КИНЕЗИ ПОУБИЈАЛИ СВЕ ВРАПЦЕ И ОТВОРИЛИ ВРАТА КОРОНИ? Милиони умрли од глади због једне грешке Мао Цетунга! (ФОТО/ВИДЕО)
Због истребљења врабаца у Кини је завладала Велика глад
Никад у историји човек није планирано и систематски покушао истребити једну животињску врсту и замало у томе успео све док комунистички вођа Мао Цетунг није преузео власт у Кини.
КИНЕСКИ ДИВ ОШТРО УЗВРАТИО ЛИДЕРИМА Г7: "Прошли су дани кад су мале групе земаља одлучивале о судбини света!"
ЉУДИ ЋЕ ПОНОВО СЛЕТЕТИ НА МЕСЕЦ: НАСА представила прву мегаракету која ће људе одвести до Земљиног сателита (ФОТО/ВИДЕО)
ГДЕ ЈЕ ТРАМП СТАО, БАЈДЕН ПРОДУЖИО: Амерички председници баш не умеју да испоштују краљевски протокол
Девет година након што су његови комунисти победили у Кинеском грађанском рату 1949. и преузели власт у земљи, Мао је покренуо револуционарни друштвено-економски програм назван Велики корак напред, с циљем да Кину од заостале аграрне земље претвори у индустријску велесилу, у складу с марксистичком доктрином према којој се право бескласно друштво не може успоставити без претходног развоја средстава производње.
За то су, наравно, постојали и објективни разлози - Кина је била изузетно нестабилна због ослабљене привреде и недостатка индустријске инфраструктуре, што је била последица и јапанског разарања и окупације у Другом светском рату и западњачке империјалистичке доминације у такозваном Веку понижења, од средине 19. до средине 20. века. Кинеско суделовање у Корејском рату против Америке и њених савезника, од 1950. до 1953. године, додатно је уништило привреду.
Мао је покушао индустријализацију узору на Совјетски Савез, али брзо је схватио да сиромашној земљи недостају средства да уопште започне индустријализацију. Зато је још 1954. покренуо националну кампању пољопривредних реформи и колективизације, како би Кину учинио самодовољном по питању производње хране. План је био да пољопривредници сеју и убиру оно што им се нареди одозго те да држава контролише сву производњу.
Мао и Комунистичка партија покренули су 1958. године национални економски програм под називом "Велики скок напред", чији је циљ био увелике изградити привреду кроз приступе усмерене на пољопривреду.
Ова идеја већ се показала погубном у Совјетском Савезу, али то њему није сметало. Историја је препуна случајева када су владари с превише моћи у својим рукама долазили на идеје и спроводили одлуке које су имале катастрофалне последице, али идеја коју је Мао добио у посети једном селу 1955. заиста се истиче.
Кад је тамо приметио врапца који кљуца пиринач, Мао је прогласио врапца птицом која је штетна за кинеску пољопривреду. Та једна изјава била је довољан сигнал да Кинеска комунистичка партија прогласи рат врапцима и мобилизује целу земљу како би истребила ову у птицу, коју је партија прозвала "јавном животињом капитализма".
Мао је, осим врабаца, наредио и истребљење мува, пацова и комараца, а све је добило службено име - Кампања четири штеточине. За разлику од врабаца који су били на мети јер једу житарице и воће, остале врсте су биле на удару због преношења заразних болести - куге и маларије, међу осталим.
Милиони кинеских сељака, фабричких радника, ученика, чиновника и војника били су мобилизовануи за овај рат против класног непријатеља у који су кренули врло озбиљно, организовани у групе које су ловиле врапце, наоружани пушкама и праћкама, али и другим средствима. Систематски су уништавали гнезда врабаца, разбијали јаја и убијали младе те подметали птицама отров у храну. Једна од нашироко кориштених метода била је бубњање, викање и лупање лонцима и тавама око дрвећа на којем су се врапци одмарали. Како су се због буке бојали да слете натраг на стабла, врапци би летели уоколо све док не би пали мртви од исцрпљености.
