(НЕ) ИДЕМО НА МАРС: Лебдећи диск са цилиндрима за 50.000 људи будућност селидбе у свемир (ФОТО/ВИДЕО)
Свемирске агенције, али и неки милијардери, траже други дом за Земљане
Нећемо на Марс, тврде астрофизичари и предлажу нову будућност селидбе у свемир за људе - лебдећи диск са цилиндрима за по 50.000 људи који би био мегасателит мале планете Церес. Како тврде, људи би могли да га населе већ за 15 година.
ВЕРУЈЕ РУСКИМ ПРИЈАТЕЉИМА: Председник примио вакцину "Спутњик Ве"
ЕВРОПА КОНАЧНО ПРИЗНАЛА: Русија има "паметну" вакцину
Свемирске агенције, али и неки милијардери, траже други дом за Земљане, ван наше планете. Један од главних кандидата је комшијска планета Марс, али има и астрофизичара који тврде да је насељавање површине неке планете велики проблем, и зато имају други предлог.
Тако је астрофизичар Пека Јанхунен из Финског метеоролошког института, објавио научни рад којим се предлаже изградња лебдеће колоније у орбити патуљасте планете Церес.
Свемирску колонију за људе замислио је као Цересов вештачки мегасателит, са хиљадама цилиндричних свемирских бродова спојених "рамом" у облику диска који лебди око Цереса, минијатурне планете и највећег небеског тела у појасу астероида између Марса и Јупитера.
Сваки од ових цилиндара могао би да прими око 50.000 људи, имао би вештачку атмосферу и генерисао би вештачку гравитацију, налик Земљиној, захваљујући центрифугалној сили своје ротације.
Слична идеја о насељивим цилиндрима представљена је још седамдесетих година и добила је име О`Нилови цилиндри по свом аутору, физичару Џерарду О`Нилу, који је тада говорио како ће насељавање свемира почети баш у 21. веку.
Сличну идеју изнео је и Џеф Безос 2019. године, који је тада навео да би у цилиндричним насељима у свемиру могло да живи милијарду људи.
Фински астрофизичар предлаже Церес јер је релативно близу Земље, слично као Марс, али има и велику предност, богат је азотом, који би могао да буде кључан за изградњу атмосфере у колонији, јер он чини и 79 одсто Земљине атмосфере.
Колонисти би тако могли да директно са Цереса допремају сировине уз помоћ свемирских лифтова, а био би превазиђен један од највећих проблема колонизације на Марсу, ниска гравитација, која би вештачки могла да буде слична Земљиној у О`Ниловим цилиндрима.
- Уколико би живели на Марсу, деца не би могла, због слабе гравитације, да се правилно развијају. Због тога сам тражио алтернативу која би могла да има гравитацију сличну Земљиној, али и повезивање насеобина слично као на Земљи“, рекао је Јанхунен.
Према његовој замисли, сваки цилиндар би био дуг око 10 километара и имао би пречник око километра. Окретао би се око своје осе за 66 секунди, чиме би центрифугална сила стварала гравитацију сличну Земљиној.
Јанхунен каже да би један цилиндар могао да буде дом око 57.000 људи и био би спојен са другим цилиндрима преко јаких магнета, сличних онима који се користе у магнетској левитацији.
Према његовој замисли, то је још једна предност, јер је број цилиндара који би могли да се споје неограничен.
- Површина Марса је мања него Земљина, па зато не може да омогући простор за живот и економску експанзију већег броја становника. Са друге стране, колонија код Цереса, могла би да има од једног до милиона насеобина - каже Јанхунен.
Колонија би имала и две огромне рефлектујуће површине, постављене под углом од 45 степени у односу на диск. Оне би рефлектовале довољно Сунчеве светлости за све цилиндре.
Део сваког цилиндра био би одређен за узгајање биљака и дрвећа, који би били засађени у слој земљишта дебео око 1,5 метар, направљен од сирових материјала са Цереса, наводи Јанхунен.
Према његовој замисли, изградња овакве колоније могла би да почне већ за 15 година.
Стручњаци наводе три главна проблема за овакву Јанхуненову замисао.
Манасви Лингам, астробиолог са Института за технологију на Флориди каже да су то питање других значајних материјала, као што је фосфор, затим недостатак технологије која би могла да обезбеди рударење на Цересу, те временски оквир.
Он је споран јер Јанхунен тврди да би прва насеобина могла да буде готова у року од 22 године од почекта рударења на Цересу, али то би морало да значи да рудници немају никакав проблем са енергијом, иако ће њен утрошак експоненцијално расти.
