U KREVETU SA ĐAVOLOM: Kurdi spremni na SVE da dobiju svoju državu! (FOTO-VIDEO)

Mesecima turska vlada pokušava da se odupre američkoj podršci sirijskim Kurdima. S jedne strane, je to uslovljeno turskim željama za što većim uticajem u budućoj sirijskoj državi, a s druge strahom od kurdskog ujedinjenja. Irak i Sirija kao propale države i Turska kao zemlja velikih političkih promena stvaraju sve veće mogućnosti za Kurde u tri zemlje, a ni Kurdi u Iranu nisu mirni.

Američka podrška daje Kurdima političku i vojnu moć i od njih stvara sve jači faktor u bliskoistočnoj geopolitici. Irački Kurdi su ovde u prednosti, jer kombinacija regionalne nestabilnosti, skorašnjeg oslobođenja Mosula i stanje iračke politike može pomoći istoriskim ciljevima kurdskih lidera.

Poslednji TRZAJI IS u Palmiri: Ovako sirijska vojska UNIŠTAVA teroriste na obodima pustinje (VIDEO)

Od pojave Islamske države (IS) predsednik Kurdistanske regionalne vlade Masud Barzani otvoreno govori o propasti Iraka i naglašava mogućnost nezavisnosti za tri provincije u kojima Kurdi imaju većinu. U februaru prošle godine Barzani je rekao da je "opstanak kurdskog naroda na Bliskom istoku realnost" i da "Kurdi mogu kao i druge nacije ostvariti svoja prirodna i Božanska prava". Njegova Kurdistanska demokratska stranka (KDP) time dobiva auru državotvorne stranke, što baca veliku senku na dva druga politička pokreta, Domoljubnu uniju Kurdistana (PUK) i Pokret za promenu (Gorran).

Najavljeni referendum o nezavisnosti iračkog Kurdistana bi trebao da se održi 25. septembra. Odluka je stigla nakon što se Barzanijev sin Masrur susreo neočekivano početkom juna u Bagdadu s iračkim premijerom Hajderom al-Abadijem. Masrur je poznat po tvrdokornom stavu protiv Bagdada, ali Abadi nije potvrdio da su pričali o nezavisnosti Kurdistana, već o vojnoj saradnji u oslobođenju Mosula. Kurdska opozicija opet govori da se radi samo o načinu kako bi vlada u Erbilu pokušala da sačuva svoju vlast.

Irački lideri se još od nestanka Osmanskog carstva silovito bore protiv kurdske nezavisnosti, posebno jer Kurdi žele naftom bogatu regiju Kirkuk. Bagdad se ujedno protivi kurdskoj nezavisnosti i načelno je vidi kao pretnju iračkom i arapskom nacionalizmu. Uprkos tom jazu Bagdada i Erbila, Kurdi su danas bliži centralnoj vladi barem iz potrebe zajedničke borbe protiv IS-a. Međutim, nakon što Mosul bude u potpunosti oslobođen, Kurdi će imati manje razloga da ostanu u uniji s Bagdadom.

Istrebljenje Islamske države u Mosulu: Džihadistima ostao samo još jedan kvart! (FOTO/MAPA)

Ali dok je Barzani 2014. i 2015. govorio o unilateralnom proglašenju nezavisnosti, sada napominje da moraju da se ostvare dobri odnosi s Bagdadom kako bi se osigurao prosperitetan i stabilan nezavisan Kurdistan. Dakle, Erbil se nada dogovornoj nezavisnosti. Za to postoje i neki pozitivni znaci unutar samog vladajućeg bloka u Bagdadu, gde se govori i o tome da bi u slučaju nezavisnosti 17 odsto proračuna središnje vlade ostalo u arapskim rukama. To nije službeni stav vlade, ali predstavlja određeni pomak od dosadašnjeg negiranja bilo kakve priče o nezavisnosti.

