ОВО СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО У ИСТОРИЈИ ФРАНЦУСКЕ! Држава може да се нађе у блокади, једино решење НОВИ ИЗБОРИ!
Аналитичар Иван Милетић изјавио је данас да је након другог круга ванредних парламентарних избора у Француској највеће изненађење то што нико нема већину и истакао да се то дешава први пут у историји Француске и да председника Емануела Макрона чека врло изазован период, јер ће имати проблем да формира нову владу.
Он је рекао да Макрон не може да распише нове изборе уколико не успе да формира нову владу, јер по француском Уставу то не може да се уради годину дана након избора.
- Највероватније ћемо за годину, годину и по дана имати нове изборе непосредно пред изборе у Немачкој, јер је оваква ситуација неодржива, први пут у историји Француске и нешто што није ни предвиђено да се деси - оценио је аналитичар.
Коментаришући резултате другог круга ванредних парламентарних избора у Француској на којима је највише гласова освојила левичарска коалиција Нови народни фронт, Милетић је рекао да они који су се обрадовали великом блоку левице треба да разумеју да је то широки блок који је направљен да би креирао страх у односу на растућу десницу.
- То су људи који су врло различитих идеолошких приступа чак и у ЕУ. Неки од њих су чак и против ЕУ, комунисти и екстремни левичари, они су пођеднако параноици и против глобализма ЕУ као што би неки људи мислили да је и десница. Мислим да су се многи прерано обрадовали и да ће схватити да ће ово бити врло изазован период за председника Макрона који ће имати проблем да формира нову владу - објаснио је он.
На питање да ли је важно да се зна ко је нови британски премијер Кир Стармер и да ли ће се након избора у Великој Британији било шта променити у односу према Србији, Милетић је рекао да то није важно зато што је Вестминстерски систем који имају Британци такав да они могу да мењају своје премијере без обзира на изборе и напоменуо да само зато што је Стармер победио на изборима не мора да значи да ће он бити премијер у наредне четири године.
С друге стране, Милетић сматра да Велика Битанија мора да се окрене више сама себи ако жели да реши проблеме због којих је дошло до оваквих промена, иначе ће и код њих доћи до раста деснице која је на помолу, која се појавила касно на изборима што, додаје он, не значи да на следећим изборима неће остварти боље резултате.
Милетић каже да Велика Британија има врло јасно дефинисану спољну политику која је координисана са спољном политиком Немачке, због чега сматра да неку посебну промену у односу Велике Британије према Србији не треба очекивати.
- Било би добро да обрате пажњу на растући криминал који им долази са Косова и Метохије од стране албанских организованих криминалних група. Ако наставе са овом политиком само ће имати већи криминал и више дроге на својим улицама - оценио је аналитичар.
Када је реч о утицају избора у Француској и Великој Британији на украјинску кризу, Милетић каже да је главни резултат ових избора то што може да се заборави на идеју француског председника о слању трупа на територију Украјине јер са овом конституцијом парламента то неће бити изводљиво.
- Он неће имати јасан мандат са својом политичком партијом, можда ће морати да направи компромис са социјалистичким лидером, тако да та идеја Француске која би била мотор да покрене нешто у Украјини након ових избора може да се заборави - оценио је он.
Милетић сматра да мировна иницијатива мађарског премијера Виктора Орбана за Украјину показује колико Орбан добија интересантну позицију и улогу, али и довољно храбрости да се одвоји од постојећег естаблишмента у ЕУ.
Сматра да је Орбан сачекао моменат када је Мађарска председавајућа земља ротирајућег преседништва ЕУ и одлучио да у тој функцији он оде у Москву.
- Ту можемо да видимо незадовољство које се све више генерише у централно-европским државама, само треба испратити колико ће ситуација у Пољској остати оваква каква јесте или ће се поново вратити на десну страну, јер ће нам онда то јасно говорити о подели у будућности која може да се деси након 2027. године - навео је Милетић.