преседан - и муслиманске земље које се међусобно сматрају непријатељима, на пример Иран и Саудијска Арабија, сада се "уједињују" око осуде Макрона и његових изјава.