Ovakvo rešenje najviše bi zadovoljilo Amerikance koji su se opirali kurdskoj nezavisnosti zbog mogućeg raspada Iraka, smanjivanja turske bezbednosti i provociranja sukoba s Iranom. Mnogi analitičari smatraju da bi kurdska država bila ekonomski nemoguća. No, Vašington sada u Kurdima vidi svog velikog saveznika i s nezavisnim Erbilom bi mogao bolje da razgovara i razvija odnose bez antagonizma u Bagdadu.

Nezavisni Kurdistan bi zapravo bio američka polukolonija jer bi SAD morale da obezbede veliku vojnu pomoć i ekonomsku podršku, ali bi time Vašington dobio partnera koji može igrati za američke političke i bezbednosne interese.

Sirijska armija dovodi POJAČANJE u Palmiru pred ODLUČUJUĆU BITKU za Suknu (MAPA)

Turska takođe od 2007. ima jake političke, diplomatske i ekonomske veze s iračkim Kurdistanom, a AKP i KDP imaju i stranačke odnose. Turska je među najvećim ulagačima u Kurdistanu, najveći trgovinski partner i preko Turske se odvija najveći deo izvoza kurdistanske nafte, a postoji i mogućnost da sama Ankara prihvati kurdistansku nezavisnost. Turci vide u iračkim Kurdima tampon zonu protiv nestabilnosti iračke države. Kako Turska klasifikuje PKK, PYD i YPG terorističkim organizacijama, a PUK daje podršku PKK-u, tako turska i kurdistanska vlada imaju zajedničke političke stavove. U tom pogledu bi Ankara svakako podržala nastavak Barzanijeve vladavine, a radije bi prihvatila kurdistansku državu u Iraku pod Barzanijevim vođstvom nego jačanje turskih i sirijskih kurdskih snaga.

Četvrta država s kurdskim prisustvom je Iran, gde živi između pet i sedam miliona Kurda. Teheran i Erbil imaju zajednički interes u borbi protiv IS-a, ali nemaju iste misli o nezavisnosti Kurdistana. Iran je veliki pobornik središnje vlade u Bagdadu i iračkog teritorijalnog jedinstva. Ujedno se Iran boji ustanaka u vlastitim kurdskim regijama, kao i uticaju američke i turske politike među Kurdima.

Napad u Teheranu je pokazao da su Kurdi važni i za nacionalnu sigurnost. Naime, svi pokazatelji govore da su se radikalizovani iranski suniti pridružili IS-u i drugim militantnim grupama u proteklih šest godina. Odmah po napadu, iranske bezbednosne snage uhapsile su niz osumnjičenih u gradu Paveh u provinciji Kermanšah. Iranska televizija je potvrdila da je policija uhapsila 41 osobu povezanu s napadima i Islamkom državom u raznim iranskim provincijama.

Žestoki vatreni obračuni usred grada: Odbijen napad džihadista u Alepu (MAPA)

Iranski politički aktivista Mohtar Hušmand, koji je služio zatvorsku kaznu, potvrdio je da je u zatvoru upoznao sunitske ekstremiste i tako saznao da se oko 150 iranskih Kurda od početka 2016. godine bori za IS. Sada se Hušmand bavi džihadističkom ideologijom među Kurdima te potvrđuje da se u poslednje dve decenije selefijska ideologija proširila među iranskim Kurdima.

Međutim, ako bi irački Kurdistan postao samostalna država, Iran bi u tome mogao pronaći dva vrlo važna interesa. Prvi je da se kroz Kurdistan suzbije radikalizacija Kurda, a drugi je ekonomska saradnja i izvozni partner za treće zemlje. S tog aspekta se može govoriti da bi opasnost od opšteg rata zbog nezavisnost iračkog Kurdistana biti izbegnuta, ali za to Erbil mora smiriti kurdske političke pokrete u Siriji, Turskoj i Iranu.