Немачке контрадикције: Да ли следи озбиљан обрачун цркве и десничара?

Немачка црква се све чешће налази на мети оштре критике десничара у последње време.

Лидер немачке десничарске странке АфД (Алтернатива за Немачку), Алис Вајдел, критиковала је тамошње црквене поглаваре да су све укљученији у политику и нагласила да се црква данас понаша као у време нацистичке Немачке.

- Знамо да су црквени великодостојници, било протестантски или католички, потпуно политизовани. Раздвајање цркве од државе се више не догађа осим у појединим изузецима. Црква данас има исту неславну улогу као и за време Трећег рајха - истакла је Вејдел која је реаговала на критике које су на рачун странке АфД упутили поједини црквени лидери.

Црква против десничара

Протестантски бискуп Маркус Дроге недавно је изјавио да је нејасно може ли хришћанин уопште стварно деловати унутар странке АфД.

- Ја као хришћанин не могу деловати унутар странке које драматизира страх, сеје неповерење и промовише искључивост - истакнуо је Дроге.

Сличну изјаву дао је и кардинал Рајнхард Маркс који предводи немачку бискупску конференцију.

- Постоје црвене линије за хришћане као што су ксенофобија, расизам, претерано уздизање властите нације, анти-семитизам и индиферентност према сиромаштву у свету – рекао је Маркс и такође указао на АфД као потенцијално неприхватљиву странку за стварне вернике.

Вајдел је међутим одбацила све критике и нагласила како је АфД "једина преостала хришћанска странка" у Немачкој. Њена изјава може звучати поприлично контрадикторно. Тврди да се залаже за хришћанство док у исто време критикује цркву и то онда кад црква истиче мане АфД-а. Но, неки ће рећи да је Вајдел контрадикторна особа, сама по себи. На челу је крајње десне странке, а истовремено је декларисани хомосексуалац. То чак и не би било толико чудно да се не залаже за "традиционалну породицу" и да се не противи легализацији истополних бракова.

Црква пере грехове из доба Трећег рајха

С друге стране, имамо немачку цркву која често и сама изненађује својим можда и не баш тако типичним ставовима.

Зашто је то тако? Није тајна да је црква у Немачкој била итекако уплетена у нацистичке злочине још од 1933. године и да заправо већ деценијама ради поприлично напорно да са себе скине једну врло мрачну епизоду из историје.

Неки од црквених лидера тако су устали против АфД-а. То нимало не чуди, јер ако озбиљно желе да оперу повезаност с нацистичким злочинима, морају бити међу првима који ће осудити реторику АфД-а. А разумљиво је и зашто је Вајдел љута. Њена тврдња о томе да је црква политизована "као у време Трећег рајха" је поприлично промашена. Можда политизованост и постоји, али на дијаметрално супротној страни.

Више од 56 одсто од 82 милиона становника немачке су хришћани. Једнако има протестаната и католика. Клер је обично први на удару радикалних десничарских ставова - нарочито у источној и југоисточној Европи. У случају Немачке често је обрнут случај. За време великог мигрантског таласа 2015. године, примера ради, црква, како католичка тако и протестантска, организовала је бројне акције солидарности с избеглицама и мигрантима,

Историја за заборав

Деведесетих година прошлог века нацистичка странка додворавала се немачким хришћанима путем национализма и отвореног анти-семитизма. Чак је Чланак 24 платформе нацистичке странке из 1920. истицао "позитивно хришћанство" као силу против "јеврејског материјалистичког света". У истом чланку тврдило се како нацистичка странка поштује слободу свих религија које "не угрожавају немачку државу или немачку расу".

Колико је у нацистичким злочинима била уплетена протестантска, а колико католичка црква, питање је за истраживаче и историчаре, али ће мало ко доводити у питање ту уплетеност.

Данас су врло другачија времена. Црква се променила, а свакако се променила и крајња десница. На постојеће немачке контрадикције свакако треба додати и чињеницу да је нова немачка десница најснажнија управо на простору бивше Источне Немачке (DDR). Тамо су данас бастиони нове немачке деснице – нарочито у Дрездену.

Сви против АфД

Много је економских и политичких разлога за тако нешто. Анкете чак такође показују да бројни Немци с истока тврде да се "живело боље" за време DDR-a.

Чињеница је да је АфД данас трећа по снази политичка странка у Немачкој, а друга на територији некадашње DDR-a. А чињеница је такође да су многи Немци врло фрустрирани свакодневицом и да њихова инхибиција према гласању за странку крајње деснице из дана у дан постаје све мања и мања.

Управо то и јесте један од највећих разлога зашто је СПД брзо одустао од жеље да после недавних избора остане у опозицији. Изгледа да се све политичке снаге у Немачкој морају удружити ако желе да зауставе АфД.