У КРЕВЕТУ СА ЂАВОЛОМ: Курди спремни на СВЕ да добију своју државу! (ФОТО-ВИДЕО)

Месецима турска влада покушава да се одупре америчкој подршци сиријским Курдима. С једне стране, је то условљено турским жељама за што већим утицајем у будућој сиријској држави, а с друге страхом од курдског уједињења. Ирак и Сирија као пропале државе и Турска као земља великих политичких промена стварају све веће могућности за Курде у три земље, а ни Курди у Ирану нису мирни.

Америчка подршка даје Курдима политичку и војну моћ и од њих ствара све јачи фактор у блискоисточној геополитици. Ирачки Курди су овде у предности, јер комбинација регионалне нестабилности, скорашњег ослобођења Мосула и стање ирачке политике може помоћи историским циљевима курдских лидера.

Последњи ТРЗАЈИ ИС у Палмири: Овако сиријска војска УНИШТАВА терористе на ободима пустиње (ВИДЕО)

Од појаве Исламске државе (ИС) председник Курдистанске регионалне владе Масуд Барзани отворено говори о пропасти Ирака и наглашава могућност независности за три провинције у којима Курди имају већину. У фебруару прошле године Барзани је рекао да је "опстанак курдског народа на Блиском истоку реалност" и да "Курди могу као и друге нације остварити своја природна и Божанска права". Његова Курдистанска демократска странка (КДП) тиме добива ауру државотворне странке, што баца велику сенку на два друга политичка покрета, Домољубну унију Курдистана (ПУК) и Покрет за промену (Gorran).

Најављени референдум о независности ирачког Курдистана би требао да се одржи 25. септембра. Одлука је стигла након што се Барзанијев син Масрур сусрео неочекивано почетком јуна у Багдаду с ирачким премијером Хајдером ал-Абадијем. Масрур је познат по тврдокорном ставу против Багдада, али Абади није потврдио да су причали о независности Курдистана, већ о војној сарадњи у ослобођењу Мосула. Курдска опозиција опет говори да се ради само о начину како би влада у Ербилу покушала да сачува своју власт.

Ирачки лидери се још од нестанка Османског царства силовито боре против курдске независности, посебно јер Курди желе нафтом богату регију Киркук. Багдад се уједно противи курдској независности и начелно је види као претњу ирачком и арапском национализму. Упркос том јазу Багдада и Ербила, Курди су данас ближи централној влади барем из потребе заједничке борбе против ИС-а. Међутим, након што Мосул буде у потпуности ослобођен, Курди ће имати мање разлога да остану у унији с Багдадом.

Истребљење Исламске државе у Мосулу: Џихадистима остао само још један кварт! (ФОТО/МАПА)

Али док је Барзани 2014. и 2015. говорио о унилатералном проглашењу независности, сада напомиње да морају да се остваре добри односи с Багдадом како би се осигурао просперитетан и стабилан независан Курдистан. Дакле, Ербил се нада договорној независности. За то постоје и неки позитивни знаци унутар самог владајућег блока у Багдаду, где се говори и о томе да би у случају независности 17 одсто прорачуна средишње владе остало у арапским рукама. То није службени став владе, али представља одређени помак од досадашњег негирања било какве приче о независности.

Овакво решење највише би задовољило Американце који су се опирали курдској независности због могућег распада Ирака, смањивања турске безбедности и провоцирања сукоба с Ираном. Многи аналитичари сматрају да би курдска држава била економски немогућа. Но, Вашингтон сада у Курдима види свог великог савезника и с независним Ербилом би могао боље да разговара и развија односе без антагонизма у Багдаду.

Независни Курдистан би заправо био америчка полуколонија јер би САД морале да обезбеде велику војну помоћ и економску подршку, али би тиме Вашингтон добио партнера који може играти за америчке политичке и безбедносне интересе.

Сиријска армија доводи ПОЈАЧАЊЕ у Палмиру пред ОДЛУЧУЈУЋУ БИТКУ за Сукну (МАПА)

Турска такође од 2007. има јаке политичке, дипломатске и економске везе с ирачким Курдистаном, а АКП и КДП имају и страначке односе. Турска је међу највећим улагачима у Курдистану, највећи трговински партнер и преко Турске се одвија највећи део извоза курдистанске нафте, а постоји и могућност да сама Анкара прихвати курдистанску независност. Турци виде у ирачким Курдима тампон зону против нестабилности ирачке државе. Како Турска класификује PKK, PYD и YPG терористичким организацијама, а ПУК даје подршку PKK-u, тако турска и курдистанска влада имају заједничке политичке ставове. У том погледу би Анкара свакако подржала наставак Барзанијеве владавине, а радије би прихватила курдистанску државу у Ираку под Барзанијевим вођством него јачање турских и сиријских курдских снага.

Четврта држава с курдским присуством је Иран, где живи између пет и седам милиона Курда. Техеран и Ербил имају заједнички интерес у борби против ИС-а, али немају исте мисли о независности Курдистана. Иран је велики поборник средишње владе у Багдаду и ирачког територијалног јединства. Уједно се Иран боји устанака у властитим курдским регијама, као и утицају америчке и турске политике међу Курдима.

Напад у Техерану је показао да су Курди важни и за националну сигурност. Наиме, сви показатељи говоре да су се радикализовани ирански сунити придружили ИС-у и другим милитантним групама у протеклих шест година. Одмах по нападу, иранске безбедносне снаге ухапсиле су низ осумњичених у граду Павех у провинцији Керманшах. Иранска телевизија је потврдила да је полиција ухапсила 41 особу повезану с нападима и Исламком државом у разним иранским провинцијама.

Жестоки ватрени обрачуни усред града: Одбијен напад џихадиста у Алепу (МАПА)

Ирански политички активиста Мохтар Хушманд, који је служио затворску казну, потврдио је да је у затвору упознао сунитске екстремисте и тако сазнао да се око 150 иранских Курда од почетка 2016. године бори за ИС. Сада се Хушманд бави џихадистичком идеологијом међу Курдима те потврђује да се у последње две деценије селефијска идеологија проширила међу иранским Курдима.

Међутим, ако би ирачки Курдистан постао самостална држава, Иран би у томе могао пронаћи два врло важна интереса. Први је да се кроз Курдистан сузбије радикализација Курда, а други је економска сарадња и извозни партнер за треће земље. С тог аспекта се може говорити да би опасност од општег рата због независност ирачког Курдистана бити избегнута, али за то Ербил мора смирити курдске политичке покрете у Сирији, Турској и Ирану.