ПАШИЊАН УЗНЕМИРЕН ЗБОГ НОВИХ СУКОБА НА ГРАНИЦИ: Послао Русима добар предлог, све очи упрте су сада у Путина
Од руског председника много тога зависи
Ситуација дуж јерменско-азербејџанске границе се не стабилизује упркос напорима владе Јерменије и међународне заједнице, изјавио је вршилац дужности премијера Никол Пашињан на састанку владе земље.
У ТОКУ СУ ЖЕСТОКИ ОРУЖАНИ СУКОБИ: Убијена три јерменска војника, два рањена, Азери распалили минобацачима
ИЗБИЛИ ЖЕСТОКИ СУКОБИ У НАГОРНО-КАРАБАХУ: Тешка размена ватре на граници, има мртвих и рањених
НОВИ СУКОБИ ИЗМЕЂУ ЈЕРМЕНА И АЗЕРА: Пуца се жестоко, почиње друго полувреме РАТА за Карабах?!
- Азербејџан наставља агресивну реторику и дејства, игноришући све предлоге међународне заједнице за решавање настале ситуације - рекао је Пашињан.
Према његовим речима, Азербејџан, за разлику од Јерменије, још увек није одговорио на предлог Минске групе ОЕБС-а за покретање политичког дијалога на високом нивоу.
- Такође смо изразили спремност да будемо укључени у дијалог о питањима изван мандата Минске групе ОЕБС-а. Азербејџан својим деловањем на све могуће начине покушава да наруши могућност дијалога - истакао је он.
Јерменски политичар такође је предложио Русији да размести упоришта својих граничара дуж целе јерменско-азербејџанске границе.
- Залажемо се за почетак процеса разграничења и демаркације границе између Јерменије и Азербејџана. Изнели смо предлог за паралелно повлачење јерменских и азербејџанских трупа са границе, размештање руских граничара у делу од Сотка до Хознавара (од истока до југа Јерменије), надгледање пограничне линије и почетка процеса разграничења и демаркације - објаснио је он.
Према његовим речима, узимајући у обзир насталу ситуацију на границама, "има смисла да се размотри постављање упоришних пунктова руских граничара по целој дужини јерменско-азербејџанске границе", што ће дати могућност да се ради на демаркацији границе "без ризика од војних сукоба".
Он је додао да се Јерменија припрема да о овој теми разговара са руским колегама. Пашињан је предложио и да Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) распореди посматрачку мисију дуж јерменско-азербејџанске границе.
- Као чланица ОДКБ, Јерменија, која ће од 16. септембра постати председавајућа Организацијом, схвата своју одговорност да не ствара претње безбедности ОДКБ-у и не укључује савезничке државе у војне операције. Званично искључујем сваку провокацију Оружаних снага Јерменије. Сматрам да би, ради разјашњавања реалности међусобних оптужби Јерменије и Азербејџана, једно од решења могло бити распоређивање посматрачке мисије ОДКБ дуж јерменско-азербејџанске границе - истакао је он.
Према његовим речима, с обзиром на немогућност извршавања такве мисије у оквиру ОДКБ-а, за Јерменију би могли бити прихватљиви и други формати које признаје међународна заједница, укључујући и копредседавање Минске групе ОЕБС-а.
Раније је Јереван објавио да су у пуцњави на граници погинуле три особе, а пет је рањено, а има рањених и на азербејџанској страни. Касније су се посредовањем Москве стране договориле о примирју, међутим у четвртак је размена ватре настављена.
Односи између Јерменије и Азербејџана су веома напети, углавном због ситуације око Нагорно-Карабаха. Прошле године је још једна рунда војног сукоба завршена закључењем споразума корисног за Азербејџан: Јерменија је вратила Келбаџарски, Лачински и Агдамски рејон, а у региону су размештени руски мировњаци.
После тога започело је разграничење граница, што је резултирало још једном кризом чији је врхунац био у мају.
Вести о дешавањима у Нагорно-Карабаху можете прочитати ОВДЕ.
