НА ДАНАШЊИ ДАН: Бео Зоо Врт, Ана Франк, "Предатор" и још много тога (12. ЈУН)

Догодило се на данашњи дан - 12. јун:

1849. Луис Хаслет патентирао гас-маску

У средњем веку, куга, или црна смрт, харала је европом, остављајући смрт и разарање за собом. Да би се заштитили од болести, лекари у италији носили су примитивне облике гас-маски. Најпознатији примерци ових маски биле су маске са кљуновима, које се и данас по венецији могу наћи као туристичке дрангулије. За време црне смрти, баш у те масе лекари су стављали лековито биље, како би филтрирали ваздух који су удисали. Ова пракса им је омогућавала да избегну удисање трулежи и болести која се ширила улицама.

Међутим, прави прелом у развоју гас-маскии догодио се када је Луис Хаслет патентирао свој модел овог древног изума на данашњи дан 1849. године у Луивилу, у савезној држави Кентаки. Његова иновација је обезбедила конструкцију која је омогућавала ефикаснију филтрацију и пречишћавање ваздуха. Овај патент је поставио темеље за даљи развој гас-маски и њихову примену у различитим областима.

Значај гас-маске постао је посебно очигледан током Првог светског рата, када су бојни отрови постали широко коришћени у ратовању. Гас-маске су постале витални део опреме за војнике, штитећи их од опасних хемијских супстанци које су могле изазвати озбиљне повреде или смрт. Ове маске су такође биле неопходне и за коње који су учествовали у рату. Њихова заштита била је од велике важности како би се одржала борбеност и мобилност војске.

Захваљујући изуму гас-маске и њеној примени у ратовању, животи су спасени и људи су имали бољу шансу за преживљавање у опасним ситуацијама. Ова технологија се наставила развијати током година, унапређујући ефикасност и удобност гасних маски.

Данас, гас-маске се користе у различитим индустријским, медицинским и ванредним ситуацијама. Оне су постале неопходна опрема за заштиту дисајних органа, омогућавајући радницима да раде у окружењима са штетним гасовима, хемикалијама или честицама. Такође су од велике важности у хитним ситуацијама као што су пожари, хемијски инциденти или пандемије.

1929. Рођена Ана Франк

Рођена као Анелис "Ана" Мари Франк 12. јуна 1929. године у Франкфурту, Ана је била јеврејска девојчица, коју цео свет данас памти због њеног дневника и страдалничке судбине. У време када је Ана добила свој чувени дневник као рођендански поклон 1942. године, она је већ живела у Амстердаму, у Холандији, са својом породицом.

Ана је водила дневник током скоро две године, од 13. јуна 1942. до 1. августа 1944. године. У свом дневнику је искрено писала о свакодневним догађајима, својим надањима, страховима и сновима. Такође је бележила и своје мисли о нацистичкој окупацији Холандије и страхоте које је јеврејски народ доживљавао.

Нажалост, Ана и њена породица су откривени и ухапшени 1944. године, пребачени су у концентрациони логор Аушвиц, а касније у логор Берген-Белсен. Током свог боравка у логору, Ана је показала невероватну храброст и отпорност. Међутим, то ипак није довољно. Преминула је у логору Берген-Белсен у марту 1945. године, свега неколико недеља пре ослобођења.

Након рата, Анин дневник је пронађен и објављен. Постао је једно од најпознатијих сведочанстава о Холокаусту. "Дневник Ане Франк" је дотакао срца милиона људи широм света и постао симбол дечије храбрости и слепе наде у тешким временима.

Данас, кућа у којој су се Ана и њена породица крили у Амстердаму претворена је у музеј посвећен успомени на ову храбру девојчицу, која је за 15 година свог живота постигла више него што већина људи постигне за 80. Наша мисија као човечанства јесте да овај дневник сачувамо, као и успомену на девојчицу која га је писала, а да та успомена стоји као подсетник на то на шта је човек све спреман и за шта је све способан.

