НА ДАНАШЊИ ДАН: Апокалипса данас, Боб Дилан, Евровизија, Доктор Менгеле и још много тога (24. МАЈ)
Добро дошли у "НА ДАНАШЊИ ДАН", нову СД рубрику у којој ћемо сваког дана давати кратку ретроспективу најважнијих историјских догађаја који су се десили, замислите, на данашњи дан.
НА ДАНАШЊИ ДАН: Петпарачке приче, Исијавање, Бони и Клајд, Еминем и још много тога (23. МАЈ)
НА ДАНАШЊИ ДАН: Новак Ђоковић, Шерлок Холмс, Пац-Ман, Валтер и још много тога (22. МАЈ)
НА ДАНАШЊИ ДАН: Независност Црне Горе, ФИФА, Мухамед Али, "Империја узвраћа ударац" и још много тога (21. МАЈ)
1543. Преминуо Никола Коперник
Иако је велики део свог живота посветио школовању у областима теологије, медицине, математике, канонског права и на крају астрономије, за историју најбитнији период Коперниковог живота почиње ту где се школовање завршава.
Након повратка у родну Пољску са студија у Италији, Коперник ће неколико година радити као лекар, након чега ће се повући у место Фромборк, где ће једну кулу тврђаве, која је окруживала цркву, претворити у опсерваторијум, с ког ће до краја живота посматрати кретање небеских тела.
На основу ових посматрања и изванредног математичког знања стеченом на студијама, Коперник ће у свом капиталном делу "О кружењу небеских сфера" формулистати хелиоцентрични модел небеских тела, у коме се тврдило да се Земља окреће око своје осе и истовремено кружи око Сунца.
Коперникова тероја је, у научним круговима, била одлично прихваћена, али за разлику од колега научника, црква није била одушевљена, јер су се те тврдње, изнете у његових шест књига, косиле са ониме што се, до тада, у црквеним круговима сматрано истином. У свом покушају да оспори и ућутка Коперника, црква ће његово дело забранити, ставећи га на Списак забрањених књига, на ком ће се налазити пуних 200 година.
2010. године, у Коперникову част, Међународна унија за чисту и примењену хемију хемијски елемент Унунбијум преименоваће у Коперницијум.
1883. Отворен Бруклински мост
Мост који повезује Бруклин са Менхетном данас прославља свој 140. рођендан. Пре изградње овог моста, једини начин да се пређе Источна река била је скела, а будући да је дистанца од обале до обале била солидно већа од једног колометара, то је, нарочито зими, стварало огроман проблем.
Приликом изградње моста, животе ће изгубити најмање 25 особа, а прва међу њима био је главни пројектант Џон Роблинг. При обављању важних теренских прорачуна, Роблингово стопало смрскаће брод. Његовим прстима није било спаса, па су одмах ампутирани, а Роблинг убрзо након тога умире од последица тетануса
Сама изградња моста трајала је преко 13 година, а за његово отварање приређена је грандиозна церемонија, којој је, у друштву градоначелника Њујорка, присуствовао и тадашњи председник Сједињених Држава Честер Артур. Војни оркестар је свирао, испаљивања су топовско ђулад, а док су званичници прелазили мост, на небу изнад њих народ је могао да ужива у маестралном једночасовном ватромету.
1844. "Шта је то Бог учинио?"
Полако али сигурно, ближе се два века од највећег скока унапред у области телекомуникација. Иако су идеје о телеграфу већ постојале, а сама технологија већ коришћена на кратке дистанце за слање кратких порука, највише у железницама, телеграф тада још увек није био сматран револуционарним.
Процењује се да је 1835. године амерички сликар и проналазач Семјуел Морзе направио први модерни прототип телеграфа, ослањајући се на откриће Ханса Кристијана Ерстеда о односима магнетизма и електрицитета. Ипак, биће му потребно готово десет година да идеју развије и пронађе одговарајуће пословне партнере и финансијере.
У сарадњи са Алфредом Вејлом, настаће Морзеова азбука какву и данас познајемо, а уз финансијску помоћ Конгреса, биће изграђена прва међуградска линија телеграфа од Балтимора до Вашингтона. 1844. године, изградња ће бити завршена, а на данашњи дан пре 179 година, биће послата прва порука са текстом "Шта је то Бог учинио?".
1938. Рођен Михаило Миша Јанкетић
Великан југословенског и српског, позоришног, филмског и телевизијског глумишта, наш непоновљиви Миша Јанкетић, рођен је на данашњи дан пре тачно 85 година.
