ОД ОВЕ ЗГРАДЕ ЗАВИСИ БУДУЋНОСТ ИРАКА: Овде се врше последње припреме за УНИШТЕЊЕ ЏИХАДИСТА
У њој се спрема једна од највећих војних операција у историји - напад на Исламску државу у Мосулу.
Амерички командни центар у пустињском предграђу Дохе у Катару центар је у ком се спрема једна од највећих војних операција у историји - напад на Исламску државу у Мосулу.
Начелник Генералштаба америчке војске, генерал Џозеф Данфорд, објавио је пре неколико дана да ће ирачка војска убрзо бити спремна за већ дуго најављиван напад на Мосул, други град по величини у тој земљи, који је под контролом ИС-а.
(МАПА) ЏИХАДИСТИМА ПРЕТИ ПОТОП! Ако пукне брана у Мосулу, биће збрисани са лица Земље!
А за ту ће операцију бити кључан центар у Дохи. То је импозантна, иако безлична, сива бетонска зграда без прозора, коју споља немилосрдно пржи катарско сунце. Поглед изнутра сасвим је другачији - две велике просторије испуњене мониторима ни по чему не одају да запослени нису негде унутар Пентагона.
Наметљиви видеоекрани, висока технологија за надзирање, радна места по тзв. коцкама и људи у војним униформама чине седиште рата, који Америка води против злогласне терористичке организације Исламске државе, стотинама и хиљадама километара удаљеним од бојних поља Сирије и Ирака.
Амерички лист "УСА Today" провео је један дан с људима који раде у тој згради. Бригадир Џеј Силверија прегледава фотографије прострте по столу у конференцијској соби. Фотографије су зрнасте, а приказују мали нафтни извор и низ базена у којима се прикупља црно злато. Тим нафтним извором управљају припадници терористичке скупине ИС.
(МАПА) ИРАК НА РАСКРСНИЦИ: Очекује се почетак "Битке за Мосул" која може уништити ИС
Налази се негде у сиријској пустињи. Војник за навођење даје кратак извештај Силверији:
- Ово је прилика за ударац једном од ИС-ових извора прихода. У близини нема цивила. Два америчка ловца -бомбардера А-10 зачас би могла бити тамо.
Бригадир се окреће војном адвокату и пита га има ли правних замерки. Нема их. Силверија одобрава акцију и авиони крећу у мисију уништавања нафтног извора. То је само један од примера америчких акција против ИС-а у Сирији и Ираку. Показује како је ваздушни рат против ИС-а најстроже контролисана операција у америчкој војној историји. У случају акција против ИС-а сваки напад мора одобрити војник с најмање чином бригадира.
Багдад ће сарађивати са курдским снагама да ослободе Мосул
Мете се пажљиво испитују не само због потенцијалне колатералне штете, него и због одређивања реципроцитета: је ли мета вредна времена и трошка, па колико напад доприноси циљу ваздушне акције. Чини се да су Американци научили лекције из Ирака и Авганистана. Наиме, велик број колатералних цивилних жртава у рату против талибанског режима и диктатуре Садама Хусеина на крају је довео до огорчења и отпора локалног становништва. Неки сматрају да је хаос настао након америчког ступања на ирачко тло и довео до успона ИС.
Особље је, наводи УСА Today, развило стога сложену формулу за процену могућности да дође до цивилних жртава, а имају и посебну методу одабира конкретног циља.
БРИШУ СВЕ ПРЕД СОБОМ: Ирачке снаге све ближе највећем упоришту џихадиста-Мосулу! (ФОТО)
Добијање дозволе за унапред планиране, односно намерне мете - а то могу бити складишта новца, радионице аутобомби и постројења за војну комуникацију - углавном траје од четири до шест недеља. Међутим, тзв. динамичне мете, попут нафтног извора, чине 85 посто напада, а могу бити одобрене за неколико минута. Један од разлога што су правила за избегавање цивилних мета тако строга да чак, како кажу критичари, онемогућују вођење рата пуном брзином јест и то што живимо у време друштвених мрежа, а погрешни потези се скупо плаћају.
Потврђено је да је у 15.000 удара погинуло 55 цивила. Та се бројка односи на раздобље од 2014. кад је рат из ваздуха почео. Још се седам оптужби испитује, али је број погинулих сигурно много већи јер бројка 55, којом барата америчка војска, говори само о случајевима потврђенима дугим процесом. Но, неки сматрају да су кочнице постављене пред америчке ваздушне снаге претеране.
Да ли после Тикрита, Ирак спрема офанзиву за освајање Мосула?
Чак Хорнер, пензионисани генерал ваздушних снага који је водио нападе у Заливском рату почетком 90-их година, каже да је то “као да се борите с једном руком завезаном иза леђа”.
Војска тврди да је данашње оружје много прецизније од бомби бачених на Ирак у време Заливског рата.
Уосталом, призори из заповедног центра у Дохи немају везе с онима из пређашњих ратова када су пилоти одлазили с метама означенима на мапи и испуштали “глупе” бомбе, имајући притом мало или нимало комуникације с базом. Бомбе би често сравниле са земљом целе улице.
Данас се то ради другачије. Аналитичари процене мету узимајући у обзир близину цивила те одлучујући колико се опасност за њих може ограничити. Ако постоји могућност да бомба погоди оближњу зграду, смањују ризик одабирући мање бомбе или фитиљ који може одгодити експлозију.
Мери се радијус експлозије сваке бомбе јер се одабиром муниције може прецизирати штета. Недавно је, наводи УСА Today, комуникацијски торањ покрај школе погођен тако да се срушио подаље од скупине оближњих зграда. Аналитичари број потенцијалних цивилних жртава смањују и бирајући време напада, на пример по ноћи кад у околини нема цивила. Међутим, чак и када се предузму све мере опреза, пилоти ће одустати од мисије ако цивили непредвиђено приђу мети аутомобилом или пешице пре почетка бомбардовања.