Једна епизода из ове кампање била је посебно надреална: врапци у Пекингу су се, према извештајима из тог доба, у једном тренутку пред прогоном почели склањати у вртове страних амбасада, где су били ван дохвата ревносних комунистичких ударника, између осталог и у пољску амбасаду која је одбила да их "преда" кинеским властима. Ипак, ударањем у шерпе са спољне стране амбасаде, Кинези су успели и њих да изморе и натерају да угину.
Стручњаци верују да је у том походу на врапце убијено стотине милиона птица и врабац је у Кини био пред изумирањем.
Мао 1960. схватио грешку, али било је касно
Али врапци нису били једине жртве. Бројни људи су, према извештајима, страдали падајући с кровова на које су се пењали како би уништили њихова гнезда, а и друге птице и животиње страдале су од отрова или метка намењеног врапцима.
Звучи невероватно, али кинески званичници нису узели у обзир да врапци, осим што једу жито, једу и инсекте. Тек их је орнитолог Тсо-хсин Ченг 1960. успео уверити у то. А како су врапци били избачени из игре, популација скакаваца и других инсеката се намножила преко сваке мере и почела таманити усеве.
Мао је до 1060. схватио својугрешку и позвао на прекид рата против врабаца, али штета је већ била направљена. Осим што усеве од инсеката више нису браниле птице, владала је и несташица пестицида који је потрошен у склопу Кампање четири штеточине.
Осим тога, Мао је наредио милионима сељака да напусте своја поља и раде у челичанама, како би задовољили његове индустријске амбиције. Дошло је и до масовне дефорестације због претеране сече стабала за дрвени угаљ потребан за високе пећи. А кад су се овим проблемима придружили поплава 1958. и суша две године касније, услови за тоталну катастрофу били су остварени.
Иако су приноси од 1957. надаље падали, локални партијски службеници пријављивали су надуване бројке и заплењивали од сељака све већи удео, односно "вишак" све мањих приноса, па овима више није остајало довољно да би преживели. Виши званичници нису се усуђивали признати да је колективизација довела до колапса па су за њега кривили временске непогоде.
Ни за број људи који је умро од глади у такозваној Великој глади од 1959. до 1961. нема егзактних података, али процене се крећу од 15 па све до 55 милиона умрлих. Људи су умирали и од исцрпљености, а по једној процени око два милиона људи су партијске милиције премлатиле или мучиле до смрти. Али глад је била главни узрок помора, а постоје бројни извештаји да је изазвала и масовни канибализам.
Маов режим је на крају био присиљен да уведе 250.000 врабаца из Совјетског Савеза како би обновио готово истребљењу домаћу популацију ове птице.
Међутим, катаклизма изазвана Великим скоком напред остала је табу у Кини све до данас, а архиви из тог раздобља никад нису до краја отворени.
Након крваве Културне револуције коју је Мао покренуо 1966. године, а која је завршила његовом смрћу 1976., Партија је коначно одустала од државне контроле над пољопривредом. А многи сељаци су се, услед глади коју су преживели, окренули хватању и узгоју дивљих животиња, било за властиту прехрану, било за продају - што је илегална пракса у већини земаља света.
Режим је службено дозволио и подстакнуо ту егзотичну пољопривредну активност како би сузбила глад и сиромаштво. Дивље животиње су се почеле масовно узгајати и продавати на такозваним мокрим пијацама.
А научници сматрају да је коронавирус САРС-ЦоВ, а можда и његов својеврсни наследник САРС-ЦоВ-2 (узрок тренутне пандемије), прешао на људе управо с дивљих животиња које се продају на тим мокрим пијацама.
Другим речима, Маов трагични експеримент с истребљењем врабаца можда је имао далекосежније последице него што се на први поглед чини.