Иза себе је оставио шаренолики опус од преко 100 улога у својој готово шездесетогодишњој глумачкој каријери, а оне по којима ћемо га заувек памтити, између осталих, биле су улоге: Гаврила Гавриловића у "Породичном благу", Вукоја Шћепановића у "Стижу долари", Управника Палигордића у "Срећним људима" и Белог у "Сивом дому".
У свом препуном ормару награда за успехе у својој богатој глумачкој каријери, почасно место заузимају Златна медаља за заслуге Републике Србије и Добричин прстен добијен за животно дело.
1941. Рођен Боб Дилан
Рођен је као Роберт Ален Цимерман у лучком граду Далуту у Минесоти, САД, у јеврејској породици чији су преци емигрирали из Европе почетком 20. века.
Већ као изузетно млад проналази љубав према музици и поезији, те сам учи како да свира гитару, клавир и усну хармонику и започиње музичку каријеру свирајући у више бендова.
Пре објављивања првог албума, Дилан је био бескућник, а као још увек малолетан по америчким стандардима, лагао је Колумбија рекордс о броју својих година, како би му дозволили да исти сними. На том албуму, просто названом "Боб Dylan", налази се 17 песама жанровски америчке фолк музике, које је Дилан снимио у студију у Њујорку за само два поподнева. Оно што је људе из Колумбија рекордса највише фасцинирало у вези са Диланом био је његов глас за који су рекли да је звучао као глас осамдесетогодишњака.
Након снимања још једног албума истог жанра, Дилан ће 1964. објавити свој трећи, чувени албум "The Тимес They Аре A-Changin' ", који се сматра преломном тачком његове каријере. Чланови покрета фолк музике и његови дотадашњи верни фанови нису били одушевљени, али због овог албума, са темама уско везаним за политику и активности покрета за грађанска права, Дилан ће постати музичка икона и симбол бунта и борбе за људска права.
Занимљива ствар везана за Диланову каријеру јесте та да ниједна његова песма никада није дошла до прве позиције на листи најпопуларнијих песама.
Ипак, та чињеница је мање-више небитна, ако узмемо у обзир да је Дилан поносни власник 10 Греми, једне Пулицерове награде, једног Оскара, као и Нобелове награде за књижевност, коју је добио "за стварање нових поетских изражаја унутар велике америчке традиције песама".
1943. У Аушвиц стиже "Анђео смрти"
Др Јозеф Менгеле, нацистички лекар познат по својим озлоглашеним медицинским експериментима над затвореницима у концентрационим логорима за време Другог светског рата, појавио се на вратима Аушвица на данашњи дан пре равно 80 година.
Главни медицински официр у Аушвицу, SS-ovac Едуард Виртс, поставио је Менгелеа на место главног лекара логора за ромске породице, које су се налазиле у поткампу Биркенауу.
Менгеле је био опседнут жељом да дође до неког "револуционарног" открића, а како би омогућио да се то деси, почео је да врши експерименте на живим заробљеницима, међу којима и око 3,000 деце, које је излагао најразличитијим болестима, накажењима и психичкој и физичкој тортури, све у циљу "истраживања".
У својој болесној амбицији, Менгеле ће унутар зидина Аушвица основати сопствени истраживачки институт у сарадњи са Институтом Цара Вилхема. По препоруци др фон Ферушера, професора генетике са Универзитета у Минштеру и некадашњег Менгелеовог ментора, Немачка истраживачка фондација одобрава оснивање института у Аушвицу.
Менгеле је био фасциниран физичким аномалијама попут хетерохромије и поремећаја раста, а нарочито је био опседнут близанцима. У својој жељи да настави истраживање, које је започео у сарадњи са фон Ферушером, он ће напустити све етичке принципе и почеће да врши ужасне експерименте на, процењује се, до 1,500 парова идентичних близанаца, од којих су већина била деца. Од 3,000 близанаца подвргнутих серијама ужасавајућих експеримената, само је њих 200 живо напустило Аушвиц.
Након пораза Нациста у рату, Менгеле ватиканским пацовским каналима бежи у Јужну Америку, где ће под лажним именом живети до 1979. године, када ће на бразилској плажи доживети инфаркт. Његов прави идентитет утврђен је тек 1992. године.
1956. Прва Евровизија
Инспирисана италијанским музичким фестивалом у Сан Рему, прва Евровизија, на предлог италијанске медијске куће РАИ, одржана је на данашњи дан 1956. године у швајцарском граду Лугану. Ово је била прва и једина Евровизија на којој је домаћин био само један мушкарац.
На овом такмичењу натицало се седам земаља, а за победницу је проглашена швајцарска представница Лис Асија са својом песмом "Рефрен".
