Makronov hod po tankoj žici: Kako je došlo do ujedinjene osude francuskog predsednika?
O Makronovom konceptu "prosvetljenog Islama", ekstremistima "dubokog džepa", političkim interesima i gnevu koji se širi islamskim svetom
Gnev protiv Francuske u islamskom svetu, fokusiran na predsednika Makrona, raste nakon što ga je turski predsednik Erdogan oštro prozvao za ponižavanje i napadanje Islama. Podsetimo, Makron je rekao kako neki pripadnici muslimanske manjine u Francuskoj zagovaraju separatizam i ekstremizam te kako će se Francuska tome oštro suprotstaviti.
Njegova pojačana retorika dolazi nakon terorističkog napada u kojem je odrubljena glava jednom francuskom profesoru u okolini Pariza, a povod je bila odmazda zbog puštanja crtanih filmova u kojima se prikazuje lik Muhameda.
NAJVEĆA IZLAZNOST U ZADNJIH 100 GODINA: Izbori u Americi ulaze u finiš!
NOVI REKORD U NEMAČKOJ: Zaraženo 15.000 ljudi u jednom danu, Merkel sazvala HITAN SASTANAK
RUSI U VELIKOM PROBLEMU: Oboren rekord po broju umrlih od korone
Nakon Turske, koja je pozvala na bojkot svih francuskih proizvoda, sada počinju da se oglašavaju i još neke muslimanske zemlje prozivajući francuskog predsednika i francuske vlasti, u prvom redu Iran i Pakistan.
Iz Irana su optužili Francusku za podsticanje ekstremizma nakon što je Makron javno stao u odbranu prava na prikazivanje crtanih filmova koji su izazvali gnev.
- Muslimani su primarne žrtve ovog kulta mržnje koji stvaraju kolonijalni režimi, a dodatno ih izvoze njihovi klijenti - poručio je iranski ministar inostranih poslova Mohamad Džavad Zarif dodavši kako je direktno uvređeno 1,9 milijardi muslimana.
Pakistanski premijer Imran Kan je pak poručio kako francuski predsednik "podupire islamofobiju".
- Žalosno je da je odabrao podupiranje islamofobije i napad na Islam umesto da napada teroriste koji vrše nasilje, bez obzira radi li se o muslimanima, belačkim ekstremistima ili neo-nacistima - rekao je u svojoj poruci.
Oglasili su se i drugi muslimanski lideri, među njima i čečenski lider Ramzan Kadirov - i on Makrona proziva za "podsticanje ekstremizma". - Makron mora da zna da je stvaranje karikature od proroka Muhameda vrlo bolno za vernike. On sada tu vatru ne gasi, kao što bi svaki adekvatan lider trebalo, već je raspiruje - poručio je čečenski lider u svojoj poruci koju je objavio na društvenim mrežama. Takođe je upozorio Makrona da bi ova situacija mogla dovesti do tragičnih posledica.
Sve to Makron zapravo zna, ali stoji činjenica da je čoveku odrubljena glava i očekivalo se da će predsednik reagovati, a ovu situaciju možda vidi kao priliku da pokrene akciju protiv itekako negativnih uticaja na muslimansku zajednicu u Francuskoj (i širom Evrope). Naime, nije tajna da određene vrlo radikalne verske organizacije s Bliskog istoka direktno finansiraju i podržavaju pokrete po Evropi, pokrete koji su fundamentalističke prirode.
Naravno, malo toga u ovoj priči ima veze sa samom verom, politički predznak znatno je važniji. Zemlje poput Saudijske Arabije, a u zadnje vreme sve više i Turske, svoj uticaj u Evropi nastoje da ostvare podrškom raznim religijskim organizacijama od kojih nisu sve dobronamerne.
Šta je Makron zapravo rekao u svom govoru prošle nedelje da se stvorila ovako oštra reakcija širom islamskog sveta? Poručio je, između ostalog, kako se "Islam u Francuskoj mora osloboditi od stranog uticaja". Takođe je istakao kako će Francuska nastaviti da brani slobodu govora.
Pritom je takođe najavio novi zakon za koji tvrdi da će imati cilj da stvori "prosvetljeni Islam" u Francuskoj. Isti bi trebalo da uvede striktniji nadzor u školama, ali i kontrolu nad stranim finansiranjem džamija u Francuskoj.
