НАТО самит 2018. године: Громка страховања атлантиста и очекиван исход (2)

Први део текста можете да прочитате ОВДЕ.

Македонија. На врло конкретно новинарско питање – да ли очекује руско мешање у референдумски процес у Републици Македонији, као и да ли се на самиту разговарало о супротстављању од стране НАТО руском утицају на Западном Балкану, Трамп је одговорио лаконски: "Никада не говоримо о нашим будућим плановима".

Јасно је да се о плановима разговарало. И јасно је да проатлантисти упућени позив Македонији доживљавају као сопствени тријумф из разлога што је потврђена политика "отворених врата" и што се ширење НАТО доживљава као најбољи одговор на питања о дотрајалости ове организације. 

Столтенберг и Заев 

Кроз ширење, НАТО доказује своју атрактивност и потребу, такође потврђује своју виталност и приказује перспективу држава које му се прикључују а у којима се НАТО доживљава као много важнији субјект него што је то понекад случај када се ова организација посматра изнутра. 

Наравно, све је ствар перцепције, много више него потребе. Трамп је подигнутом руком за позивницу упућену Македонији освојио још један аргумент у борби са политичким противницима који га означавају као "сувише слабог у односу према Кремљу".

Читајући различите анализе које су претходиле самиту, може се закључити како је питање "руског утицаја" на Западном Балкану, дефинитивно било присутно на агенди у Бриселу. Заоштравање односа са Русијом, како од стране Атине, тако и од стране Скопља последњих дана је врло индикативно. У Атини је донета одлука о протеривању двојице високорангираних дипломата због наводног антивладиног деловања. 

Како је Путин преко ноћи постао АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК (ФОТО)

Наиме, Ципрасова влада је на почетку свог рада као један од кључних циљева наводила отопљавање односа са Москвом, након "дугог времена хладних односа" и након симболичних гестова попут посете Владимиру Путину у време врхунца дипломатског конфликта на релацији Брисел – Кремљ, али и првог разговора са страним дипломатом након победе на парламентарним изборима и то баш са руским представником, данас овакав потез делује као дубински заокрет. 

Од Грчке се након победе Сиризе очекивало чак и да можда доведе у питање санкције према Русији због украјинске кризе. Ипак, то се никад није десило. Сада, са заоштравањем односа на линији Путин – Ципрас, што може да ескалира у наредном периоду, али и уз јачање највеће опозиционе и идеолошки, годинама, изразито прозападне и проамерички етаблиране партије Нова Демократија, јасно је да нам следе врло туробна времена када су у питању односи Атине и Москве. 

У исто време, Скопље оптужује Москву за припрему мешања у референдумски процес ком та држава приступа, а чија последица треба да буде промена назива државе и приступање НАТО пакту што у овом моменту делује далеко извесније него ли европска перспектива ове балканске државе. 

Све ово указује да иза Трамповог лаконског одговора "никада не говоримо о нашим будућим плановима", стоји детаљно разрађена агенда. 

ЗАКЉУЧЦИ САМИТА 

За Србију свакако најзначајнији су чланови 60. и 61. заједничког закључка НАТО чланица. 

У члану 60. говори се о Косову и Метохији. Поред већ уобичајених фраза о подршци реформама, залагањима "Косова да обезбеди мир свом становништву", заједничком раду са "косовским властима" и ЕУ у циљу обезбеђивања сигурног окружења а кроз НАТО вођену мисију КФОР, стоји и једна занимљива дефиниција. 

Амерички министар одбране поручио: Не желимо да мењамо режим у Ирану, али ОВО МОРАМО

"Свака промена положаја НАТО снага биће заснована на условима, а не на основу календарски зацртаним датумима". Очито, о промени улоге НАТО снага на Космету или њиховом повлачењу, за сада нема планова. 

Лидери НАТО 

У наредном, 61. члану, каже се дословно следеће:

"Јачање односа између НАТО и Србије је од користи за Алијансу, Србију и читав регион. Поздрављамо стални напредак у изградњи партнерства НАТО - Србија и подржавајући даљи политички дијалог и практичну сарадњу у ту сврху. Понављамо потребу за сталним напретком у дијалогу између Београда и Приштине, који треба да води ЕУ, што треба да води ка свеобухватној нормализацији односа, у облику правно обавезујућег споразума. Подстичемо обе стране да убрзају напоре за нормализацију односа и потпуну имплементацију претходних споразума."

