ДА ЛИ ЋЕ ИЗРАЕЛ УПАСТИ У ЗАМКУ? Најавили су велику копнену офанзиву на Газу, али ево зашто је то управо оно што ХАМАС ЖЕЛИ
Ескалација насиља у Израелу и Појасу Газе се наставља.
Недељу дана након напада Хамаса, Израел делује спремно да нареди копнену инвазију на Појас Газе.
"РАТ САМ ПО СЕБИ НИЈЕ ЦИЉ" Званичник Хамаса проговорио о израелским таоцима, открио шта је пренео посредницима (ВИДЕО)
"Борба светлости и таме" Израелски председник се обратио посланицима Кнесета
ПРВА АКЦИЈА МОЋНИХ КОРВЕТА! Израелски бродови напали Појас Газе (ВИДЕО)
Крвави сукоб Израела и Палестине траје већ десет дана, а последњи подаци показују да је до сада више од 4.000 људи убијено у сукобима на обе стране. Након најсмртоноснијег напада на израелску територију у њеној историји, влада премијера Бењамина Нетанијахуа је под огромним притиском да пошаље своје снаге у енклаву
Већ је реаговала ваздушним ударима у којима је страдало више од 2.700 Палестинаца у Гази, према тамошњем Министарству здравља. Такође, према UNRWA, више од милион становника Појаса је расељено, што је скоро половина целокупног становништва. Хуманитарни радници су рекли да су се услови у Гази претворили у "потпуну катастрофу", док хиљаде Палестинаца покушава да побегне на југ.
Војна супериорност мало значи у крцатој Гази
Пре него што оде даље, Израел мора да размотри зашто можда улази у замку у Гази, пише за “Њујорк тајмс” Дејвид Харден, бивши директор мисије УСАИД-а за Западну обалу и Газу и некадашњи саветник специјалног изасланика америчког председника Барака Обаме за мир на Блиском истоку.
Хамас је, објашњава Харден, знао да ће напад у суботу 7. октобра оставити Нетанијахуу мало избора, сем да се освети копненом инвазијом. Такође зна да би технологија и војна супериорност израелских одбрамбених снага (ИДФ) имала мало предности на крцатим улицама Газа Ситија, у највећем избегличком кампу Газе Џабалији, или у лавиринту подземних тунела Хамаса.
Газа је са својих 220 квадратних километара и преко два милиона становника једно од најгушће насељених места на Земљи.
Делује да Хамас жели да увуче израелске војнике у опасну ситуацију, као што је Хезболах радио у јужном Либану 1985-2000. Након година борби Израел је био приморан на понижавајуће и хаотично повлачење, остављајући оснажени и претећи Хезболах на својој северној граници, пише Харден.
Зашто би Хамас желео да увуче израелске снаге у крваву копнену битку?
Хамас је, како наводи, неоспорна сила у Гази, иако није било избора од 2006. Палестинска народна самоуправа, њена главна политичка партија Фатах, пословна заједница, цивилно друштво и вође породичних кланова не могу ефикасно да изазову Хамас који је постао само јачи након сваког узастопног сукоба са Израелом.
Упркос израелској блокади и сталном надзору, Хамас је очигледно успео да набави више ракета, побољша свој домет и прецизност, обезбеди офанзивну борбену обуку за своје борце и развије обавештајну мрежу, довољно софистицирану и далекосежну да покрене истовремене нападе на 22 локације у Израелу. Хамас засигурно верује да може да порази Израел на њиховом терену у рату на исцрпљивање.
Хамас такође жели да прошири свој политички кредибилитет на Западној обали ако Израел изврши инвазију на Газу, посебно ако се израелско напредовање заустави. Многи Палестинци на Западној обали већ сматрају да је Палестинска народна самоуправа корумпирана, слаба и неспособна да оствари тежње свог народа. Упад Израела у град Џенин на Западној обали у јулу додатно наглашава да влада председника Палестинске самоуправе Махмуда Абаса не може ни да заштити људе Џенина нити да обезбеди визију будућности са више наде.
Ако Израел нападне Газу, каже Харден, Хамас би могао да има јавну подршку да изазове Палестинску самоуправу на Западној обали и потенцијално преузме руководство као једини представник палестинског народа.
У ширем региону, Хамас такође може да рачуна на савезнички Хезболах. Дан након што је Хамас напао југ Израела. Хезболах се – да ли у покушају да испита спремност израелских снага – сукобио са израелском војском дуж северне границе, близу фарми Шеба, земљишта које контролише Израел али на које право тврди Либан. Хезболах ће можда настојати да искористи ситуацију ако се Израел бори против Хамаса у Гази и на Западној обали.
Престројавање на Блиском истоку
Упркос гротескним зверствима над цивилима, наводи Харден, Хамас је можда већ ресетовао политичко престројавање на Блиском истоку, ометајући будуће дипломатске разговоре између Израела и Саудијске Арабије. Али, ако би ситуација у Гази сада ескалирала у дуготрајни копнени рат, Хамас би такође могао да поткопа Абрахамове споразуме, којима су успостављене сагласности између Израела, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина, и разбије тренд све веће нормализације арапско-израелских односа.
Палестинска самоуправа није могла да блокира Абрахамове споразуме али би Хамас и даље могао да их поништи.
Израел, наравно, може да рачуна на америчку подршку док прелази на следеће кораке. Администрација председника Џоа Бајдена послала је групу носача авиона у источни Медитеран ради “одвраћања” и обезбедиће ИДФ “додатну опрему и ресурсе, укључујући муницију”.
Током наредне недеље Израел би могао да уништи већину Хамасове инфраструктуре. Ако покрену копнену офанзиву на Газу, ИДФ ће каналисати гнев нације и тражиће огромну цену за Хамасов масакр у кибуцу Кфар Аза. Ипак, оперативно гледајући, Хамас отежава израелским снагама слободу деловања, имајући у виду да држи најмање 150 талаца.Ако се копнени рат одужи, Израел би остварио добитке на бојном тлу али скоро сигурно не би успео да уништи владајућу идеологију Хамаса нити неостварене тежње Палестинаца за државношћу, каже Харден.
Шта Израел треба да уради да избегне замку у Гази?
Да би избегао замку у Гази, Израелу су потребни арапски савезници на терену и у региону.
Саудијска Арабија, УАЕ, Египат и Јордан сматрају Иран, Хамас, Хезболах, побуњене Хутије у Јемену и Муслиманско братство за колективну стратешку претњу.
Да би добио подршку кључних регионалних лидера Израел ће морати да понуди велике безбедносне уступке и обавештајне податке у случају ширег рата са Ираном и да постави значајан и јасан политички хоризонт за пост-Абасову и пост-Хамасову палестинску државу. Ипак, Нетанијаху се суочава са великим јазом кредибилитета и код куће и код арапских комшија. Само истинска влада јединства би можда могла да отупи претњу Хамаса продорном дипломатијом у региону. Тај успех би могао да га кошта његовог посла, каже Харден.
Дани који су пред нама, како је закључио, биће крвави и тешки и за Израелце и за Палестинце. Хамас је можда поставио замку ако изазове израелску инвазију на Газу. Пре него што Израел одговори на тај позив, треба да има стратегију за излазак из Газе и план за дан после. Погрешна процена Израела у Гази могла би да изазове кризу на Блиском истоку каква траје генерацијама.
