ПОЧЕО ПОПИС У АЛБАНИЈИ: Срби асилимилирани и заборављени, живе улгавном у околини Скадра и Драча
Пандемија ковида одложила је попис за две године.
У Албанији је 18. септембра почео попис становништва који ће трајати шест недеља и коштати 16,9 милиона евра.
СРБИ У АЛБАНИЈИ ОЧЕКУЈУ МНОГО ОД ПОСЕТЕ ВУЧИЋА: Немамо школе, новине, права
Како живе Срби у Албанији: Српство са насилно албанизованим именима
Пандемија ковида одложила је попис за две године.
Овогодишњи попис је 12. по реду. Први је одржан 1923. а претходни 2011, подсећа ТиранаПост.
Грађани који одбију да учествују у попису биће кажњени са 50.000 до 100.000 албанских лека (1 лек - 1,10 динара).
Новине у попису су употреба таблета уместо папирних упитника за прикупљање података на терену и модернизација Географског информационог система (ГИС).
Премијер Еди Рама је најављујући попис становништва и домаћинстава пре неколико дана рекао да ће то бити "дигитални попис" и истакао да је кључно да буде по европским стандардима.
Он је указао на два кључна фактора која ће допринети успеху пописа од којих је први партнерство са Француском, Швајцарском, Немачком и Шведском, земљама познатим по прецизности и стручности у прикупљању податка.
- Те земље, уз подршку ЕУ, заједно финансирају попис при чему 55% новца обезбеђује албанска влада а остало партнери - рекао је тада Рама.
Према његовим речима, други кључни фактор је напредна технологодија које обезбеђује интегритет података у реалном времену.
Отправник послова у амбасади ЕУ у Тирани Луиђи Сорека истакао је на догађају поводом почетка пописа значај пружања поузданих информација кроз попис.
Сорека је рекао да је попис од огромног значаја јер утиче на политичке одлуке, не само у Албанији, већ и код алоцирања фондова ЕУ тој земљи.
Такође је истакао значај пописа у контексту преговора Албаније о чланству у ЕУ.
Попис становништва и домаћинстава спровешће Албански статистички институит (ИНСТАТ) који је од ЕУ добио грант од 4,8 милона евра за попису складу са европским стандардима.
Тежак положај Срба у Албанији
Тачан број Срба који живе у Албанији није познат, због касног доношења Закона о заштити мањина, који је на снагу ступио тек 2017. године. Непознато је колико је и припадника других мањинских народа који живе у овој земљи, коју осим Срба настањују и Црногорци, Грци, Македонци, Бошњаци и Роми.
Највећи број Срба из Албаније ради у иностранству, а они који су остали баве се пољопривредом, док запослени у институцијама свој идентитет или крију, или су га заборавили.
Статус Срба у Албанији, који имају дугу историју на тој територији, је далеко од задовољавајућег. Због бојкота последњег пописа, још чекају закон о националним мањинама. Проблем је и дуга и компликована процедура враћања изворних имена и презимена која су насилно албанизована, наводи РТС. Ту је и тешка борба за очување српског језика.
Највише Срба у Албанији живи у Скадру и Фијеру. У Удружењу "Јединство" кажу да од 2012. године, откад постоје, покушавају да организовано очувају српски идентитет и културу. Истичу да им иде тешко јер немају телевизију и новине на матерњем језику.
- Тешко је бити Србин у Албанији. Немамо проблем с комшијама Албанцима, у Фијер их је дошло много с Косова и с њима готово сваког дана имамо проблем. Они не воле да се учи српски језик, не воле да се развије српска застава у Удружењу, у школи и зато имамо проблеме - објашњава за РТС председник Удружења "Јединство" Екерем Дуљевић.