1936. Отворен Бео Зоо Врт

Зоолошки врт у Београду, познат и као Бео Зоо Врт, је једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Београду и један је од најстаријих зоолошких вртова на Балкану. Отворен је на данашњи дан 1936. године на Малом Калемегдану, једној од најпознатијих балканских и свакако најпознатијој београдској тврђави.

Зоолошки врт је првобитно основан као склониште за дивље животиње, које су пренете са различитих делова тадашње Југославије. Убрзо након отварања, зоолошки врт је постао дом за око 1.200 животиња, које су представљале различите врсте птица, сисара, гмизаваца и водоземаца.

Током своје историје, Бео Зоо Врт је пролазио кроз разне фазе развоја и промена. У периоду између 1941. и 1944. године, за време Другог светског рата, зоолошки врт је био затворен. Током рата, многе животиње су страдале, а зграда зоолошког врта је претрпела значајна оштећења. Један омалени омаж управо овом делу историје Бео Зоо Врта налази се у Кустуричином филму и освајачу Златне палме у Кану - Ундергроунд, или Подземље: Била једном једна земља.

Након рата, зоолошки врт је обновљен и постепено је поновно стекао популарност. Данас, Бео Зоо Врт је дом за преко 2.000 животиња, укључујући ретке и угрожене врсте. Посетиоци имају прилику да уживају у различитим изложбама, едукативним програмима и активностима које промовишу очување природе и заштиту животиња. Осим што је домаћин разноврсној колекцији животиња, такође је познат и по неким својим изузетним становницима.

Каква би то прича о Бео Зоо Врту била, а да се не спомене маскота врта и његов најстарији станар - амерички алигатор по имену Муја, који се сматра најстаријим живим алигатором на свету. Муја је стигао у Београдски зоолошки врт 9. августа 1937. године, годину дана након оснивања врта. Већ је био одрасла животиња када је допутовао у Београд. Он је био један од оних срећника који су успели да преживе бомбардовање у Другом светском рату.

Данас, Муја је и даље жив и у прилично доброј кондицији. Храни се једном недељно и конзумира око 5-6 килограма меса. Његова дуговечност постала је изузетно занимљива научницима, јер ће Муја поставити горњу границу дужине живота за америчке алигаторе, коју иначе није могуће тачно утврдити у природи.

Ипак, није Муја једини славни становник који је обитавао у београдском зоолошком. Поред њега, једна од тих славних животиња била је Габи, женка немачког овчара. Једне ноћи, Габи је спасила ноћног чувара од одбеглог јагуара, при чему је била озбиљно повређена. Ипак, временом се опоравила и наставила да чува Зоолошки врт. Захваљујући свом херојском чину и великој медијској пажњи коју је добила, Габи је добила споменик у врту као признање за свој подвиг.

Поред Мује и Габи, још једна значајна фигура у Зоолошком врту био је Сами, мужјак шимпанзе. Сами је био први представник своје врсте који је стигао у врт 1988. године. Само месец дана након свог доласка, Сами је побегао и лутао околним улицама све док га Вук Бојовић, директор врта, није умирио речима "Хајде Сами, идемо кући". Бојовић је, уз присуство полиције, својим колима превезао Самија назад у Зоолошки врт. Сами је угинуо 1992. године од инфаркта црева, али као један од најславнијих и највољенијих становника врта, он је добио своју бронзану статуу, која је и данас једна од омиљених дестинација унутар врта за фотографисање.

1964. Нелсон Мандела осуђен на доживотну робију

Нелсон Мандела, као лидер Афричког националног конгреса (АНЦ), био је главни протагониста у борби против сегрегације и политичке дискриминације коју је промовисао режим апартхејда. Његова храброст, визионарство и посвећеност једнакости учинили су га симболом отпора против расне неправде.

Ова пресуда је била само један од многих покушаја власти да угуши покрет за слободу. Међутим, уместо да сломи дух отпора, ова неправедна пресуда је само појачала одлучност Манделе, Сисулуа и њихових сабораца. Иза решетака су се борили за своје идеале, преносили поруке слободе и инспирисали милионе људи широм света.

