НЕПОЗНАТА ЕПИДЕМИЈА СЕЈЕ СМРТ: Људе сахрањују сваког дана!
Мистериозна епидемија деценијама је мучи младе раднике на плантажама шећерне трске у Никварагви.
Верује се да хронична болест бубрега непознатог порекла (ХБИ) годишње убије приближно 40.000 људи, првенствено из маргинализованих пољопривредних заједница које живе дуж екватора.
ХИТЛЕР УМРО ТЕК 1971. ГОДИНЕ? Материјал из тајног нацистичког склоништа у Аргентини изузетан (ВИДЕО)
"УНИШТИО МИ ЈЕ ВЕНЧАЊЕ" Младожења ударио младу у ГЛАВУ, настао општи хаос на свадби (ВИДЕО)
ФИЛМСКА АКЦИЈА ШПАНСКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Заплењене две тоне хашиша
Мушкарци започињу посао млади, здрави и снажни, али након поновљених берби уситњене шећерне трске под тропским сунцем, почињу да пате од мучнине, бола у леђима, исцпљености. Мишићи им толико ослабе да више не могу да зарађују за живот, а на крају умиру од бубрежне инсуфицијенције, упркос томе што многи имају тек 20 или 30 година.
У Чичигалпи, центру индустрије шећерне трске у Никарагви, мистериозна болест чини половину свих смртних случајева мушкараца током последње деценије. Непосредно изван овог "града рума" како је познат, једна сеоска заједница стекла је име "Ла Исла де Виудас" - Острво удовица.
Баш због тога, Гуардиан је донео причу управо о овим радницима који пате због непознате болести. Награђивани амерички фотограф Ед Каши је први посетио Чичигалпу 2013. године како би документовао невоље ових људи у региону. Није био спреман за оно што је тамо видео.
- Сахрана, буквално сваког дана, радника са плантаже који су умрли од ове болести бубрега - рекао је он.
Од тада он је неколико пута ишао у Никарагву, као и суседни Салвадор, Индију и Шри Ланку како би извештавао о овој епидемији и пронашао одговоре код научника.
За разлику од хроничне болести бубрега, која се углавном примећује код старијих људи у урбаним срединама, верује се да хронична болест бубрега непознатог порекла (ХБИ) годишње убије приближно 40.000 људи, првенствено из маргинализованих пољопривредних заједница које живе дуж екватора.
Светло на крају тунела
Збуњени свеприсутношћу и интензитетом ХБИ у Никарагви, истраживачи су прво испитивали да ли се смрт може свести на дијету, токсине или дехидрацију, омогућавајући компанијама за обраду трске да порекну било какву потенцијалну узрочну везу између болести и услова рада на плантажама.
Сада наука подвлачи јаснију везу између тешког рада при високим температурама и учесталости ове болести. Истраживања су показала да основна побољшања услова на радном месту, попут приступа води, одмору и хладу, могу значајно да смање потенцијалне проблеме код радника.
За 2.500 радника на терену у највећој и најстаријој шећерани у Никарагви "ИСА" ово је вест добродошлице. Пре само пет година ИСА је била међу бројним фирмама које су донирале стотине хиљаде долара за истраживање узорка болести који нису повезани са радом.
Данас се ова фирма налази у самом срцу иницијативе за побољшање здравља на раду које има потенцијал, ако не искорени, онда ублажи болест бубрега међу радницима.
Фокус иницијативе "Аделанте" је јасан: ограничити изложеност радника топлотном стресу увођењем обавезних мера као што су одлазак у хлад, одмор, вода, а поједина истраживања већ показују охрабрујуће податке.
Како се глобална клима загрева, тако се повећава и потенцијална штета по људско здравље. Истраживања су показала да екстремни топлотни стрес може да доведе до фаталних срчаних удара и других кардиоваскуларних смртних случајева, што се види по смрти стотина радника миграната у Катару сваке године.
У Никарагви, поред других фактора попут метала, пестицида или токсина и даље могу да допринесу ХБИ "највише су погођени радници који раде у врло топлим условима и под огромним физичким оптерећењем", каже Катарина Веселинг, епидемиолог са седиштем у институту "Каролинска" у Шведској.
- Они раде у најтоплијим могућим климатским условима, а истовремено је њихова потрошња енергије упоредива са полумаратонцима или онима који су ангажовани у војним операцијама, само што они ово раде сваког дана. Дакле, комбинација ова два фактора узоркује прекомерно излагање спољној и унутрашњој топлоти, а то узоркује дехидрацију и промене целог бубрежног система и доводи, на крају, до хроничне болести бубрега - рекла је она.
Људи који су радили на ИСА плантажама секли су чак 7 тона шећерне трске сваког дана у недељи, радећи дневно по 14 сати на температури од 38 степени Целзијусових са мало, ако уопше и то мало паузе.
Сада раде само шест сати дневно, шест дана у недељи, узимајући одмор између 10 и 30 минута сваких сат времена након почетка рада у 6 ујутру. Добили су такође и посебну заштитну опрему како би се расхладили.
Историја болести
Иако је болест први пут документована међу радницима на пољима шећерне трске у Костарики седамдесетих година прошлог века, вероватно је да је она погађала раднике на плантажама још од кад је трска обрађивана први пут на Карибима у 17. веку.
- Ако погледате евиденцију смрти (робова који су радили на плантажама), смртност им је била много већа, код много млађих људи, него ако их упоредите са оним робовима који су радили друге присилне послове - рекао је Џејсон Гласер који предводи иницијативу.
- Постоје приче о мушкарцима из Никарагве тридесетих година који су умирали пре 40. рођендана од исрцпљености. У Индији, на плантажама где радници секу две тоне трске дневно немамо пријављену ову болест. Свако место које погледате, а има овај алгоритам (висока температура и тежак рад), као што је прављење опеке, грађевина, рударство у Централној Америци или Југосичној Азији и Шри Ланки, видећете и ову болест - додао је он.
У Никарагви, где шећерна репа чини 4 одсто БДП-а, ХБИ је званично призната као професионално обољење. Да би се класификовали за бенефиције и специјалистичку здравствену негу, која укључује хемодијализу, пацијенти морају да докажу да су радили 250 недеља и да су се разболели док су радили. Проблем је, међутим, што се многи разболе у року од само две или три жетве што их оставља без приступа лечењу.
Тренутно не постоји обавезна здравствена заштита на раду у индустрији обраде шећерне трске.
