Ово је пет НАЈМОЋНИЈИХ ВОЈНИХ АРМИЈА на СВЕТУ, од њих СТРЕПИ планета!
Какав ће бити баланс копнених војних снага 2030. године?
Од краја Хладног рата, фокус војних стратега се значајно померио с копнених борбених операција. Ретко који савремени сукоб подразумева окршај с технолошки и доктрински сличним непријатељем од кога треба да се преотме део територије.
У овој земљи сви МУШКАРЦИ од 20 до 50 су ВОЈНИЦИ! Не, НИЈЕ то ни Кина, ни САД, нити је Израел!
ЕВРОПО, СПРЕМИ СЕ! Верски РАТ све извеснији, европске службе безбедности у СТРАХУ!
Планирање оваквих операција остаје важан елемент, али и саме копнене снаге данас се суочавају с другим прироритетима, од којих их поједини, попут анти-тероризма, враћају у саме почетке савремене војне организације.
Какав ће бити баланс копнених војних снага 2030. године, након завршетка рата против тероризма?
Оваква предвиђања тешко је начинити, али уз помоћ пар једноставних питања, можемо доћи ближе одговору:
- Да ли армија о којој је реч има приступ државним ресурсима, укључујући и иновативну технолошку основу?
БОРБА ЗА АРКТИЧКЕ ВОДЕНЕ ПУТЕВЕ: Шпијунска машина САД одбројава сате до сукоба Америке и Русије!
- Да ли армија о којој је реч има довољну подршку политичких власти, а без нарушавања њене независности?
- Да ли армија о којој је реч има приступ експерименталној обуци, да ли је у стању да се обучава и осавремењује у реалистичним условима?
- Одговарајући на ова питања, видећемо да ће најубојитије снаге света у 2030. години личити на оне које имамо данас, али ипак уз неколико битних разлика.
ИНДИЈА
Индијска армија убраја се у најелитније копнене силе света. Кроз своју савремену историју, сукобљавала се с домаћим маоистичким побуњеницима, Пакистанцима у Кашмиру, Тамилима на југу. Главни њен фокус лежи на потенцијалном конфликту с Пакистаном који би могао да прерасте у конвенционални рат великих размера. Све у свему, индијска војска постала је ефективно оруђе Њу Делхија како у спољној, тако и у домаћој политици.
Иако је технолошки заостајала за другим великим силама, Индија располаже све већим арсеналом нових војних технологија. Оружје набавља од Русије, Израела, САД, из Европе, док истовремено рапидно шири домаћу производњу.
ФРАНЦУСКА
Тренутно најјача европска армија, војска Француске ће вероватно задржати овај епитет и у будуће. Француска жели да сачува значајну улогу у светској политици, а да би то остварила, неопходна јој је респектабилна борбена сила. Трендови који постоје ће се наставити, а можда и проширити, како Француска буде остваривала све већи утицај у безбедносном апарату Европске уније.
Војноиндустријски комплекс ове земље остаје један од развијенијих у свету, а остварује се како на домаћем тржишту, тако и извозом. Француска армија има значајног искуства у операцијама мањих и средњих размера. У рату против тероризма, њене снаге су деловале у Авганистану и на подручју северне Африке.
РУСИЈА
Руска армија је од завршетка Хладног рата прошла кроз тешку трансформацију, будући одсечена од својих некадашњих економских и људских ресурса. Војноиндустријски комплекс Црвене армије се полако распадао, остављајући њену наследницу са застарелом и слабо одржаваном опремом. Морал трупа је пао, што се видело на примеру сукоба с чеченским терористима.
У међувремену је дошло до преокрета, иако не потпуног. Оснажена руска економија у стању је да инвестира више средстава у одбрану. Реформе елитних јединица успешно су се показале окончањем рата у Чеченији.
Русија је с лакоћом победила Грузију 2008. године, а 2014. несметано преотела Крим од Украјине. Ове сукобе можемо назвати кровним именом ратова за обнову Русије и њима можда још увек није дошао крај. Руска армија игра централну улогу у спољној политици Москве према блиском суседству.
Војска Русије ће бити једна од глобалних сила и у 2030. години, али ће имати и свој сет проблема. Развој нових технологија могао би се показати тежим него раније. Совјетски ресурси су коначно исцрпљени и мора им се наћи адекватна замена. Недостатак људства би могао да буде један од проблема, будући да се снаге Руске федерације у том сегменту још увек налазе у процепу између старог модела регрутације и савремене професионалне армије која чини највећи део елитних снага. За суседе ће, у сваком случају, остати непремостива препрека.
СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ
Од краја Хладног рата, армија Сједињених Држава постала је златни стандард за све остале копнене снаге на свету. Победе над ирачком армијом 1991. и 2003. најимпресивнији су примери копнених војних операција у последњих неколико деценија. У последњих петнаест година, теренске операције у Ираку и Авганистану значајно су унапредиле америчке специјалне снаге.
Иако само део америчке опреме датира из времена Хладног рата, и он је прошао кроз низ успешних модернизација.
АМЕРИКА ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ! Да ли ће САД успети да спрече сукоб Турске и Курда у северној Сирији?
Савремену опрему крунише петнаестогодишње искуство у рату против терора, што представља најдуже борбено ангажовање Америке још од времена сукоба с индијанским племенима. Ипак, тако дуготрајан сукоб може да доведе и до заморености трупа и командних структура. И поред тога, америчка армија ће највероватније остати најснажнија копнена сила на свету и у 2030. години.
КИНА
Од почетка деведесетих година прошлог века, кинеска војска пролази кроз систематске реформе. У претходним деценијама, поједине војне структуре служиле су као гарант интересних група унутар Комунистичке партије Кине. Након успешно спроведених реформи, кинеска армија је постала професионална војна организација чија је комерцијална природа ништа мање развијена од борбене.
КИНА ШАЉЕ ВОЈСКУ У ЏИБУТИ! Американци и Французи у ПАНИЦИ!
У последње време, буџетска средства Кине се све више улажу у ваздухопловне и поморске снаге, што буџет копнене војске оставља донекле ускраћеним.
Изнад свега, издвајају се масивни пројекти модернизације опреме, реалистичног обучавања бораца и одлучни кораци ка потпуној професионализацији снага. Иако по нивоу средстава још увек не може да се мери с америчком војском, кинеска оружана сила има скоро неограничене људске ресурсе, као и материјалне залихе веће него било која друга војска на свету. Једино што јој недостаје јесте борбено искуство, будући да у оружани сукоб није била укључена још од краткотрајног рата с Вијетнамом крајем осме деценије прошлог века.
Коначно , одговор на питање о изградњи моћне армије остаје крајње једноставан. Државе које истовремено имају ентузијастично становништво богатог људског капитала, располажу савременим технологијама и робусним привредним структурама, које односе између цивилних и војних органа граде одвојено, али не превише самостално, најбоље ће проћи. Ни борбено искуство не шкоди. Ипак, једноставност решења не подразумева и његову лаку примену.