DA LI ĆE IZRAEL UPASTI U ZAMKU? Najavili su veliku kopnenu ofanzivu na Gazu, ali evo zašto je to upravo ono što HAMAS ŽELI
Eskalacija nasilja u Izraelu i Pojasu Gaze se nastavlja.
Nedelju dana nakon napada Hamasa, Izrael deluje spremno da naredi kopnenu invaziju na Pojas Gaze.
"RAT SAM PO SEBI NIJE CILJ" Zvaničnik Hamasa progovorio o izraelskim taocima, otkrio šta je preneo posrednicima (VIDEO)
"Borba svetlosti i tame" Izraelski predsednik se obratio poslanicima Kneseta
PRVA AKCIJA MOĆNIH KORVETA! Izraelski brodovi napali Pojas Gaze (VIDEO)
Krvavi sukob Izraela i Palestine traje već deset dana, a poslednji podaci pokazuju da je do sada više od 4.000 ljudi ubijeno u sukobima na obe strane. Nakon najsmrtonosnijeg napada na izraelsku teritoriju u njenoj istoriji, vlada premijera Benjamina Netanijahua je pod ogromnim pritiskom da pošalje svoje snage u enklavu
Već je reagovala vazdušnim udarima u kojima je stradalo više od 2.700 Palestinaca u Gazi, prema tamošnjem Ministarstvu zdravlja. Takođe, prema UNRWA, više od milion stanovnika Pojasa je raseljeno, što je skoro polovina celokupnog stanovništva. Humanitarni radnici su rekli da su se uslovi u Gazi pretvorili u "potpunu katastrofu", dok hiljade Palestinaca pokušava da pobegne na jug.
Vojna superiornost malo znači u krcatoj Gazi
Pre nego što ode dalje, Izrael mora da razmotri zašto možda ulazi u zamku u Gazi, piše za “Njujork tajms” Dejvid Harden, bivši direktor misije USAID-a za Zapadnu obalu i Gazu i nekadašnji savetnik specijalnog izaslanika američkog predsednika Baraka Obame za mir na Bliskom istoku.
Hamas je, objašnjava Harden, znao da će napad u subotu 7. oktobra ostaviti Netanijahuu malo izbora, sem da se osveti kopnenom invazijom. Takođe zna da bi tehnologija i vojna superiornost izraelskih odbrambenih snaga (IDF) imala malo prednosti na krcatim ulicama Gaza Sitija, u najvećem izbegličkom kampu Gaze Džabaliji, ili u lavirintu podzemnih tunela Hamasa.
Gaza je sa svojih 220 kvadratnih kilometara i preko dva miliona stanovnika jedno od najgušće naseljenih mesta na Zemlji.
Deluje da Hamas želi da uvuče izraelske vojnike u opasnu situaciju, kao što je Hezbolah radio u južnom Libanu 1985-2000. Nakon godina borbi Izrael je bio primoran na ponižavajuće i haotično povlačenje, ostavljajući osnaženi i preteći Hezbolah na svojoj severnoj granici, piše Harden.
Zašto bi Hamas želeo da uvuče izraelske snage u krvavu kopnenu bitku?
Hamas je, kako navodi, neosporna sila u Gazi, iako nije bilo izbora od 2006. Palestinska narodna samouprava, njena glavna politička partija Fatah, poslovna zajednica, civilno društvo i vođe porodičnih klanova ne mogu efikasno da izazovu Hamas koji je postao samo jači nakon svakog uzastopnog sukoba sa Izraelom.
Uprkos izraelskoj blokadi i stalnom nadzoru, Hamas je očigledno uspeo da nabavi više raketa, poboljša svoj domet i preciznost, obezbedi ofanzivnu borbenu obuku za svoje borce i razvije obaveštajnu mrežu, dovoljno sofisticiranu i dalekosežnu da pokrene istovremene napade na 22 lokacije u Izraelu. Hamas zasigurno veruje da može da porazi Izrael na njihovom terenu u ratu na iscrpljivanje.