Уз такмичење за Песму Евровизије 1964. године, ово је једино такмичење чији је видео-снимак изгубљен. Пошто је цело такмичење примарно снимљено за радијске потребе, видео-материјал није сматран превише битним. Ипак, данас постоји реконструисани снимак, који у себи садржи и неке делове оригиналног изгубљеног снимка. Овај реконструисани снимак целог првог Евросонга данас је доступан публици у целости на Јутјубу.
1974. Објављен "Диамонд Догс" Дејвида Боувија
Осми студијски албум и последњи Боувијев албум из глем-рок ере угледао је светлост дана на данашњи дан 1974. године. Ово је био први албум након "The Ман Who Солд the World" на коме Пауци с Марса нису били Боувијев пратећи оркестар.
Након астрономских успеха Мајора Тома и Зигија Стардаста, Боуви на овом албуму представља свој нови алтер его у виду Хеловин Џека, опасног мацана ("цоол цат") са црвеном тарзанком и повезом преко ока.
Према фотографијама Терија О'Нила, белгијски уметник Гај Пиларт осликава чувену наслову страну албума на којој је Боуви - Хеловин Џек представљен као хибрид, који је полу-човек, полу-пас. Ова насловница изазвала је много контраверзи, па је у многим продавницама бивала забрањивана и цензурисана.
Предвођен хитном "Ребел Ребел", албум је остварио солидан комерцијални успех, избивши на прво место топ листе најпродаванијих у Британији и пето у Америци. Мишљења критичара, као и обично, била су подељена. Албум ће остати упамћен, поред хита "Ребел Ребел" и бизарног кавера, по томе што је изузетно утицао на револуцију панк музике, која ће доћи неколико година након његовог објављивања.
1979. "Апокалипса данас" осваја Златну палму
Званично недовршен и још увек у чувеном процесу Кополиног монтирања, овај антиратни филм о Вијетнамском рату, са Мартином Шином, Марлоном Брандом и Робертом Дувалом у главним улогама, појављује се на Филмском фестивалу у Кану и осваја прву награду.
За потребу овог филма, Френсис Форд Копола снимио је невероватних 200 сати материјала по којима ће годинама копати, не би ли нашао добитну комбинацију за најбољу верзију овог филма. Ту комбинацију кадрова пронашао је, чинило се, 2001. године, када је објављена "Апокалипса данас Redux" - верзија филма са додатком од невероватних 49 минута никад до сада виђеног садржаја. Копола се ту није зауставио, па је за 40-годишњицу од изласка оригиналне верзије избацио "Апокалипса данас Финал Цут", у којој је избацио 20 од претходно додатих 49 минута, остављајући публику са филмом који ће трајати три сата и тридесет минута. То је, бар за сада, последња верзија филма, али са Кополом се никад не зна.
Легендарна прва сцена филма, коју прати ванвтеменски хит групе The Доорс "The Енд", састављена је од материјала који је сматран неупотребљивим.
У процесу пост-продукције, Копола је питао свог колегу из монтаже Ричарда Маркса шта од материјала имају "у ђубрету", на шта је Маркс одговорио да се тамо налазе само статични споредни кадрови са снимања "напалм" сцене.
Копола се одушевио језивим виорењем дрвећа и хеликоптера и наложио је Марксу да те кадрове употреби за сцену отварања, а да пратећа песма буде "The Енд" од Дорса, јер је сматрао да би било урнебесно филм започети песмом која се зове "Крај".
Филм је номинован за осам Оскара, укључујући категорије за најбољи филм, најбољег режисера и најбољег споредног глумца (Роберт Дубал), а награде је освојио за најбољу кинематографију и најбољи звук.
Епилог самог снимања филма и свега што се дешавало на сету и ван њега, инспирисаће стварање једног од најбољих документараца икад. Док је Копола био заузет снимањем свог магнум опуса, његова супруга Еленор снимала је све оно што се није видело на великом екрану у Кану. Сцене правих тајфуна, Шинов алкохолом изазвани срчани удар, премашивсње буџета и пробијање рокова - Еленор је све то забележила, као и генерално живот и интервјуе људи са сета, укључујући и свог супруга.
1990. године, свој материјал предала је у руке Џорџу Хикенлуперу и Фекс Бару. Ови познати мајстори документарног филма интервјуисали су екипу са сета годинама након завршетка снимања. Резултат њиховог рада у комбинаији са Еленориним материјалном донео је на свет "Хеартс оф Darkness: А Filmmaker's Apocalypse", филм о филму, који ће побрати многе награде и који ће међу обожаватељима лика и дела Френсиса Форда Кополе бити једнако обожаван и слављен као и сам филм ком је посвећен.
