КРАТКА ИСТОРИЈА НАГОРНО-КАРАБАХА: Од "решења" Совјета, до НЕСТАНКА Арцаха, ко је крив за вишедеценијске сукобе?
Ова регија била је поприште вишевековних борби
Нагорно-Карабах, планинска регија која лежи унутар територија Азербајџана, постала је епицентар дуготрајног сукоба који је оставио дубоке ожиљке на овом подручју и регији Кавказ. Настанак и историја сукоба протежу се кроз вишедецинска политичка превирања и међуетничких напетости.
УДАРНО! Нагорно-Карабах престаје да постоји! Од ОВОГ датума ништа више неће бити исто за Јермене
КАРАБАХ НИЈЕ КРАЈ ПРИЧЕ: Јерменија поново у опасности?! Ердоган открио велики турски план
ПОЗНАТИ СТРУЧЊАК УПОЗОРАВА: Ево шта ће се догодити уколико Пашињан остане на власти
Нагорно-Карабах, или како га Јермени називају Арцах, историјски је била насељена већински јерменским становништвом, док је остатак Азербајџана био насељен Азерима. Међутим, током 20. века, политичке границе овог подручја мењале су се неколико пута.
И Азербејџан и Јермени тврде да је то њихова територија још од 1917. године, односно пада царске Русије.
Де фацто и де иуре територија је међународно призната као саставни део Азербејџана, међутим њени становници су претежно етнички Јермени, који имају своју владу, а која има блиске односе са владом у Јеревану, главном граду Јерменије. Јермени, који су хришћани, тврде да полажу сва права на ову територијум сматрајући да ту датирају још од пре Христа.
Са друге стране, Азербејџанци, који су муслиманим исто сматрају да су историјски повезани са овом територијом
Кључни тренутак у историји Нагорно-Карабаха био је Совјетски Савез. Године 1923, под влашћу Совјетског Савеза, регија Нагорно-Карабах добила је аутономију унутар Азербајџанске Социјалистичке Републике, упркос етничком саставу становништва. Ово је поставило темеље за касније напетости.
Совјетски Савез се распао 1991. године, а регија Нагорно-Карабах прогласила је независнот, што је кулминирало у сукоб између Азербајџана и Јерменије. Овај сукоб трајао је до 1994. године и резултирао примирјем уз посредовање Минске групе, коју предводе Француска, Русија и Сједињене Америчке Државе.
Упркос примирју, Нагорно-Карабах остао је извор тензија и напетости између Азербајџана и Јерменије. Напетости су ескалирале током 2020. године, када је избила нова рунда сукоба, која је трајала неколико недеља и резултирала променама на терену.
Уз посредовање Русије, склопљено је примирје, а Јерменија се сложила да Нагорно-Карабах припадне Азербејџану.
Сада, док пишемо овај текст у 2023. години, ситуација у Нагорно-Карабаху и даље изазива забринутост. Пре само неколико дана поново је одјекивало у овом делу Кавказа. Министарство одбране Азербејџана саопштило је да је започело "специјалну антитерористичку операцију" на територији непризнате републике Нагорно-Карабах.
У Степенакерту, престоници Арцаха, односно Нагорно-Карабаха, ођекивале су данима сирене, а многи корисници друштвених мрежа делили су снимке експлозија, тврдећи да Азербејџан врши масовно гађење важних објеката.
Настанак Нагорно-Карабаха и историја сукоба сложени су. Решење овог питања захтева дипломатију, међународну сарадњу и, пресвега, жељу за миром и суживотом међу заједницама које настањују ово спорно подручје.
Можда се управо до таквог решења стигло. Наиме, Република Нагорно-Карабах престаје да постоји 1. јануара 2024. године. Председник непризнате републике Самвел Шахрамањан потписао је указ о распуштању свих државних институција и организација и о престанку постојања Републике Арцах.
Становницима Нагорно-Карабаха, па и онима који се налазе ван републике, се предлаже да се, након ступања на снагу ове уредбе, упознају са условима реинтеграције које је изнела Република Азербејџан, и да донесу независну и индивидуалну одлуку о могућности останка или повратка у Нагорно-Карабах.
