НЕМАЧКА УКИНУЛА ШЕНГЕН Након 25 година Берлин увео граничну контролу, из Брисела стигле ОШТРЕ РЕАКЦИЈЕ

Одлука Немачке да појача контроле на свим својим копненим границама чини се да је претежно политички мотивисана, тешко је правдати је законом, а наноси озбиљан ударац Европи која се поноси слободом кретања и могла би озбиљно да утиче на јединство ЕУ, пише Гардијан.

Из Берлина је у понедељак саопштено да ће контроле на граници са Аустријом, које су на снази од 2015. године, као и са Пољском, Чешком и Швајцарском од прошле године, од следеће недеље бити проширене на Француску, Луксембург, Белгију, Холандију и Данску.

Овај потез би наводно требало да сузбије миграцију и „заштити од опасности које представљају исламистички тероризам и озбиљан криминал“, рекла је Ненси Фејзер, министарка унутрашњих послова.

„Јачамо унутрашњу безбедност кроз конкретне акције и настављамо са тврдим приступом према нерегуларним миграцијама. Док не дођемо до снажне заштите спољних граница Европске уније кроз нови Заједнички европски систем азила, морамо додатно ојачати контроле наших националних граница“, рекла је новинарима министарка.

Најновији у низу смртоносних напада ножем, за који су осумњичени тражиоци азила, у немачком граду Солингену прошлог месеца, догодио се неколико дана пре кључних регионалних избора у источном делу Немачке на којима је екстремно десничарска, антиимигрантска странка Алтернатива за Немачку (АфД) постигла историјске успехе у две покрајине.

Анкете показују да је миграција такође највећа брига бирача у Бранденбургији, која има своје изборе за два недеље – с прогнозама да ће Социјалдемократска партија Олафа Шолца завршити иза екстремно десничарске странке.

Шта тачно Немачка планира?

Од следећег понедељка, Немачка почиње са систематским граничним проверама, и то се уводи за период од наредних шест месеци. Провере ће важити за особе које долазе аутобусом, возом или аутом из суседних земаља Шенгенског подручја, односно из Белгије, Француске, Данске, Холандије и Луксембурга.

Ова држава је сличне контроле увела у октобру 2023. године на својим границама са Пољском, Чешком и Швајцарском, док су контроле на граници са Аустријом већ дуже време на снази. Према речима Министарства унутрашњих послова, од тада је више од 30.000 људи враћено са границе.

Међутим, детаљи најновијег плана – на пример, учесталост и интензитет провере идентификационих докумената, као и начин на који ће тачно бити усклађен са Шенгенским правилима и законодавством ЕУ, још увек нису јасни.

План који Немачка има је да се привремене систематске провере омогуће и уведу, на највише две године, када постоји специфична претња безбедности. Међутим, Шенгенска правила и законодавство ЕУ гарантују право на азил и принцип забране враћања са граничних прелаза.

Бес у ЕУ: „Ово је неприхватљиво“

Званичници и дипломате у Бриселу су изразили незадовољство. Пољска је снажно критиковала план немачких власти да уведе привремене контроле на свим немачким копненим граничним прелазима у циљу борбе против илегалних миграција.

„Тај приступ је неприхватљив“, рекао је пољски премијер Доналд Туск у Варшави, додајући да ће те мере значити заправо суспензију шенгенског простора.

Немачка, која је окружена са девет земаља, налази се у географском и економском средишту Европске уније.

Путници из тих земаља ће сада бити подложени појачаној контроли и потенцијално временски захтевним проверама, што би могло изазвати загушења на границама, успорити транзит и чак утицати на економију.

Према подацима Савезне агенције за запошљавање Немачке, око 240.000 људи из суседних земаља долази у Немачку на посао, пише DW.

Када су дозвољене контроле у Шенген зони?

У начелу, европска зона без пасоша Шенген, која је створена 1985. године и сада укључује 25 од 27 земаља чланица ЕУ, плус још четири, укључујући Швајцарску и Норвешку, омогућава слободно кретање између свих њих без граничних контрола.

Привремене провере су дозвољене у хитним случајевима и изузетним околностима како би се спречиле специфичне претње унутрашњој безбедности или јавном реду, и обично су биле уведене након терористичких напада, за велике спортске догађаје и током пандемије.

Поред Немачке, чланице Шенгена које тренутно обављају контроле на одређеним границама укључују Аустрију, која наводи безбедносне претње повезане са Украјином и притисак на азил да би контролисала доласке из Словачке, Чешке, Словеније и Мађарске.

Данска, наводећи претње тероризмом повезане са ратом у Гази и ризике од руске шпијунаже, обавља провере на копненом и поморском транзиту из Немачке, а Француска врши провере долазака из Шенгенске зоне због повећане претње од тероризма.

Италија, Норвешка, Шведска, Словенија и Финска такође обављају граничне провере, различито наводећи терористичке активности, ратове у Украјини и на Блиском Истоку, активности руске обавештајне службе, повећане миграционе токове и организовани криминал на Балкану.

Као гарант Шенгенског уговора, Европска комисија – која је обавештена о плановима Немачке у понедељак – генерално је прихватила оправдања земаља чланица за поновну увођење привремених контрола без приговора.

Посматрачи очекују да ће то учинити и за захтев Берлина, упркос чињеници да се чини да нема јасног практичног оправдања.