Hamas takođe želi da proširi svoj politički kredibilitet na Zapadnoj obali ako Izrael izvrši invaziju na Gazu, posebno ako se izraelsko napredovanje zaustavi. Mnogi Palestinci na Zapadnoj obali već smatraju da je Palestinska narodna samouprava korumpirana, slaba i nesposobna da ostvari težnje svog naroda. Upad Izraela u grad Dženin na Zapadnoj obali u julu dodatno naglašava da vlada predsednika Palestinske samouprave Mahmuda Abasa ne može ni da zaštiti ljude Dženina niti da obezbedi viziju budućnosti sa više nade.
Ako Izrael napadne Gazu, kaže Harden, Hamas bi mogao da ima javnu podršku da izazove Palestinsku samoupravu na Zapadnoj obali i potencijalno preuzme rukovodstvo kao jedini predstavnik palestinskog naroda.
U širem regionu, Hamas takođe može da računa na saveznički Hezbolah. Dan nakon što je Hamas napao jug Izraela. Hezbolah se – da li u pokušaju da ispita spremnost izraelskih snaga – sukobio sa izraelskom vojskom duž severne granice, blizu farmi Šeba, zemljišta koje kontroliše Izrael ali na koje pravo tvrdi Liban. Hezbolah će možda nastojati da iskoristi situaciju ako se Izrael bori protiv Hamasa u Gazi i na Zapadnoj obali.
Prestrojavanje na Bliskom istoku
Uprkos grotesknim zverstvima nad civilima, navodi Harden, Hamas je možda već resetovao političko prestrojavanje na Bliskom istoku, ometajući buduće diplomatske razgovore između Izraela i Saudijske Arabije. Ali, ako bi situacija u Gazi sada eskalirala u dugotrajni kopneni rat, Hamas bi takođe mogao da potkopa Abrahamove sporazume, kojima su uspostavljene saglasnosti između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina, i razbije trend sve veće normalizacije arapsko-izraelskih odnosa.
Palestinska samouprava nije mogla da blokira Abrahamove sporazume ali bi Hamas i dalje mogao da ih poništi.
Izrael, naravno, može da računa na američku podršku dok prelazi na sledeće korake. Administracija predsednika Džoa Bajdena poslala je grupu nosača aviona u istočni Mediteran radi “odvraćanja” i obezbediće IDF “dodatnu opremu i resurse, uključujući municiju”.
Tokom naredne nedelje Izrael bi mogao da uništi većinu Hamasove infrastrukture. Ako pokrenu kopnenu ofanzivu na Gazu, IDF će kanalisati gnev nacije i tražiće ogromnu cenu za Hamasov masakr u kibucu Kfar Aza. Ipak, operativno gledajući, Hamas otežava izraelskim snagama slobodu delovanja, imajući u vidu da drži najmanje 150 talaca.Ako se kopneni rat oduži, Izrael bi ostvario dobitke na bojnom tlu ali skoro sigurno ne bi uspeo da uništi vladajuću ideologiju Hamasa niti neostvarene težnje Palestinaca za državnošću, kaže Harden.
Šta Izrael treba da uradi da izbegne zamku u Gazi?
Da bi izbegao zamku u Gazi, Izraelu su potrebni arapski saveznici na terenu i u regionu.
Saudijska Arabija, UAE, Egipat i Jordan smatraju Iran, Hamas, Hezbolah, pobunjene Hutije u Jemenu i Muslimansko bratstvo za kolektivnu stratešku pretnju.
Da bi dobio podršku ključnih regionalnih lidera Izrael će morati da ponudi velike bezbednosne ustupke i obaveštajne podatke u slučaju šireg rata sa Iranom i da postavi značajan i jasan politički horizont za post-Abasovu i post-Hamasovu palestinsku državu. Ipak, Netanijahu se suočava sa velikim jazom kredibiliteta i kod kuće i kod arapskih komšija. Samo istinska vlada jedinstva bi možda mogla da otupi pretnju Hamasa prodornom diplomatijom u regionu. Taj uspeh bi mogao da ga košta njegovog posla, kaže Harden.
Dani koji su pred nama, kako je zaključio, biće krvavi i teški i za Izraelce i za Palestince. Hamas je možda postavio zamku ako izazove izraelsku invaziju na Gazu. Pre nego što Izrael odgovori na taj poziv, treba da ima strategiju za izlazak iz Gaze i plan za dan posle. Pogrešna procena Izraela u Gazi mogla bi da izazove krizu na Bliskom istoku kakva traje generacijama.
