МАЛИ И ОБИЧАН ГРАД КОЈИ КРИЈЕ ВЕЛИКУ ТАЈНУ: За њега кажу да је једно од најопаснијих места на свету (ВИДЕО)
До данашњег дана Северна Кореја тврди да је овај град духова пун живота, али пажљивији поглед открива да више личи на напуштени холивудски сет него на село.
Киџонг Донг издалека изгледа као типични корејски градић, са водоторњем, далеководима, чистим улицама и светлима на прозорима бројних зграда. Али пажљивији поглед на "Село мира" открива да оно нема ниједног становника - и да никада и није.
У АМЕРИЦИ КРЕЋЕ ОПЕРАЦИЈА "МАГА": Док се Трамп бори са короном, широм земље кључне акције
ОГЛАСИО СЕ ПЕСКОВ: "Мировњаци у Карабаху САМО УЗ САГЛАСНОСТ ОБЕ СТРАНЕ У КОНФЛИКТУ"
ДА ЛИ ЈЕ ОВО НАПАД НА ТРАМПА? Цео изборни тим има корону, све је под знаком питања
Смештен у Демилитаризованој зони (или ДМЗ) која раздваја Северну и Јужну Кореју, Киџонг Донг је отворио своја лажна врата 1953. године након примирја којим је окончан Корејски рат.
Стручњаци верују да је "Село мира", које се назива и "Пропагандним селом", само један од многих лажних градова у Северној Кореји.
Северна Кореја има репутацију по томе што пројектује измишљену слику благостања и економског успеха. Користећи овај приступ "дима и огледала", севернокорејска влада је изградила Киџонг Донг да би преварила јужне суседе да поверују да Северњаци живе у луксузу.
До данашњег дана Северна Кореја тврди да је овај град духова пун живота, али пажљивији поглед открива да више личи на напуштени холивудски сет него на село.
Историја Киџонг Донга
Северна Кореја је изградила Село мира Киџонг-донг 1953. године на незваничном крају Корејског рата.
У рату је погинуло најмање три милиона Корејаца.
Иако је примирјем окончано отворено непријатељство, ниједна страна није званично пристала на мир.
Демилитаризована зона која раздваја обе нације и даље је једна од најнопаснијих и најнаоружанијих региона на свету. Заштићена је оградама од бодљикаве жице, предстражама и стотинама хиљада војника.
ДМЗ је у суштини тампон зона ширине 4 километара која се протеже на целој граници од око 250 километара.
Обе државе су евакуисале своја цивилна насеља дуж тог подручја.
Међутим. након 1953. године, државе су могле или да задрже или да изграде само по једно село.
Јужна Кореја задржала је Даесеонг Донг, или "Село слободе". У њему живи око 226 становника који су насељавали земљу пре почетка рата. Ниједан додатни посетилац не може тамо да уђе или да живи. Становници имају посебне личне карте и морају да поштују ноћни полицијски час од 23:00. Наводно се северни уљези понекад прикраду унутра како би киднаповали сељане - за које затим тврде да су добровољно прешли у Северну Кореју.
Север се одлучио за изградњу потпуно новог града, Киџонг Донг-а или Села мира, које је пригодно добило надимак "Пропагандно село". Створено да пројектује слику економског успеха, оно је заправо само љуштура.
Лажне тврдње Северне Кореје о Селу мира
Иако Северна Кореја тврди да Село мира има 200 становника, посматрачи са Југа кажу да тамо заиста нема живе душе.
Командант Роберт Ват из мултинационалних трупа смештених на јужнокорејској страни рекао је да су на многим зградама насликани прозори. Тврди да су друге грађевине само љуштуре без пода.
Али можда најнеобичнија карактеристика Киџнг Донга су електрична улична светла која се рутински укључују како би се створила илузија активности. Она су били практично нечувена за Северну Кореју 1950-их и била су јасно инсталирана да импресионирају јужњаке који гледају.
Ким Џонг Ун, наравно, то никад не би признао. Севернокорејска влада до данас тврди да град има стотине срећних становника. Према њиховим речима у градићу постоје чак и дечји центар, вртић, основна и средња школа, као и болница. У стварности једини знак живота дају радници који раде на државању зеленила и чисте улице у којима нико не живи.
На крају, чини се да село служи као ништа друго него као пион у такмичењу мерења ега између две земље. А доказ тога су огромни јарболи са заставама које су обе земље подигле баш у ова два села у ДМЗ.
Чији је јарбол виши
Јужна Кореја је 1980-их у Даесеонг Донгу подигла јарбол од скоро 98 метара, што је подстакло Северну Кореју да сагради још виши, од 160 метара, у то време највиши јарбол на свету.
Јужна застава и јарбол тежили су 130 килограма. То је натерало Север да повећа своју на 270 килограма. Тренутно, јарбол у Киџонг Донгу је тренутно четврта највиша бандера на свету.
Рат звучницима
Иако је овај "рат заставама" чудан феномен, две нације су такође користиле звучнике да би се такмичиле. Северна Кореја је рутински гласно пуштала пропагандне емисије ка Јужној Кореји. У тим емисијама хвалили су се тријумфи Северне Кореје и позивали људе да тамо пребегну.
Јужна Кореја је узвратила ударац К-поп музиком која је била толико гласна да се цео дан могла чути дубоко у Северној Кореји.
- К-поп је прилично моћно средство пропаганде. Приказује Јужну Кореју као хипермодерну, богату нацију у којој живе искључиво страствени и привлачни људи - рекао је професор Роалд Малиангкеј са Аустралијског националног универзитета.
Тај рат звучницима се завршио 2004. године када су обе стране схватиле да ништа не постижу.
Међутим, раније ове године, две државе су једна другу оптужиле да поново постављају звучнике у ДМЗ.
