ОВО СУ НАЈВЕЋИ МОЋНИЦИ КОЈИ ДОМИНИРАЈУ ИРАНОМ: Откривено ко вуче конце на Блиском истоку и намерава да постане НАЈВЕЋА НУКЛЕАРНА СИЛА (ВИДЕО)

Замршена, вишеслојна структура моћи иранског режима може бити изазовна за разумевање и за оне у земљи, а камоли спољни свет. Иако се чини да је земља са скоро 90 милиона становника под строгом контролом једног свештеника, владајућа елита Исламске Републике је заправо ушла у период значајних промена, пише “Фајненшел тајмс”. Док се фракције припремају за борбу да наследе остарелог врховног вођу (85), будућност режима све више обликују његове оружане снаге и тврдолинијаши. Политички ток постао је кључни фактор у безбедности Блиског истока, како је вишедесенијско непријатељство имеђу Ирана и израела досегло нове, опасне висине последњих недеља.

Како се криза развија, промолило се кључно питање за регион – ко одлучује за Иран, земљу за коју се сматра да је на прагу да направи нуклеарну бомбу?

Да ли Хамнеи има коначну моћ у доношењу одлука?

Он је недвосмислено главни доносилац одлука за читаву крупну домаћу и спољну политику. Хамнеи одбацује све што сматра “тиранским западом”, посебно САД и Израел. Залаже се за спорни нуклеарни програм за који тврди да је искључиво у цивилне сврхе, позивајући се притом на религиозне текстове.

Такође је прагматичан и послушао је упутства свог ментора ајатолаха Рухолаха Homeinija да опстанак режима надмашује важност чак и суштинских исламских принципа, пише ФТ.

Хамени преузима прорачунате ризике кад противници пређу његове црвене линије. Након убиства генерала Касема Сулејманија 2020, његовог омиљеног командата ИРГЦ, одобрио је ракетни напад на америчку базу у Ираку у којој је повређено преко 100 војника – али без смртних исхода. Његов последњи потез – одступање од устаљеног приступа “стратешког стрпљења” – уследио је након наводно израелског напада на ирански конзулат у Сирији 1. априла, кад је одобрио први директан удар одмазде на Израел, лансирајући преко 300 пројектила и дронова.

Техеран је и то сматрао осмишљеним да ограничи ескалацију избегавањем великих жртава.

Упркос својим годинама, Хамнеи је активан, држи подуже говоре и појављује се у јавности, понекад без уобичајеног штапа. Он настоји да од Ирана направи надмоћну регионалну силу. На важним позицијама држи тврдолинијаше и изразио је задовољство председником Ибрахимом Раисијем, који за разлику од својих претходника није изазивао врховног вођу и помно је следио његове смернице – како пише ФТ можда да би се боље позицирао као наследник.

Да ли је Хамнеи под утицајем ИРГЦ?

Он контролише ИРГЦ и помогао је у транформацији гарде у моћну институцију. Команданти ИРГЦ су му лојални, али ајатолах такође слуша њихове савете, укључујући и оне невезане за војна питања.

Гарда служи Хамнеју као примарни апарат за вршење власти у Ирану и на Блиском истоку. Њихов утицај се протеже кроз све области друштва –економију, културу, те спољну и домаћу политику, укључујући сузбијање дисидената. Суштински су они моћна влада у сенци.

Хамнеи је за ИРГЦ одредио стратегију асиметричног ратовања, проналазећи начине за борбу против конвенциоално моћнијих непријатеља. Иран је оснажио посредничке групе у Либану, Сирији, Ираку и Јемену, подржао је палестинске милитанте и развио балистичке ракете дугог домета, дронове и глисере.

Да ли Хамнеи и ИРГЦ заговарају рат са САД или Израелом?

Хамнеи је настојао да се систематски бори против САД и Израела – али без изазивања отвореног рата. Подржавањем посредничких група попут Хамаса и Хезболаха широм Блиског истока он је обећао да ће избацити САД из региона.

Док амерички обавештајци нису нашли доказе да је Иран учествовао у нападу Хамаса на Израел 7. октобра, Техеран је подржао нападе на Израел због његовог осветничког рата у Гази. Али, либански Хезболах – најважнија посредничка група Ирана – је показао опрез у својим сукобима са Израелом. Док је више пута испалио пројектиле преко границе, није се упустио у свеопшти конфликт.

Кад је Иран лансирао стотине пројектила на Израел 13. априла ИРГЦ је била та – а не Министарство спољних послова – која је позвала швајцарског амбасадора да пренесе поруку САД, што је сигнализирало оклевање Техерана да ескалира непријатељства, како је ФТ-у рекао један званичник.

Која је улога других свештеника у Ирану у доношењу одлука?

Ирански свештеници пружају религиозни легитимитет владарима земље, укључујући врховног вођу, који мора да буде шиитски муслимански свештеник. Али, већина од њих има мало утицаја на свакодневне одлуке.

Скупштина експерата, која се састоји од 88 свештеника, одговорна је за именовање следећег лидера након Хамнејеве смрти. Такође треба да надзире његове поступке, иако се то никад није догодило.

Свештеници се углавном баве религиозним студијама и фокусирају се на културна и друштвена питања, укључујући улогу жена. Њихова популарност је уназад у паду. Неки од утицајнијих контролишу пословне фондове и јавност их често криви за економске проблеме. Било је чак напада на свештенике на улицама, наводи ФТ.

Колики утицај има бизнис?

Иранска економија је предоминантно под контролом државе и ослања се на приходе од сирове нафте.

Приватни сектор је намерно маргинализован да се спречи да бизнис испољи превелик утицај или да заговара политичке промене, како кажу пословни лидери.

Шта је са реформистима и центристима?

Ирански либерали и центрист од 1997. покушавају да убеде Хамнеја да дозволи политичке и економске реформе. Али, томе се одупиру тврдолинијаши који их оптужују за подривање земље а усклађивање са Западом. Реформистичким кандидатима је онемогућено учешће на председничким и парламентарним изборима.

Реформисти желе да смање тензије са САД и на Блиском истоку и ставе приоритет на економски развој и привлачење страних инвестиција, док тврдолинијаши то виде као “тројанског коња” који би омогућио Америци да промени режим у Техерану. Они заговарају партнерство са Русијом и Кином и тврде да америчке санкције помажу Ирану да појача своју самоодрживост.

Како пише ФТ, Хамнеи се ослања на лојалне тврдолинијаше уместо да заштити своју визију за Иран - и пре и после своје смрти.

Извор: Србија Данас/Блиц/Милијана Миликшић