Њихова неуморна борба и међународни притисак на јужноафрички режим коначно су уродили плодом. Након дугогодишњег заточеништва, Мандела је ослобођен 1990. године, а апартхејд је званично окончан 1994. године.

Пресуда из 1964. године је симбол борбе за правду, једнакост и људска права. Она нас подсећа на снагу и храброст појединаца који су спремни да се жртвују за бољу будућност. Мандела, Сисулу и њихови саборци су постали иконе наде и инспирације за све који се боре против неправде и дискриминације.

Данас се сећамо њихове храбрости и упорности, уверени да њихова борба никада не сме бити заборављена. Њихов допринос у остваривању праведног и инклузивног друштва је бескрајно важан и треба да нас подстиче да се и ми ангажујемо у изградњи боље будућности, без обзира на препреке које нам се поставе на пут.

1981. Премијера филма "Индијана Џоунс и отимачи изгубљеног ковчега"

"Раидерс оф the Лост Арк" је постао инстантни класик и омиљени филм многих гледалаца широм света. Филм комбинује елементе авантуре, акције, археологије и мистике, пружајући гледаоцима незаборавно искуство. Радња филма прати Индијану Џоунса, храброг и неустрашивог археолога који се бори против нацистичких снага у потрази за изгубљеним ковчегом који садржи моћне религијске артефакте.

Филм је освојио бројне награде, међу којима се највише истуче пет Оскара. Филм је добио похвале за своју напету причу, одличне специјалне ефекте, сјајну глуму Харисона Форда и беспрекорну режију Стивена Спилберга. Након великог успеха овог филма, снимљени су и наставци који су проширили авантуре Индиане Џоунса и постали омиљени међу гледаоцима.

Други филм из серијала, "Индиана Јонес анд the Темпле оф Доом" (Индиана Џоунс и уклети храм), премијерно је приказан 1984. године. Овај пут Инди се суочава са сектом која жели да искористи древне моћи за своје зле циљеве. Филм је био познат по свом мрачнијем тону у поређењу са претходником, али је ипак привукао велику пажњу и постао још један хит.

Трећи филм, "Индиана Јонес анд the Ласт Црусаде" (Индиана Џоунс и последњи крсташки поход), премијерно је приказан 1989. године. Инди се удружује са својим оцем, тумаченим од стране легендарног глумца Шона Конерија, у потрази за Светим гралом. Ова авантура је била омиљена међу публиком и донела је успех како на биоскопском платну, тако и у критичарским круговима.

Након паузе од 19 година, четврти филм, "Индиана Јонес анд the Кингдом оф the Crystal Skull" (Индиана Џоунс и краљевство кристалне лобање), премијерно је приказан 2008. године. У овом наставку Инди се суочава са совјетским агентима у потрази за тајанственом кристалном лобањом. Филм је дочекан са мешовитим реакцијама публике и критике, али је ипак привукао велику пажњу због повратка Харисона Форда у улози Индијане Џоунса. Без обзира на пажњу и појаву легендарног Харисона Форда, овај филм је убедљиво најгори филм у серијалу и већина окорелих љубитеља оригиналне трилогије ни не признаје овај филм као наставак исте.

Серијал Индијана Џоунс остаје један од најпознатијих и најомиљенијих филмских серијала у историји кинематографије. Авантуре, хумор, неустрашивост главног јунака и препознатљива музика Џона Вилијамса чине овај серијал незаборавним. Фанови широм света с нестрпљењем очекују следећи наставак, који је најављен за 30. јун ове године. Надајмо се да ће бити бољи од свог претходника и бити по квалитету мало ближи оригиналној трилогији.

1987. Премијерно приказан филм “Предатор”

Научно-фантастични култни класик у режији Џона Мактирнана са Арнолдом Шварценегером у главној улози данас прославља свој 36. рођендан.

Филм прати тим елитних војника који се налази у тропској џунгли како би извршио тајну мисију спашавања талаца. Међутим, њихова мисија се изненада претвара у борбу за преживљавање када се суоче с невидљивим и немилосрдним ванземаљским предатором који почиње да их лови једног по једног.

