ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ ИСТОРИЈСКИХ ЛИЧНОСТИ: "ЛСД, 100 милиграма, у мишић", "Какав уметник умире", "Никад није прекасно за чашу шампањца"
Неки од њих су остали упамћени као изузетно ексцентричне личности
Легенда каже да је Раде Кончар, кад су га италијански фашисти извели пред стрељачки вод и кад су хтели да му вежу очи и пуцају у леђа, презирно узвикнуо: "Кукавице, пуцајте у прса!". Позната је и анегдота о последњим речима Марије Антоанете – пре него што јој се глава откотрљала с рамена, наводно се извинила крвнику којем је нехотично стала на ногу. Погледајте неколико мање познатих примера опроштаја историјских личности са животом.
НЕВИН ПРОВЕО 45 ГОДИНА У ЗАТВОРУ: Погрешили време смрти и пропустили правог убицу (ВИДЕО)
НАЈВЕЋА ЗАПЛЕНА ИКАДА У АЗИЈИ! У камиону са гајбама пива пронађено ОВО
САМО ОВИХ ПЕТ ЗЕМАЉА НА СВЕТУ ИСПУНИЋЕ ЦИЉ ВАКЦИНАЦИЈЕ: Светска здравствена организација идала ново саопштење
1. Ирски драматург, критичар и есејиста Џорџ Бернард Шо (1856. – 1950.) доживео је дубоку старост од деведесет четири године, а последње дело "Why Схе Would Нот", написао је неколико месеци пре смрти. Запамћен је као оштар друштвени критичар и један од најдуховитијих људи свога времена, а смисао за хумор није га напустио ни на смртној постељи. Његове последње речи, упућене медицинској сестри, наводно су биле: "Са мном је свршено, а ви покушавате да ме одржите у животу попут какве старе занимљивости!". Умро је због отказивања бубрега, након чега је кремиран а његов пепео помешан је с оним покојне супруге Шарлот па расут у дворишту њихове куће.
2. Јован Станисављевић (1897. – 1925.), разбојник који је пљачкао на простору Славоније и Like за време и након Првог светског рата, био је контроверзна личност. Док су власти у њему гледале дрског злочинца, Чаруга, како су га звали, за многе је био народни јунак, југословенски Робин Худ – о његовим подухватима створене су бројне легенде, а испевано је и неколико песама о "заштитнику сиромаха који напада само богате". Таква перцепција поприлично је искривљена – премда је сиромашним сељацима често давао новац и храну, не може се порећи да је био окрутан човек који је извршио неколико хладнокрвних убистава. Након што је живота лишио неког шумара, жандари су га коначно шчепали. Осуђен је на смрт вешањем. Дана 27. фебруара 1925. више од три хиљаде људи чекало је злогласног одметника на стратишту у Осијеку. Кад су му ставили конопац око врата, био је хладан као шприцер. "Мој наклон, господине крвниче. Збогом, народе, Чаруга путује!", његове су последње речи.
3. Олдус Хаксли (1894. – 1963.), један од најсвестранијих енглеских писаца, вероватно је једина особа на свету која је почела да се дрогира у доби од – педесет девет година! Аутора чувеног дистопијског романа "Врли нови свет" на стазе омамљености није одвео очај, већ научна знатижеља: желео је да искуси и документује шта се догађа човеку у измењеном стању свести. Мескалин је први пут конзумирао под надзором психијатра Хамфреја Осмонда, који је истраживао деловање халуциногених дрога на ум пацијената. Репертоару дрога које је "истраживао" пред крај живота је додао ЛСД. Задњи пут га је конзумирао на самртничкој постељи, у шездесет деветој години. Последње речи великог писца, с осмехом упућене болничарки, биле су: "ЛСД, 100 милиграма, у мишић!".
4. Немачки композитор Лудвиг ван Бетовен (1770. – 1827.) читав живот је био лошег здравља. У јануару 1826. године, враћајући се из посете брату Николаусу у отвореној кочији, добио је тешку упалу плућа. Успео је да је преболи, али погоршала је његове остале проблеме. Схвативши да се крај ближи, написао је тестамент, да би 26. марта исте године умро у свом дому, окружен ближњима. Последње речи које је изговорио на овом свету биле су следеће: "Пријатељи, аплаудирајте, комедији је крај!". Музилки геније покопан је на гробљу Веринг, а на сахрани се окупило више од тридесет хиљада људи.
5. Легендарни Хамфри Богарт (1899. – 1957.), глумац који је дефинисао жанр филма ноира, живео је пуним плућима, а највише је уживао у цигаретама без филтера, вискију без леда и дамама без морала. Такав стил живота имао је своју цену: звезда "Казабланке" умрла је од карцинома, у педесет седмој години. Верује се да су му последње речи биле: "Никад нисам требао да мењиам виски мартинијима!".
6. "Јевреји су попут ушију. Морамо их истребити – то је питање чистоће", говорио је Хајнрих Химлер (1900. – 1945.), можда најбруталнији нацистички злочинац. Човек одговоран за депортације и ликвидацију више милиона становника у окупираним земљама, за геноцид над Јеврејима, убијање ратних заробљеника и пљачку уметничког националног блага окупираних народа за своје злочине никада није одговарао пред судом. По хапшењу, извршио је самоубиство гутањем цијанкалија, уз гласовите последње речи "Ich бин Heinrich Himmler!".
7. Француски државник Луј Адолф Тјер (1797. – 1877.), први председник Треће републике, умро је изненада, за обедом, одмах након што је супрузи упутио следеће критичне речи: "Ова боранија је одвратна!".
8. Луције Домиције Нерон (37. – 68.), по многима најгори римски цар, остао је арогантни гад и у задњем тренутку проведеном на Земљи. Након што се вођа побуњеника Галба прогласио новим царем, озлоглашени Нерон је, у страху за сопствени живот, збрисао у пријатељеву вилу. Тамо је примио вест да га је Сенат прогласио непријатељем римског народа и осудио на смрт батинањем. Кад је чуо да се приближавају коњаници, знао је да је игри дошао крај. Једног од својих пратиоца, личног портпарола Епафродита, натерао је да му одузме живот. Док га је овај убијао, Нерон је наводно изговорио чувене последње речи: "Qualis artifex перео!" односно, у слободном преводу, "Какав уметник умире!".
9. Руски књижевник Антон Павлович Чехов (1860. – 1904.) умро је у четрдесет четвртој години, од туберкулозе. Схвативши да се крај ближи, опростио се са супругом Олгом и лекаром. Након што је пацијенту дао инјекцију камфора, добри доктор испунио му је последњу жељу и наточио му пуну чашу омиљеног пића. "Никад није прекасно за чашу шампањца!", рекао је Чехов благо се осмјехујући. Искапивши пиће, спустио се назад у кревет и заувек заклопио очи.
10. Никад нећемо сазнати које су биле последње речи славног физичара Алберта Ајнштајна (1879. – 1955.). Творац теорије ралативности изговорио их је, наиме, у присутности болничарке која није знала ни реч немачког!
