НОВИ НАПАД НА ТРАМПА Медији ОДБИЛИ да ОБАВЕСТЕ јавност о томе

Политико, Њујорк тајмс и Вашингтон пост су писали о хакерском нападу који се догодио, и уопштено о документима који су до њих стигли.

Оваква одлука медија је сушта супротност од одлуке у кампањи 2016. године када су руски хакери ушли у мејл Џона Подесте, менаџера кампање Хилари Клинтон, сајт Викиликс то објавио, а медији преносили.

Политико је за викенд објавио да је 27. јула почео да добија мејлове од особе која се идентификовала као "Роберт" и послала 271 страницу документа из кампање о потпредседничком кандидату Џеј Дију Венсу, и извештај о сенатору са Флориде Марку Рубиу, који се такође помињао као кандидат за потпредседника. Политико и Вашингтон пост су објавили да им је двоје неповезаних људи потврдило да су документи аутентични.

"Такви документи садрже изјаве које могу бити штетне или могу некога да осрамоте, као што су увредљиви коментари господина Венса на рачун господина Трампа", пише Њујорк тајмс.

Ко је хаковао Трампа?

Није познато ко је медијима послао материјале. Политико је писао да не зна ко је "Роберт" и да им је рекао, када су разговарали са њим, "да не буду радознали у вези са тим одакле му документа".

Трампова кампања је саопштила да је хакована од стране Иранаца.

Иако нису доставили доказе за то, напад се десио дан пошто је Мајкрософт објавио извештај о покушајима иранске војне обавештајне службе да упадне у имејл налог бившег вишег саветника у председничкој кампањи - али није речено чијој.

Стивен Ченг, портпарол Трампове кампање, рекао је за викенд да ће "медији који буду објављивали процуреле документе радити у корист непријатеља Америке".

ФБИ је у кратком саопштењу само потврдио да води истрагу о случају.

Њујорк тајмс није навео због чега не жели да објави детаље интерних комуникација, док је портпарол Вашингтон поста за АП рекао: "Када добијемо материјале, проверавамо њихову аутентичност, мотиве извора и доносимо одлуку да ли је објављивање у интересу јавности".

Бред Дејспринг, портпарол Политика, каже да су уредници проценили да је то како су документа стигла до медија вредније пажње него садржај материјала.

Лекције из 2016?

Трамп и његова кампања су 2016, са друге стране, охрабривали објављивање докумената о Клинтоновој које је Викиликс добио од хакера.

Брајан Фелон, тадашњи портпарол кампање Клинтонове, приметио је да је забринутост због тога што су у питању били руски хакери брзо ишчезла, и настала је фасцинација садржајем хакованих мејлова.

"Баш као што је Русија и хтела", рекао је он.

За разлику од актуелног момента, Викиликс је тада објавио материјале тако да сви могу да их виде, што је повећало притисак на медије да објаве причу. И то је довело до неких лоших одлука, у неким случајевима медији су пренели да је садржај мејлова био штетнији по Клинтонову него што је заиста био, рекла је Кетлин Хол Џејмисон, професорка са Универзитета Пенсилваније која је писала књигу о том случају.

Овога пута, каже Џејмисон, медији су донели исправну одлуку да не објаве детаље из хаковане Трампове кампање, јер не могу у потпуности веровати извору.

"Како знате да вама заправо не манипулише Трампова кампања?", каже Џејмисон и додаје да је она против објављивања јер "живимо у добу дезинформација".

Томас Рид, директор Алпертович института за сајбер безбедност на Универзитету Џонс Хопкинс, такође сматра да су медији донели праву одлуку, али из другачијих разлога. Он каже да је већа прича покушај утицаја страних земаља на кампању, него материјали који су процурели.

Уредник ПроПублике Џеси Ајсингер, пак, сматра да је медији требало да објаве нешто више.

Напомиње да је неке Венсове изјаве о Трампу из прошлости лако наћи на интернету, али да интерни извештаји о кандидатима за потпредседника могу да открију и више. Ако се установи да је материјал тачан, онда је важније да ли је прича вест, него ко је извор.

"Мислим да нису урадили добро, и да су претерали у учењу лекције из 2016.", каже Ајсингер.

Србија Данас/Глас Америке