ГДЕ ЈЕ "ЗВЕР" Војници су ратни брод сакрили у шуми, али нису знали да ће то оставити ТРАЈНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
"Прича је записана у годовима дрвећа"
Током већег дела Другог светског рата савезнички бомбардери покушали су више пута да потопе "Тирпиц", највећи немачки ратни брод којег је британски ратни премијер назвао "звер".
Прочитајте и :
Стручњаци за дрвеће састали су се недавно на годишњем скупу Европске геонаучне уније и показали зашто бомбардери нису успели да потопе немачки брод до краја 1944.
- Прича је записана у годовима дрвећа - каже Клаудија Хартл, истраживач Универзитета Јохан Гутенберг у Мајнцу.
Невероватни доказ битке из Другог светског рата откривен је током лета 2016, кад је Хартлова повела студенте на рутинско истраживање шума око Кафјорда, једног од десетине фјордова дуж северне обале Норвешке.
- Вратили смо се у лабораторију и измерили годове дрвећа. Видели смо да су веома уски, у неким случајевима их скоро није било у 1945. години – рекла је Хартл.
Другим речима, шума је била погођена еколошком катаклизмом.
- Наравно, запитали смо се зашто – прича Хартл.
Истраживачи су прво посумњали на инфестацију инсектима, које се могу догодити изненада и имају озбиљне последице, посебно код тајги северних шума, али, није било забележених инсеката на северу Скандинавије који би довели до еколошког шока у средини 20. века.
- Тек кад смо разговарали са локалним научником у Тромсу, повезали смо случај са "Тирпицом" - каже Скот Сент Џорџ, географ Института за околину Универзитета Минесота.
МОНСТРУОЗНО убиство у Индији: Девојчицу данима мучили и силовали, а затим ЗАДАВИЛИ
"Тирпиц" и његова посада од 2.500 чланова, како се испоставило, повукла се у водени лавиринт северне Норвешке да се сакрије. У ери пре сателита чак је и "звер" од 250 метара било тешко пронаћи, али савезници су успели да му уђу у траг и напад је почео.
Немци су, међутим, имали контраплан - да направе огромне количине вештачке магле како би сакрили брод и околину од очију из ваздуха.
Ово је место на ком су годови ступили на сцену.
- Дим је зашао у шуме око фјорда и оштетио оближње борове и брезе, остављајући дистинктиван и необичан "отисак" - рекао је Сент Џорџ.
Проучавањем годова - званим дендрохронологија, што буквално значи "животни век дрвећа" - научници прате промене у температури, падавинама или токовима река уназад стотине, чак хиљаде година.
Захваљујући концентричним круговима пронађеним у дрвећу из региона умерене климе, могу се датирати зграде, бродске олупине, музички инструменти, рамови за слике и све друго што је направљено од таквог дрвета.
Дрвеће у тропским крајевима расте континуирано па генерално не производи годове, који приказују раст током пролећа и лета.
Показали ШТА ЗНАЈУ: Овако изгледају велике војне вежбе кинеске морнарице (ФОТО)
Хартлова се прошлог лета вратила на место битке да види колико се штета проширила. Установила је пет локација удаљености од неколико стотина метара до 10 километара удаљености од фјорда у којем се сакрио "Тирпиц".
Близу брода, како се испоставило, више од 60% дрвећа буквално није расло од 1945. Сва стабла су била погођена у одређеном степену.
Празнине у шуми на којима су 50-тих биле младице говоре да је хемијска магла такође погодила шуму. На удаљености од чак 4 км више од половине дрвећа је тешко погођено, а за пун опоравак требало им је чак 8 година.
Борови су били најтеже погођени.
Вештачка магла је вероватно направљена од хлоросулфатне киселине која, кад се помеша са водом, прави густу, белу пару.
Упркос својој ватреној моћи, "Тирпиц" никад није видео много акције. У октобру 1944, немачка поморска команда преселила се у Тромсо, где је служила као мобилна артиљеријска платформа док ескадрила од 32 британска бомбардера "Ланкастер" није потопила луку следећег месеца.