Предатор се истиче својим напетим и акционим сценама, а као и фасцинантном дизајну самог чудовишта. Предатор је опремљен напредном технологијом и има способност камуфлаже, која му омогућује да се сакрије од својих жртава. Овај немилосрдни непријатељ постаје ултимативни изазов за војнике који се морају удружити и користити своје тактичке вештине како би преживели.

Филм Предатор је доживио успех међу публиком и постао је класик жанра акционог, али и научно-фантастичног филма. Његова комбинација напетости, акције и изненађујућег заплета привукла је бројне обожаватеље широм света. 

Филм је дефинитивно оставио значајан утицај на филмску индустрију, али и на поп културу. Његов успех резултиовао је продукцијом неколико наставака који су проширили причу и даље истражили свет Предатора: "Предатор 2" из 1990. године, "Предаторс" из 2010. godine, "The Предатор" из 2018. године и "Prey" из 2022. године.

Посебно је значајна сарадња између франшизама Предатор и Осми путник. У филму "Предатор 2" може се видети тајанствени трофеј Предатора, који је заправо лобања Елијена, стварајући тако везу између та два света. Ова веза између Предатора и Осмог путника резултовала је касније у кросовер филмовима попут "Алиен вс. Предатор" из 2004. године и "Алиенс вс. Предатор: Requiem" из 2007. године, а осим филмске франшизе, Предатор је такође имао и значајан утицај на индустрију играчака. Бројне акционе фигурице Предатора постале су популарне међу колекционарима и обожаватељима, а права на њихово прављење узеле су неке од најпознатијих фирми за производњу акционих фигура попут Макфарлејна и НЕЦА-е. 

1991. Булси освојили прву титулу шампиона НБА Лиге

У НБА финалу из 1991. године, Џорданови Чикаго Булси састали су се са Лос Анђелес Лејкерсима у једној од најзначајнијих финалних серија у историји НБА лиге. Ово је, између осталог, био први пут у историји да су Чикаго Булси стигли до финала, а такође је био и први пут да је Мајкл Џордан учествовао у финалу, будући да су до тог тренутка Булси били једини НБА тим за који је играо.

Предвођени Мајклом Џорданом и Скотијем Пипеном, Булси су доминирали како регуларним делом сезоне, са скором од 61 победе и 21 пораза, тако и у плејофу. Џордан је био незаустављив током целог финала, а његова појава на великој сцени донела је свету кошарке спектакуларну игру и незаборавне тренутке.

У петој утакмици финала, Булси су успели да победе Лејкерсе Меџика Џонсона резултатом 108-101 и освоје титулу првака НБА лиге. Тај тријумф означио је почетак успона Булса и стварање једне од најуспешнијих династија у историји кошарке.

Џордан је освојио награду за најкориснијег играча (МВП) овог финала, иако је ово била његова прва НБА финална серија у животу. Његов неумољив таленат, спортска елеганција и изванредне индивидуалне перформансе на терену су се истакле и освојиле срца навијача широм света. Након овог тријумфа, Џодан ће постати главно лице НБА лиге и послужиће као узор многим играчима који су долазили након њега.

Успех Булса у финалу 1991. године био је само почетак њихове доминације. Следеће две сезоне, они су наставили освајати титуле и постали један од највећих тимова у историји НБА лиге. Ова три узастопна наслова поставила су темеље за незаборавну еру у свету кошарке. Након ове три титуле, Џордан се повукао, па се касније поново вратио, али то је прича за неки други дан. Данас ћемо се само сећати почетка једне незаборавне ере у кошарци, обележене једним тимом, који се до дан данас сматра најбољом кошаркашком екипом у историји ове игре.

2002. Изашла игрица Метал Слуг 4

Метал Слуг је култни серијал "рун анд гун" игара који је стекао огромну популарност у гејмерској заједници. Од свог првог издања, серијал је привукао играче широм света својом брзом акцијом, препознатљивим пикселизованим визуелним стилом и узбудљивим авантурама.