- Islam je religija u krizi, širom celog sveta, to nije nešto što vidimo samo u našoj zemlji - istakao je francuski predsednik najavivši da će se predlog novog zakona dostaviti parlamentu na odobrenje pre kraja ove godine.
Trenutak je poprilično nesrećan - činjenica da se Makron "aktivirao" neposredno nakon poslednjeg incidenta poslužiće sada brojnim liderima u islamskom svetu da ga optuže kao nekog ko namerno vređa muslimane i pokreće ove mere ne bi li mogao puštati crtaće koji vređaju glavnog proroka prema islamskom verovanju. S druge strane ovo što Makron čini možda je i neophodno, ali da je svoje mere pokrenuo ranije, eventualno u "neutralnom" trenutku, bilo bi bolje.
Strano finansiranje džamija nije problem ako se može proveriti ko i s kakvim ciljevima vrši to finansiranje. To je problem prisutan u brojnim evropskim zemljama, problem kojeg je Evropa, zbog nekih svojih interesa, godinama ignorisala. Francuska možda i ponajviše. Ova bivša kolonijalna sila, koja se islamskom svetu svakako zamerila puno više od uvredljivih crtaća, itekako je dobro znala šta se stvara.
Tokom poslednje decenije Francuska je odigrala ključne notorne uloge u dva velika sukoba koji su stvorili potres u islamskom svetu. Francuska, na čelu s tadašnjim predsednikom Nikolasom Sarkozijem, bila je jedna od vodećih u agresiji na Libiju gdje je stala direktno na stranu islamističkih ekstremista povezanih s terorističkim organizacijama.
Pokojni libijski lider Muamer Gadafi upozorio je Francusku da otvaraju Pandorinu kutiju napadom na Libiju i da će to jednog dana, u vrlo bliskoj budućnosti, skupo platiti. No, Francuska nije stala tamo - uskoro je bila i glavni organizator destabilizacije Sirije i akter u izbijanju rata koji i dan danas traje.
Može se reći kako se sve to događalo pre nego što je Makron došao na vlast, no nije baš da se on nešto istakao u osudi svojih prethodnika. Moglo bi se čak i spekulisati kako je ovo neki uvod u Makronovu predsedničku kampanju iako su izbori tek za godinu i po dana (aprila 2022.). On je svestan snage desnice u Francuskoj i da će ona, ako je on ne preduhitri, pre ili kasnije trijumfovati na prozivanju muslimana i migranata. Ali ako on sada zauzme čvrst stav prema radikalnom Islamu moći će na vreme da zadrži znatan deo biračkog tela.
U celoj toj priči valja imati na umu i Makronovu tipičnu bahatost - setimo se samo kako je došao u Bejrut nakon strašne eksplozije i počeo tamo dirigovati lokalnim političarima kako moraju da sastave Vladu ukoliko žele inostrane fondove. Pritom je svima održao i lekciju o borbi protiv korupcije - kao da libanski narod ne može sam izaći na kraj s vlastitim korumpiranim liderima. Moglo bi se čak reći da je Makron imao i dobre namere, ali prezentacija je zakazala.
Njegov pokušaj "prosvetljenja Islama" mogao bi takođe da zakaže ako ne bude ozbiljan. Jer cilj nije držati lekcije muslimanima, čak i ako govori samo o manjini ekstremista. Ono što bi Makron trebalo da radi je upravo to - da radi. Detektovati sve ekstremističke strane organizacije koje se često predstavljaju i kao "humanitarne". To može da obavi i bez velike pompe, ali pompa mu treba u političke svrhe.
Ova situacija može da se završi loše, baš kako je upozorio (zapretio) Ramzan Kadirov. Francuska bi mogla da se suoči sa puno strašnijim situacijama od bojkota francuskih proizvoda. Francuska je poslednjih godina već iskusila sav užas terorističkih napada, a sada se stvara jedan presedan - i muslimanske zemlje koje se međusobno smatraju neprijateljima, na primer Iran i Saudijska Arabija, sada se "ujedinjuju" oko osude Makrona i njegovih izjava.