Очито, питање свих питања у вези Републике Србије је Косово и Метохија. Свакако, ово није новост, али немогуће је непоменути и овај моменат. Конкретни нивои сарадње Србије и НАТО у закључцима нису разрађени, нити је за очекивати да буду. Али је више него јасно да је сваки даљи корак при евентуалном подизању квалитета сарадње Београда и Брисела и даље питање "нормализације односа са Приштином".

Оно што јесте повољан моменат је чињеница да се у контексту "руске опасности" и "борбе против руског утицаја", војна неутралност Србије не доводи у питање, нити се макар и у блажој форми, Србији постављају услови у том правцу. 

ЗАКЉУЧАК 

Самит који је дочекан дубинским страховима и помало емотивним приступом појединих лидера НАТО чланица, али и светских медија, заправо је био још један у низу самита без историјских одлука и промена. 

Рекло би се, да обе стране и Доналд Трамп и атлантски интегралисти имају разлога за умерено задовољство. 

Доналд Трамп је постигао два кључна циља:

Отворено је кандидовао тему Северног тока 2, по први пут врло озбиљно ставивши до знања Немачкој да неће толерисати понашање парцијалног савезништва, односно да уколико је већ у Берлину Москва третирана као претња, а он лично оптужен за попустљивост према тамошњем вођству, онда није могуће креирати пројекте који ће бити и више него исплативи држави која се перципира као опасност. Истовремено, такав пројекат би довео у егзистенцијалну опасност Украјину, која је од НАТО формално перципирана као савезник. Нема сумње да ће на овом питању Трамп инсистирати и даље, пре свега вођен лукративним интересом и могућношћу подизања на виши ниво експлоататорских капацитета сопственог енергетског сектора. 

ПУТИН НАХВАЛИО ТРАМПА: Владимир открио шта је највећи Доналдов плус! (ВИДЕО)

Гласним наметањем теме о 2% доприноса БДП сваке државе чланице за потребе одбране, Трамп је задовољио и наменску индустрију своје државе чије интересе немилице заступа, али је такође пред сопственим бирачким телом показао да "чврсторукашки" приступ када је он у питању није само декларативног карактера. Свакако, ово може помоћи мобилизацији републиканских бирача пред изборе у новембру за трећину сенатора и све чланове Представничког дома. 

Са друге стране интегрални атлантисти, па тако и неоконзервативци унутар Трампове Републиканске партије, сасвим сигурно могу бити задовољни чињеницом да је већ други пут у року од три године једној земљи упућен позив за пуноправно чланство у НАТО. Након што се Црна Гора прикључила клубу, Македонија је након вишедеценијског застоја започела са дуго ишчекиваним процесом. Овај процес свакако неће бити нимало лак. Уколико већина грађана Македоније на референдуму прихвати промену назива своје државе, а потом и у Атини већина вероватно формирана од дела власти и дела опозиције (Сириза, ПАСОК, ДИМАР, Потами) изгласа овај споразум, велико је питање да ли ће се Ципрас усудити и да ратификује споразум о приступању Македоније НАТО те преда одговарајуће ратификационе инструменте Вашингтону, чиме би процес био окончан. 

Уколико се то не деси, комплетан процес може бити закочен, уколико се на редовним парламентарним изборима у Грчкој у другој половини идуће године обистине предвиђања и победу однесе Нова демократија. 

Свакако, Нова демократија која се тренутно резолутно противи договору са Скопљем може променити свој став након доласка на власт, по сличном обрасцу по ком је Сириза одустала од напуштања еврозоне и НАТО алијансе, односно ускраћивања гостопримства америчкој војсци на Криту.

 Још један НАТО самит у низу ништа суштински није променио када је у питању постсовјетски простор, нити је донео битне измене у погледу односа држава чланица Алијансе међусобно. Донео је наставак више економског, него политичког конфликта Берлина и Вашингтона и још једну могућност проширења. 

Медијски наступи лидера најмоћније чланице и упућена позивница, биће вероватно једино по чему ћемо овај самит памтити.