Први пут, овај серијал је угледао светлост дана 1996. године као аркадна игрица за платформу НЕО-ГЕО. Овај првобитни наслов је постао инстант хит захваљујући својој заразној играчкој механици, музиком и занимљивим ликовима. 

Након успеха оригиналне игре, уследили су наставци који су подигли серијал на нови ниво. Метал Слуг 2 је донео нове непријатеље, оружја и возила и оркужење, а Метал Слуг X је представио побољшања у механици игре и графици. Метал Слуг 3 је још више проширио свет игре, укључујући разноврсне нивое, босеве и тајне пролазе, као и могућности избора рута. Метал Слуг 3 се до дан данас сматра убедљиво најбољом и најкомплекснијом игром из читаве франшизе.

Након изласка Метал Слуга 3, било је изузетно тешко наставити са таквим квалитетом, а то се видело у следећем наставку - Метал Слуг 4, који је изашао на данашњи дан 2002. године. Овај наставак задржава препознатљиву механику играња, али додаје нове непријатеље, босеве, оружја, возила, ликове и бонус систем комбинација. Игра је портована на различите конзоле, што је омогућило већем броју играча да уживају у овом узбудљивом искуству.

Ипак, поред свих додатака и иновација које је игрица покушала да представи, заказало је оно најважније - прича, која је била плитка и незанимљива. Поред тога, нови ликови су били потпуно небитни, босеви апсолутно заборавни, а акција сама по себи није имала онај препознатљив шарм.

Метал Слуг 4 је само један од многих наставака који су уследили у серијалу након трећег дела. Након њега су издати Метал Слуг 5, 6, 7 и Метал Слуг XX. Сваки од ових наставака доноси нове авантуре, ликове и изазове, проширујући свет Метал Слуг универзума.

Закључно, Метал Слуг је оставио дубок траг на гејмерску индустрију као франшиза. Његова брза акција, изазовни нивои и препознатљиви визуални стил освојили су срца многих играча. Метал Слуг 4 је био један од заборавнијих делова у развоју серијала, иако је донео многе иновације. До дан данас, овај део се сматра најслабијим у читавој франшизи, али будући да се уз добар број "жетона" може прећи за кроз сат времена, није лоше одиграти га, ако ни због чег другог, онда због континуитета.

2018. Састали се Доналд Трамп и Ким Џонг-ун

На данашњи дан 2018. године, догодио се историјски тренутак, када су се лидер Северне Кореје Ким Џонг-ун и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп састали први пут на Самиту у Сингапуру. Овај сусрет означио је незапамћен тренутак у дипломатској историји, будући да је први пут да су се лидер Северне Кореје и актуелни амерички председник срели лицем у лице.

Самит је имао за циљ да се реше дугогодишње напетости између ове две нације, посебно у вези са нуклеарним програмом Северне Кореје. Састанак је одржан у настојању да се постигне мирно решење и оствари денуклеаризација на корејском полуострву. Био је то изузетно оишчекиван догађај, који је привукао глобалну пажњу и изазвао истовремено оптимизам и скептицизам.

Током самита, Ким Џонг-ун и Доналд Трамп су водили опсежне разговоре, са различитим темама на дневном реду. Истраживали су могућности за денуклеаризацију, изградњу мира и успостављање нових односа између две земље. Лидери су одржали један-на-један разговор, као и састанке са својим делегацијама.

Резултат Самита у Сингапуру био је потписивање заједничке изјаве, у којој су се оба лидера обавезала да ће радити на потпуној денуклеаризацији корејског полуострва. Изјава је такође изнела намеру успостављања нових односа и промовисања мира и просперитета у региону. Међутим, нису прецизно дефинисани детаљи и временски оквир процеса денуклеаризације, што је довело до даљих разговора и преговора у наредним годинама.

Самит у Сингапуру имао је значајне импликације на међународној сцени. Показао је спремност са обе стране да се ангажују у дијалогу и траже мирна решења за дугогодишње конфликте. Састанак је такође отворио врата за даљу дипломатију и преговоре између Северне Кореје и Сједињених Америчких Држава.